Fejsbuk, iza kulisa

Da li ste gospodari svojih ličnih naloga na društvenim mrežama? Koje opasnosti vas zaista vrebaju, a koje neočekivane mogućnosti imate?

O ovim i raznim drugim temama o našem virtuelnom životu kroz prizmu nauke govore dr Jan Krasni, lektor Fililoškog fakulteta u Beogradu, dr Marija Mitrović Dankulov sa Instituta za fiziku u Beogradu i Ivan Rečević, konsultant za IT preduzetništvo.

Jan Krasni član je malog tima iz Novog Sada i Beograda, okupljenog oko projekta Share Lab, koji je analizom podataka uspeo da otkrije neke od tajni najveće društvene mreže na svetu i izavao pažnju čak i svetskih medija, među kojima je bio i BBC.

– Naše istraživanje pokušavalo je da odgovori na pitanje šta se nalazi iza Fejsbuka. Svi vidimo standardizovanu početnu stranicu, slike koje su na neki način vezane za nas, ali ne znamo kako to radi, šta se iza toga zbiva, da li postoji neki mali mašinista koji sortira sve to što misli da nas zanima ili je možda nešto drugo u pitanju – slikovito je sažeo Krasni istraživanje svog tima.

Pitanje koje najviše zanima prosečnog korisnika Fejsbuka jeste da li je to opasna igračka ili se od nje mogu izvući i neke koristi.

– Različiti algoritmi uvtrđuju naše kretanje, dnevne rutine, koje aparate koristimo, šta kupujemo, šta nam se (ne)dopada, kakvo nam je političko opredeljenje… na osnovu toga zaključuju i kom društvenom staležu pripadamo i šta od nas može da se očekuje i na osnovu toga prave se profili ili, policijskim rečnikom rečeno, dosijei, možda i najbolji dosijei koje možemo da zamislimo za dve milijarde ljudi (koliko se procenjuje da Fejsbuk trenutno ima korisnika). To je ona etički problematična strana Fejsbuka: što suviše dobro zna odgovor na sve stvari koje se nas tiču a da mi toga nismo sasvim svesni, jer on o tome ne posreduje previše sa svojim korisnicima – ističe dr Krasni.

On smatra da treba da budemo svesni šta sve ostavljamo, čemu smo izloženi i u skladu s tim da postupamo, “jer ne možemo ni da pretpostavimo šta se sve krije iza toga”.

Ivan Rečević veruje da se Fejsbuku, ipak, može ograničiti pristup vašim podacima, ako se malo više potrudite.

– Po pitanju ličnih informacija bitno je da znate šta ćete i sa kim deliti. Imate više opcija da ograničite informacije o sebi i one nisu sakrivene, ali do njih treba dođi pa onda i razumeti šta sve znače. Kada pristupate vožnji kolima, znate da koristite volan, da idete levo, desno, napred, nazad i sve je to super, ali da biste se zaista upozali sa tim šta kola mogu da urade morate da pročitate uputstvo. Fejsbuk vam daje mnogo mogućnosti, upoznajte se sa njima, da biste ograničili informacije o sebi do nekog nivoa – poručuje Rečević.

Ne smemo zanemariti činjenicu, upozorava Rečević, da su sve kompanije, poput Gugla i Fejsbuka, iz SAD i da rade po zakonima te zemlje koji su prilično liberalni po pitanju informacija o korisnicima njihovih usluga i imaju lagodan pristup tim informacijama.

Dobre i loše strane

Dr Marija Mitrović Dankulov, istraživač koji se bavi pitanjima društvenog ponašanja i socijanih odnosa na društvenim mrežama iz ugla fizike, navela je jedan pozitivan primer korišćenja podataka.

– Kad god pozovete nekoga preko mobilnog ili pošaljete SMS ostavljate svom provajderu podatke o tome gde ste, kako i koga zovete. Kompanija “Oranž”, mobilni provajder u Francuskoj sa velikim brojem podružnica u Africi, htela je 2014. da iskoristi te podatke i na neki način pomogne vladama: da im naučnici pruže neke dodatne informacije o stanjima u tim zemljama za rešavanje gorućih problema, konkretno, za širenje ebole. Ispostavilo se da su korišćenjem mobilnih podataka vrlo lepo mogli da se predvide neki univerzalni podaci mobilnosti u Obali Slonovače i da se izračuna verovatnoća da li će se bolest širiti u zavisnosti od toga gde se pojavi.

U vreme velike epidemije svinjskog gripa moje kolege iz Amerike su uspele, kombinujući različite podatke, da predvide da li će doći do pandemije ii ne. Njihovi podaci su pokazivali da neće, ali novinare to nije interesovalo – istakla je dr Mitrović Dankulov.

Često se pitamo ko su vlasnici podataka na Fejsbuku koje ostavljamo, korisnici naloga ili sam Fejsbuk?

– To vam je kao kada udahnemo vazduh, pa izdahnemo: deo nas je, kroz taj izdahnuti vazduh, otišao u etar. Možemo da kažemo da smo mi vlasnici jer smo napravili te podatke, ali napravili smo ih koristeći drugu platfromu, a Fejbsuk je onda pokupio te podatke i odlučio nešto izvuče iz njih. U tome ima i dobrog i lošeg. Dobro je kad naučnici mogu da predvide da li će biti epidemije ili ne a loše je kada mi ne znamo da se ti naši podaci u tolikoj meri koriste – objasnio je Jan Krasni.

Nije moguće isključiti se

I dr Krasni naučnik se nalazi u dilemi kada treba da definiše svoj odnos prema društvenim mrežama.

– Kada me neko pita šta sada da radi, ja mu kažem, “Možda bi bilo najbolje da izbaciš računar iz stana, razbiješ mobilni telefon i izbrišeš sve podatke”. Ovo je trenutak u kojem mi priznajemo svoju nemoć i kažemo: “Ne, nije moguće isključiti se”. To je infrastruktura koju ne možemo ignorisati jer je previše velika. Ali, istovremeno, to je sistem totalne kontrole gde se ne obraća pažnja na svakog pojedinca. Međutim, svaki pojedinac može u jednom trenutku da počne da odstupa od tih glavnih zakonomernosti.

U trenutku kada počnete da se krećete ka pogrešnoj strani, od 2013. oni mogu da vas prate i pronađu – napominje Krasni i potom dodaje:

– Ne pokušavam da kažem da je Fejsbuk isto što je i Orvelova distopija ili Hakslijeva antiutopija, ali može da postane. Šta raditi? Treba da budemo svesni toga. Da li je rešenje da stavimo selotejp preko kamere na mobilnom i na računaru? Da, to je možda dobar korak, ali ne znam koliko će to sprečiti Fejsbuk i ostale mreže da skupljaju druge podatke.

Neko je rekao da postoji pouzdan sistem: neutralno ili minimalno korišćenje koje ne upada u oči. Da li se time rešavamo pogodnosti? Ne nužno, ako smo svesni da ostavljamo podatke i donekle izmenimo svoj stav prema tome. Recimo, da li nam je neprijatno da nas vide gole? Većina će reći da jeste. Ali, ako se svaki dan čovek prošeta go ulicom, onda će mu to postati normalno. Ako postane nudista, postaće mu sasvim normalno. Korišćenjem Fejsbuka omogućavamo da sve ono naše što smo ikada postavili bude negde zabeleženo – to znači da nas vide gole. Da li nam to smeta? I u kojoj meri? Onog trenutka kada kažemo sebi da se ne stidimo svih tih podataka, znači da smo se pomirili na tu vrstu razgolićenosti.

Ali, da li treba to da dozvolimo i šta dobijamo zauzvrat? Da li nam je komunikacija sa drugim ljudima, ta funkcija spomenara ili leksikona toliko bitna ili nije? To je nešto što svako za sebe mora da otkrije – zaključuje Krasni.

Negativne emocije održavaju grupu

Često se mogu čuti komentari da Fejsbuk navodi ljude na ponašanje slično voajerizmu ili egzibicionizmu. Pitali smo Mariju Mitrović Dankulov šta ta masovnost i psihologija stada, tako uočljiva na društvenim mrežama, govori o nama kao ljudskim bićima?

– Fejsbuk nam, u suštini, samo olakšava nešto što je u ljudskoj prirodi. Socijalna mreža je protkana u svim porama našeg društva. Način na koji smo se razvijali kao društvo je upravo uzrok tome: socijalna mreža i naša potreba za socijalnim kontaktima. Naravno, oni prikupljaju podatke o nama i postoje izvesni etički problemi u vezi sa tim ali to je simbioza. Moramo samo da budemo svesni koliko toga i šta ostavljamo ali i da bez toga ne možemo. Ne mislim samo na Fejsbuk već na sve što donosi informaciono-komunikaciona tehnologija. To je toliko globalno protkano u našoj dinamici da ja ne vidim mogućnost da se toga odreknemo.

Da li je Fejsbuk izazvao u nama one najniže, najprimitivnije crte karaktera?

– To postoji oduvek. Ljudi su uvek voleli da gledaju preko tuđeg plota, Fejsbuk to samo olakšava. Imamo potrebu da vidimo šta drugi ljudi rade, da donosimo zaključke na osnovu njihovog ponašanja, da utičemo na druge, to je naša srž kao socijalnih bića.

Da li nam time što slikamo šta smo jeli, gde smo bili, što se pravimo važni, da li nam to pruža neku ilzuiju drugog života da je na Fejsbuku sve divno i bajno, čime bežimo iz onog pravog, ne tako glamuroznog života?

– Fejsbuk je omogućio određenoj grupi ljudi koja ima potrebu za tim da lakše dođe do svojih obožavalaca i pratilaca. Imate Jutjub gde ljudi zaista snimaju video-materijale o svemu. Oni imaju potrebu da na taj način komuniciraju sa drugom stranom, da dođu do publike. Postoje i ljudi kojima Fejsbuk služi samo za održavanje socijalnih kontakata i ne dele toliko informacija o sebi. Društvene mreže samo omogućavaju da se lakše ispolji neki deo naše ličnosti. Pojačavaju naš karakter.

Baš čitam knjigu koja priča o tome da pisanje na zidu nije novost, postoji preko 2000 godina, samo su sredstva drugačija. Ta ideja objavljivanja informacija svetu oko sebe nije novost. Ja ne doživljavam Fejsbuk kao hegemona i nije on jedini negativac na svetu. Sve zavisi od vaše perspektive.

Vaš doktorat posvećen je kolektivnim emocijama u onlajn sistemama. Da li ste naišli na neki iznenađujući podatak prilikom istraživanja?

– Analizirajući da li su određeni komentar ili poruka pozitivni, negativni ili neutralni, došli smo do zaključka da na njuz sajtovima – gde ljudi, za razliku od Fejsbuka, često koriste nadimke, slike ljubimaca i slično – negativne emocije imaju izuzetno veliki značaj, odnosno one su te koje drže zajednicu na okupu. Da nema negativnih emocija, zajednica bi se brzo raspala, što nismo očekivali.

Blic, 16. 08. 2017

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s