Kina – EU – SAD: efekti kraha Šangajske berze i devalvacije juana

Kina reže RRR i kamatnu stopu kako bi stabilizovala ekonomiju

03

Centralna kineska banka – Narodna banka Kine (PBOC), najavila je rezove u odnosu na obavezne rezerve (RRR) kao i smanjivanje ključne kamatne stope. Ovaj potez PBOC-a je u njihovom saopštenju opisan kao “unapređivanje restrukturisanja”, kako bi se “stabilizovala realna ekonomija”. Referentne kamatne stope će se takođe rezati. Od srede, kamatna stopa za jednogodišnji zajam i depozit biće manji za 25 osnovnih poena na 4,6 odsto, odnosno 1,75 odsto. Ovo je četvrto smanjivanje RRR-a u skoro sedam meseci i peti krug rezanja kamata u skoro devet meseci. S usporavanjem ekonomskog rasta i fluktuacijom globalnog finansijskog tržišta, Kina se suočava s teškim zadatkom stabilizacije rasta i potrebe za još fleksibilnijim alatima monetarne politike, objašnjava PBOC, koji dalje navodi kako je svrha rezova RRR-a dalje smanjivanje troškova socijalnog finansiranja i podržavanja realne ekonomije.

“Ovaj potez nužan je za rezanje finansijskih troškova i očekivanja stabilizacije tržišta kako se industrijsko širenje usporilo u julu,” rekao je Ma Đun (Ma Jun), glavni ekonomista u istraživačkom odeljenju PBOC-a.

Kineska dodata vrednost industrijskog izvoza, koja meri konačnu vrednost industrijske proizvodnje, proširio se za šest odsto na godišnjem nivou u julu, što je u odnosu na 6,8 odsto u julu blagi pad, navodi se u podacima Državnog zavoda za statistiku. “Ipak, rezovi ne znače i promenu u monetarnoj politici zemlje,” dodaje Ma, ističući kako Kina još uvek održava svoju opreznu monetarnu politiku, dok su rezovi napravljeni radi pravilnog reagovanja na širenje valute kredita.

Ženg Gang (Zeng Gang), istraživač pri Kineskoj akademiji društvenih nauka istakao je kako sužavanje sredstava za razmenu strane valute stvara pritisak na likvidnost za kineske banke. On veruje da će rezovi u RRR-u voditi prema većoj kreditnoj podršci u slabijim delovima ukupnog ekonomskog razvoja. Uz rezove RRR-a, PBOC je takođe objavio i uspostavljanje novih alata za likvidnost, uključujući “reverzibilne repo-operacije” (reverse repo), srednjoročni instrument pozajmljivanja i garantno dopunsko kreditiranje.

Centralna banka je u međuvremenu takođe objavila pomeranje gornjih limita na tekući ratio kamatnih stopa za jednogodišnje i dugoročne fiksne depozite. Promena je obeležila iskorak u liberalizaciji kamatne stope, pogodne za poboljšanje finansijskih usluga i ekonomskog restrukturisanja, rečeno je iz PBOC-a. Druga po veličini svetska ekonomija zabeležila je godišnji rast od sedam odsto u drugom kvartalu ove godine, bez promene u odnosu na prvi kvartal i najmanju stopu rasta zabeleženu od 2009.

18

Nakon turbulencija na svetskim tržištima, američke deonice režu gubitke

Berze širom sveta su u ponedeljak svedočile masovnoj rasprodaji koja je usledila nakon velikog pada vrednosti kineskih deonica. U ponedeljak su se američke berze zatvorile s oštrim padom. Dow Jones je ujutro nakon otvaranja berze izgubio gotovo 1000 poena, što je najveći gubitak u jednom danu zabeležen na Dowu. S&P 500 ispunio je uslove za korekcije, što znači da je njegov indeks od poslednjeg vrhunca pao za 10 odsto ili više. Na zatvaranju, Dow Jones se donekle oporavio, završivši trgovanje s 588 poena, odnosno 3.6 odsto. S&P 500 izgubio je 3.9 odsto vrednosti, dok je Nasdaq potonuo za 3.8 odsto.

Ovaj pad je deo globalne rasprodaje trgovaca, koja je usledila ubrzo nakon pada kineskih akcija usled kojeg je Shanghai Composite Index završio s gubitkom od 8.5 odsto. Investitori s Volstrita, kao što je James Fazio, izjavili su da je u ovakvim trenucima važno da se u vidu ima cela slika. “Ovo je ciklično i događa se stalno, i svaki put se pitam ‘zašto nisam uložio svoj novac u fiksno’?, ali ću, i posle svega, opet ostati na tržištu i ”u igri” jer tako je to, i jednostavno morate da očekujete ovakve uspone i padove.”

Obveznice američkog državnog trezora su porasle nakon što su investitori započeli da kupuju obveznice s nižim rizicima. Glavni ekonomista firme Manhattan Venture Partners izjavio je da i dalje gaji poverenje u američko tržište. “Mislim da se dugo trgovalo imovinom koja nosi rizike kao da nije rizična, i smatram da je to gotovo i mislim da su američka tržišta porasla na nekoliko meseci dok je verovatno trebalo da ide nadole samo zato što je novac ovde dolazio. Tako da ovde moramo sačiniti proces razvrstavanja, pa će stvari biti malo manje euforične i poletne, iako ne mislim da će doći do katastrofe.”

U Evropi je takođe došlo do pada deonica, zbog čega je nemački DAX pao za 4.7 odsto.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da su ovog utorka sve oči bile uprte u kineska tržišta. “Uverena sam da će Kina učiniti sve što može kako bi stabilizovala svoju ekonomssku situaciju. Kina je važan partner Evropske unije i u bliskom smo kontaktu s njima.” Britanski FTSE 100 je takođe pretrpeo udarac s padom od 4.7 odsto, dok je francuski CAC 40 pao za 5.4 odsto. Cene dobara našle su se pod velikim pritiskom u svim kategorijama, dok su najveći pad pretrpele cene nafte. Trgovanje fjučersima (futures) na S&P 500 i Nasdaq 100 je u ponedeljak ujutro takođe nekoliko puta prekinuto nakon što su ugovori dostigli svoj prekonoćni limit od pet odsto.

01

Globalna ekonomija u senci američke kamatne stope

Predstavnici svetskih centralnih banaka održavaju u američkom mestu Jackson Hole godišnji sastanak. Spisak tema je dugačak, mada čitav svet zanima samo jedno pitanje: da li će li SAD u septembru povisiti svoju referentnu kamatnu stopu?

Odgovor na ovo pitanje verovatno nećemo dobiti u Džekson Holu, pitoresknom mestu u američkoj saveznoj državi Vajoming. Jer, jedina žena koja bi nam mogla pružitii informaciju o tome ove godine neće biti na sastanku. Možda zato što je Dženet Jelen (Janet Yellen), predsednici američkog centralnog Sistema federalnih rezervi, prosto već dosadilo stalno suočavanje s jednim te istim pitanjem: Hoće li doći do promene kamatne stope u septembru ili tek krajem godine?

Ipak, ni ona sama nije baš sasvim nedužna što se tiče nastanka ove situacije. Neizvesnost traje mesecima. Jednom kažu da je vreme zrelo a onda, drugom nekom prilikom, da “oporavak američke ekonomije još nije dovoljno stabilan”. Ali sada se konjunktura zahuktala i najveća svetska ekonomija ide u smeru potpune zaposlenosti. Tako je Martin Hifner (Martin Hüfner), glavni ekonomista finansijske firme Assenagon, pošao od toga da će američka centralna banka u septembru promeniti kamatnu stopu: “Kao prvo, zato što je dobro pripremila tržišta, a kao drugo, jer je nužno ponovo uspostaviti razumne uslove na tržištima kapitala.”

Od izbijanja globalne finansijske krize krajem 2008, referentna kamatna stopa – stopa po kojoj same banke pozajmljuju novac – u Sjedinjenim Državama je iznosila rekordnih nula do 0,25 odsto. Budući da je kamata bila niža od inflacije, štediše su se žalile da je to prikrivena otimačina njihovih ušteda. Ipak, finansijska tržišta su se toliko navikla na jeftini novac da najavljeni rast kamate izaziva panične reakcije.

08

Slična stvar se već dogodila pre dve godine. Tada je bio dovoljan nagoveštaj predsednika Feda Bena Bernankea da će prestati da kupuje obveznice da bi se uzdrmale valute i uznemirila finansijska tržišta pojedinih zemalja. Najteže su bili pogođeni Brazil, Južnoafrička Republika, Turska, Indonezija i Indija. Njih od tada nazivaju ne baš laskavim imenom “Fragile Five” (Krhka petorka).

Možda najviše zabrinjava Brazil. U toj zemlji se smanjuje proizvodnja, slabi potrošnja a inflacija se približava dvocifrenom iznosu. I Rusija je u zabrinjavajućem stanju. Rublja gubi na vrednosti usled pada cena nafte. Turska lira je pod pritiskom zbog političke nesigurnosti u zemlji, a i Meksiko bi uskoro mogao da postane novo krizno žarište. Dakle, širi se krug nestabilnih zemalja koje su donedavno beležile privredni uspon.

I kao da to nije dovoljno, u zadnje vreme je i Kina počela da stvara probleme. Ekonomija te zemlje raste sporije nego što se očekivalo, izvoz se smanjuje, kursevi deonica vrtoglavo padaju. Vlada pokušava da deluje protiv toga – ali s malo uspeha. Kineska centralna banka je intervenisala spuštajući vrednost nacionalne valute, što je na svetskim berzama izazvalo prave šokove.

Doduše, problemi Kine ili Brazila nemaju nikakve veze s američkom referentnom kamatnom stopom, ali je opominjuće da bi promena kamate ubrzala negativne trendove i pogoršala stanje. Evropa ovog puta nije ugrožena, naprotiv: evrozona je dosad profitirala od jakog dolara. Ali ako se pojačaju turbulencije u navedenim zemljama, onda ni Evropa neće ostati pošteđena posledica.

Globalna kriza je poslednje što bi svetu sada bilo potrebno. Jer, današnji svet nema nikakvih instrumenata kojim bi se suprotstavio krizi. Za razliku od 2008. godine, ovoga puta nemamo finansijsko-političke protivmere. Jer, kamate su ionako već bliske nuli. Države ovom prilikom ne bi mogle da sprovode velike konjunkturne pakete, jer su mnoge danas prezadužene.

S obzirom na ove scenarije, možda će američka centralna banka ipak još razmisliti o tome da li stvarno želi da u septembru, po prvi put nakon 2008. godine, počne sa zatezanjem finansijsko-političkih uzdi. A u Džekson Holu najvažniji svetski bankari mogu da debatuju o tome kako se rešiti problema produkovanog labavom finansijskom politikom.

04

Pojačan rizik da ECB neće doseći ciljanu inflaciju

Evropska centralna banka (ECB) je spremna da po potrebi povisi vrednost programa kupovine imovine s obzirom na pojačani rizik da neće doseći ciljanu srednjoročnu inflaciju, rekao je u sredu član ECB-ovog izvršnog odbora Peter Praet.

U sklopu programa kvantitativnog ublažavanja monetarne politike, banka mesečno kupuje imovinu u vrednosti do 60 milijardi evra kako bi podstakla cene i ekonomski rast u evrozoni. Program je pokrenut nakon kratkotrajnog perioda pada cena, s ozbirom na očekivanja da će biti potrebno nekoliko godina da se inflacija približi do zacrtanih nešto ispod dva odsto.

“Trendovi u svetskoj ekonomiji i na tržištima robe povećali su rizik da neće biti ostvareno stabilno približavanje inflacije nivou od dva odsto”, izjavio je novinarima juče na marginama kongresa Evropskog ekonomskog udruženja u Manhajmu član izvršnog veća ECB-a Peter Praet. “Ne bi trebalo sumnjati u spremnost i sposobnost upravnog saveta da po potrebi preduzme mere”, rekao je Praet, koji je inače i glavni ekonomista ECB-a. “PSPP (program kupovine za javni sektor) dovoljno je fleksibilan s obzirom na svoju veličinu, strukturu i trajanje”, dodao je on.

Cene sirove nafte su pale na 43 dolara za barel, s više od 110 dolara za barel koliko su iznosile u junu prošle godine, a cene gvozdene rude nadomak rekordno niskim nivoima predstavljaju osnov za očekivanja da će kineski rast dodatno usporiti i spustiti se na najniži nivo u poslednje dve decenije.

Rast na tržištima u nastajanju u celini slabi, napominje Praet, a u pojedinim zemljama aktivnosti se sve više smanjuju, što trenutno predstavlja tek marginalni izazov za evrozonu mada bi moglo da preraste i u ozbiljan balast. ECB će morati da dobro proceni posledice visoke kolebljivosti na tržištu po uslove finansiranja, dodao je ovaj najviši zvaničnik ECB-a.

“Iz perspektive monetarne politike, moraćemo da razmišljamo o posledicama po cenu rizika, budući da će tržišta nekako uključiti te oscilacije u cenu rizika, pa moramo da utvrdimo kakve će biti posledice po uslove finansiranja uopšte”, rekao je.

Trista najvećih EU kompanija je zbog Kine izgubilo 250 milijardi evra

Kina, najveći svetski kupac sirovina, energije i hrane u svetu i važan uvoznik proizvoda iz SAD i Evrope, “povukla je ručnu kočnicu”: srušila je vrednost svoje valute kako bi njeni proizvodi postali još jeftiniji, a ekonomija koja je godinama rasla po dvocifrenim stopama usporila je svoj rast.

05

Virtuelna kriza

Svi berzanski indeksi pali su po stopama većim od tri odsto, evropske berze imale su i veći pad, a jezikom evra i novca to znači da je najvećih 300 firmi u Evropi izgubilo tržišnu vrednost u iznosu većem od 250 milijardi evra. Na prvi pogled to podseća na krizu iz 1990. kada su azijske zemlje imale sličan modus operandi koji je uključivao sniženje vrednosti valute, manji rast i jeftiniju robu – pa je to povuklo i ostatak sveta u poslovni minus.

Nema, međutim, pokazatelja na osnovu kojeg bi se sada moglo govoriti o novoj svetskoj krizi jer se ona zadržava u virtuelnom svetu berzanskih grafikona. Ilustracije radi, nafta se u ponedeljak prodavala po istorijsko niskoj ceni koja se spustila ispod 43,5 dolara po barelu, ali je na benzinskim pumpama zabeležen tek neznatan pad. Realna ekonomija još ne oseća ni dobre a ni loše posledice kineskog poteza devalviranja juana, ali ako bi se ulagači na tržištu deonica, novca i roba i dalje povlačili, moglo bi doći do prelivanja u stvarni život, ali prvo kroz cenu duga za države, kompanije i građane, što se tek u drugom krugu odražava i na cenu proizvoda i primanja. Usporavanje kineskog privrednog motora potpuno je kontrolisano, i u svakom trenutku Kina svoju ekonomiju može da ubrza, komentarišu neki ekonomisti, dodajući kako je Kina konačno počela da poštuje protokol iz Kjota i gasi velike zagađivače vazduha, smanjujući proizvodnju. Neki makroanalitičari procenjuju da će se investitori vrlo brzo vratiti na azijska tržišta, što bi značilo da je reč o kratkotrajnom poremećaju.

Ova kriza, dok traje, stvara pritisak na pad vrednosti imovine i valuta brzorastućih zemalja koje zavise od izvoza i prodaje naftnih derivata, poput Turske i Brazila. Ima bankara koji se ne brinu za direktan uticaj berzi na realni sektor, iako napominju da raste zabrinutost evropskih izvoznika: izvoznice poput Nemačke strahuju da bi usporavanje globalne ekonomije moglo da šteti spoljnoj trgovini.

Pedestrians on Nanjing Road

Valutni ratovi

I dok su u nekim bankama prilično uvereni da je azijska kriza kratkog veka, ima i onih koji su oprezni pa su tako, očekujući slabije zarade u Kini, još početkom godine donili odluku o zatvaranju investicionog fonda koji je radio na tim tržištima.

Treba imati u vidu da ni značajnije usporavanje Kine ne bi baš moglo da se tako snažno odrazi na evropsku privredu i ekonomiju, kao što se to možda čini prema reakciji akcionarskih tržišta.

Pad svetskih berzi i svojevrsna histerija ulagača u pozadini imaju i takozvane valutne ratove. Dolar je pao u odnosu na većinu valuta, a zna se da Kinezi drže većinu američkog duga i sada taj dug pokušavaju da iskoriste za svoje ciljeve. Jedna od pozitivnih posledica tog rata, osim jeftinijeg dolara, jeste i činjenica da bi se do decembra mogla odgoditi odluka o povećanju kamata u SAD, što bi nekim evropskim zemljama omogućilo još nekoliko meseci jeftinog zaduživanja.

Inače, sreda je u Americi počela rastom Dow Jonesa, a evropske berze su poništile gubitke. Kineske berze su zaključile svoje trgovanje na oko 1,2% minusa.

Finansijska tržišta nastavljaju nemirnu nedelju, a kineske berze su nakon oporavka dan završile u minusu, dok je američki Dow Jones indeks na samom početku skočio 400 poena, slično kao i u utorak. Oko 9:00 po lokalnom vremenu skočio je 2,09% na 15.9994.04 poena. Indeks S&P 500 skočio je 2,14% na 1907,64 poena.

Evropske deonice su u sredu uspele da saniraju gubitke nastale u ponedeljak i utorak. Evropski indeks STOXX 600 vrludao je oko 0,4% minusa, londonski FTSE 100 indeks takođe, francuski CAC na minus 0,3% a nemački DAX takođe na minus 0,4 odsto.

TO GO WITH: China-economy-property,FOCUS by Bill Savadove In a picture taken on October 9, 2011 labourers work at a new property development under construction on the busy Nanjing Road shopping street in Shanghai. China has invested heavily in property -- about $750 billion in 2010 alone -- since it privatised the market in the late 1990s, ending decades of state allocated housing and enabling a growing middle class to own their own homes. A massive stimulus package unveiled in late 2008 to combat the global financial crisis also triggered a flood of credit into the world's second largest economy, with a large portion funnelled into construction. AFP PHOTO/Mark RALSTON (Photo credit should read MARK RALSTON/AFP/Getty Images)

Verovatno bez velikih stresova u budućnosti

U Kini je dan, nakon što je centralna banka smanjila ključnu kamatu stopu, počeo bolje od prethodnih, ali deonice su počele da osciliraju i berze su završile u minusu, iako bitno manjem nego prethodnih dana. Umesto sedam do osam odsto pada, Indeks šangajske berze zaključio je dan s 1,3% minusa. Analitičari kažu da su ulagači još u stresu od prošle nedelje, mada se može očekivati dalje ublažavanje stanja.

Kako je za Rojters rekao Lim Say Boon iz DBS banke, “politički potezi u naciji štedljivih ljudi ne utiču toliko na potrošnju, kao što ne utču ni na ulaganja u zemlji gde igru vodi vlada, a ne animalni duh privatnog sektora”. Ulagači će, komentarisao je u pismu ulagačima, povratiti poverenje kad opet vide da kineska vlada masovno troši.

Novi pokazatelji najavljuju umereni rast u Kini

Kriza na berzama ne odražava se na kinesku potrošnju. Prema podacima istraživanja Westpac MNI koje prati raspoloženje kineskih potrošača, poverenje potrošača u avgustu je raslo treći mesec uzastopno, a finansijsko stanje domaćinstava nastavlja da se popravlja.

Sniženje kamata bilo je nužno da bi se očuvala likvidnost nakon devalvacije juana, koja je izazvala malo jače oticanje kapitala iz sistema.

Ove godine očekuje se dodatno smanjenje kamata od oko jedan odsto. Ekonomisti napominju da nema govora o ekonomskim slomovima u Kini. Novi ekonomski pokazatelji ne ukazuju na produbljivanje krize. Uz odlučniju politiku do kraja godine rast bi mogao da počne da se vraća, a biće dosta sporiji i ravnomerniji nego nekad.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s