Zemlja, bez peska

Sećate se sci-fi knjige i filma „Dina“, u kojem glavno razrešenje leži pod dinama bezvodne planete Arakis. Ovaj gotovo beživotni svet ima nešto neprocenjivo: pod njegovim peščanim pustinjama leži najcenjenija supstanca u svemiru, “melanž” zvani „Začin“, koja produžava život, proširuje svest i vitalna je materija za putovanje svemirom.

Naša planeta srlja u još jednu neizmernu krizu: sve brže prerasta u Dinu, beskrajnu i bezvodnu pustinju – a sve to zbog – oskudice peska u prirodi, objavljuje sajt Svetskog ekonomskog foruma.

Nažalost, za razliku od Arakisa, na Zemlji nema melanža, a pesak nije smrtonosan već je spasonosni mineral koji pomaže očuvanju prirodnih ekosistema.

Kada ga zamišljamo, pesak, u glavi su nam obično prizori idiličnih plaža i beskrajnih pustinja. Smatramo ga, sasvim razumljivo, beskonačnim resursom. Međutim, u jednoj sveže objavljenoj proceni i diskusiji u magazinu Sajens, prekomerna eksploatacija globalnih zaliha peska uništava životnu sredinu, ugrožava ljudske zajednice, prouzrokuje nestašice i generiše nasilne sukobe.

Neverovatna potražnja za peskom, u kombinaciji sa neograničenim intenzitetom rudarstva koje tu tražnju nastoji da zadovolji, stvara savršeni recept za nestašice ovog dragocenog minerala. Veliki dokazi snažno ukazuju na to da u mnogim regionima sveta peska ima sve manje. U Vijetnamu, na primer, potražnja domaćeg tržišta za peskom premašuje ukupne zalihe koje ima. Ukoliko se ova neusklađenost nastavi, ta zemlja mogla bi da do 2020. godine ostane bez svog peska, nedavno je izjavilo vijetnamsko Ministarstvo građevinarstva.

Ovaj problem retko se pominje u naučnim diskusijama i nije sistemski proučavan. Ovo je pitanje došlo u žižu globalne medijske pažnje. I dok naučnici ulažu napore da kvantifikuju kako infrastrukturni sistemi, (putevi i zgrade) utiču na staništa koja ih okružuju, previđaju se uticaji „krađe“ peska iz prirode i „ugrađivanja“ ovog omiljenog zidarskog materijala u sektor svetske građevinske industrije. Svetski ekonomski forum (WEF) je pre dve godine napravio radnu grupu s idejom da pruži jednu integrisanu perspektivu globalne upotrebe peska.

Po mišljenju eksperata WEF-a, kako bi se koncipirala izvodljiva politika očuvanja peska, neophodno je razumeti šta se dešava na lokacijama gde se vrši eksploatacija peska, gde se on koristi, i gde su mnoge tačke između njih. Ova pitanja WEF analizira kroz pristup sistemske integracije, koja nam omogućava bolje razumevanje dugotrajnih socio-ekonomskih i ekoloških interakcija u prostoru i vremenu. Na osnovu onoga što je već posmatranjem naučeno, WEF smatra da je vreme za razvoj međunarodnih konvencija radi regulisanja rudarstva, upotrebe i trgovine peskom.

Drastičan skok potražnje

Pesak i šljunak spadaju u materijal koji se danas u svetu najviše ekstrahuje iz zemljinog tla, a po obimu eksploatacije prevazilazi fosilna goriva i biomasu (mereno težinom). Pesak je ključni sastojak za beton, puteve, staklo i elektroniku. Ogromna količina peska iskopava se i koristi u projektima rekultivacije zemljišta, ekstrakcije gasa iz škriljaca kao i za programe obnove plaža. Nedavne poplave u Hjustonu, Indiji, Nepalu i Bangladešu će uvećati globalnu potražnju za peskom.

U 2010. je u svetu iskopano oko 11 milijardi tona peska – i to samo za izgradnju. Stopa ekstrakcije bila je najviša u azijsko-pacifičkom regionu, a potom Evropi i Severnoj Americi. Samo u Sjedinjenim Državama, proizvodnja i upotreba građevinskog peska i šljunka procenjena je na 8,9 milijardi dolara u 2016. godini, a proizvodnja se povećala za 24 posto u poslednjih pet godina.

Štaviše, WEF je utvrdio da ove brojke znatno potcenjuju  globalnu eksploataciju i upotrebu peska. Prema vladinim agencijama, neravnomerno vođenje evidencije u mnogim zemljama može zamagliti stvarne stope ekstrakcije. Zvanične statistike umnogome zanemaruju upotrebu peska i obično ne uključuju njegovo korišćenje u ne-građevinske svrhe, kao što su hidraulički freking tj. lomljenje i održavanje plaža.

Pesak je tradicionalno važio za lokalni proizvod. Međutim, nestašica na lokalu i zabrana njegove bezglave eksploatacije u nekim zemljama ga je pretvorio u artikl čija je tražnja globalizovana. Njegova vrednost u međunarodnoj trgovini otišla je nebu pod oblake – porasla je gotovo šest puta u poslednjih 25 godina.

Dobit od eksploatacije peska čest je podsticaj beskrupuloznom profiterstvu. Kao odgovor na beskrajno nasilje proisteklo iz rivalstva među rudarskim kompanijama, vlada Hong Konga uspostavila je državni monopol nad iskopavanjem peska i njegovom trgovinom još početkom prve decenije XX stoleća, koje je trajalo sve do 1981. godine.

Danas, organizovane kriminalne grupe u Indiji, Italiji i drugde ilegalno trguju zemljištem i peskom. Singapurski uvoz velike količine peska doveo je ovu zemlju u zavadu sa Indonezijom, Malezijom i Kambodžom.

Eksploatacija peska nanosi štetu ljudima i životnoj sredini

Negativne posledice prevelikog iskorišćavanja peska osećaju se u siromašnijim područjima u kojima se pesak iskopava. Obimna ekspanzija vađenja peska iz kopova i reka fizički menja reke i obalne ekosisteme, enormno povećavajući rastresitost sedimenata i izazivajući eroziju.

Istraživanja pokazuju da operacije vađenja peska utiču na brojne životinjske vrste, uključujući ribu, delfine, ljuskare i krokodile. Na primer, gavijal (Gavialis gangeticus) – kritično ugrožena vrsta krokodila koji se nalazi u azijskim rečnim sistemima – sve je ugroženiji vađenjem peska, koje uništava ili erodira peščano priobalje na kojem  ove životinje žive.

Njegova eksploatacija, takođe, ozbiljno pogađa život čoveka. Plaže i močvarna područja jesu „zone amortizacije“ koje priobalne životinjske zajednice čuvaju od narastajućeg nivoa mora. Povećana erozija koja proističe iz ekstenzivnog rudarstva čini ove zajednice ranjivijim na poplave ali i poplavne talase, koji su posledica dizanja nivoa okeana i mora.

Jedan skorašnji izveštaj Mreže za integritet voda utvrdio je da je prekomerna eksploatacija peska pogoršala težinu posledica koje je uticaj cunamija ostavio na Šri Lanki 2004. godine. U delti Mekonga je izvlačenje peska s rečnog dna umanjilo količinu sedimenata i to do nivoa drastičnog kao da je u pitanju izgradnja brane, preteći da ugrozi održivost ekosistema delte. Sve je više indicija da manjak peska, takođe, povećava priliv morske vode tokom sušnih sezona, što ugrožava bezbednost vode i hrane u lokalnim zajednicama.

Potencijalni uticaji koje na naše zdravlje ostavlja eksploatacija peska nedovoljno su ispitani, iako zaslužuju dalje i podrobnije istraživanje. Aktivnosti ekstrakcije stvaraju nove basene stajaće vode, pogodne kao legla za razmnožavanje komaraca prenosnika malarije. Baseni, takođe, mogu igrati važnu ulogu u širenju novih bolesti kao što je Buruli čir u zapadnoj Africi, bakterijska kožna infekcija.

Sprečavanje tragedije peskovitih zajednica

Medijska pokrivenost ovog pitanja raste, zahvaljujući radu organizacija kao što je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, iako realni obim problema još uvek nije široko prihvaćen. Uprkos velikoj potražnji, održivost ovog kvarcnog minerala tema je kojom se retko ko bavi na naučni-istraživačkim i političkim forumima.

A tu je očigledan faktor i složenost ovog problema. Pesak je resurs zajedničkog basena – otvoren za sve, lak za uzimanje i težak za regulisanje. Kao rezultat toga je naše oskudno znanje o stvarnim globalnim posledicama iskopavanja i potrošnje peska.

Potražnja će se dodatno povećati, jer urbana područja nastavljaju da se povećavaju, a nivo mora se i dalje povećava. Ključni međunarodni sporazumi, kao što je Agenda za održivi razvoj 2030, ili Konvencija o biološkom diverzitetu, promovišu odgovorno dodeljivanje prirodnih resursa, mada još uvek ne postoje međunarodne konvencije za regulisanje izvlačenja, korišćenja i trgovine peskom.

Sve dok se nacionalni propisi ne primenjuju s dovoljno jakom željom i namerom, štetni efekti nestanka peska s planete postajaće sve veći. WEF veruje da međunarodna zajednica mora razviti globalnu strategiju upravljanja peskom, ustanovljavanjem kako globalnih tako i regionalnih budžeta za prevenciju-saniranje posledica. Vreme je da tretiramo pesak kao resurs, na isti način kao čist vazduh, biodiverzitet i druga prirodna bogatstva koje nacije širom sveta žele da sačuvaju kao ostavštinu za budućnost.

 

Aurora Torres, Jianguo Liu, Jodi Brandt, Kristen Lear

World Economic Forum

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s