Sitna slova u klauzuli i ugovor sa Đavolom

Krpe, kofe i klinci: mesec dana nagradnog letovanja opušteno provedenog u čišćenju javnih klozeta. Ili, možda, još bolje, napraviti katastrofu neopevanih razmera? Odlučite sami – obe su opcije više nego uzbudljive.

Evo jedne kratke, gorko-slatke priče koja se pojavila u londonskom Gardijanu. Sastoji se iz dva slučaja, i rečito kazuje o ljudskoj prirodi. Đavo je, kao što svi znamo, skriven u detaljima.

Hiljade Britanaca se, sasvim bezbrižno i opušteno, uz “besplatno” korišćenje jedne wi-fi mreže, zapravo, prijavilo i za čišćenje kanalizacije jer nisu pročitali “sitna slova”.

Oni koji su naseli na jednu klauzulu, ubačenu u uslove korišćenja jedne wi-fi mreže, takođe su uz taj besplatni internet “zaradili” i mesec dana “dobrotvornog rada”.

Krpa i kofa

Ova, kako se oni koji su “progutali mamac” nadaju, šaljiva klauzula ubačena je “da bi se ilustrovao nedostatak svesti potrošača o tome na šta su sve spremni kada se prijavljuju, pristajući da pristupe besplatnoj wi-fi vezi”.

Da li vi, možda, pročitate sve uslove i pravila iz “sitnih slovaca”? Teško – najverovatnije nikako. To, zapravo, niko ne radi, izveštavaju nas oni koji su ovo istražili. I tako, njih 22.000 se, i ne znajući to, pravno obavezalo na 1000 sati “dobrovoljne službe, pomaganja i društveno korisnog rada, uključujući, ali se ne ograničavajući samo na, čišćenje toaleta po festivalima, ljuštenje fleka od žvakaćih guma na uličnim pločnicima i ručno odgušivanje zapušene kanalizacije”.

Ova šala (koja to možda i nije morala biti) stavljena je u uslove i pravila korišćenja jedne besplatne wi-fi konekcije koje je mančesterska kompanija Parpl (Purple) sprovela na period od “samo dve sedmice”, kako bi ilustrovala opšti nedostatak svesti potrošača o tome kako se i pod kojim uslovima prijavljuju onda kada pristupaju besplatnom interenetu. Ova kompanija drži besplatne internet tačke (hot spots) i posluje sa brojnim brendovima, uključujući Legoland, Outback Steakhouse i Pizza Express.

Parpl je takođe ponudio nagradu svakome ko je, u stvari, pročitao uslove i pravila korišćenja, a potom i štiklirao da je primio k znanju postojanje “klauzule o dobrovoljnom pristanku na društveno korisni rad za dobrobit zajednice”. Samo je jedna osoba štiklirala da je ovo i pročitala.

Stoga i nije iznenađenje sa čime će se sve ljudi složiti – sa bilo čim, samo kako bi se “okrepili na besplatnoj wi-fi slavini”. Londonska kompanija za sajber zaštitu F-Secure je još 2014. pokrenula sličan eksperiment, koristeći besplatnu i svima pristupačnu wi-fi konekciju… a u zamenu su od korisnika te konekcije tražili da im ustupe svoje – prvorođeno dete.

Takozvana “Klauzula kralja Heroda” jasno je navedena u uslovima i odredbama. I pored toga, šest osoba se prijavilo, potvrđujući time da je svesno ove klauzule (Mada, istini za volju, još uvek nije jasno da li i koliko njih šestoro naprosto uopšte vole svoju najstariju decu… ovo je šala, naravno:).

F-Secure je takođe istakao da “dok su uslovi i pravni odnosi obavezujući – ipak je suprotno javnoj politici da se deca prodaju u zamenu za besplatne usluge – tako da klauzula ne bi bila primenjiva na sudu i zakonski “.

Još uvek je nejasno da li su uslovi, opšte uzev, primenljivi na tipičnog kupca. I dok su ugovori ti koji se obično smatraju pravno obavezujućim kao takvi, ima oih koji tvrde da nemogućnost pregovaranja krši principe pravičnosti u pravu poštovanja, čime se ova klauzula može smatrati nevažećom.

Alex Hern, The Guardian

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s