Grčka: čeoni sudar sa stvarnošću

“Ako mi pozajmiš 100 evra, to je moj problem. Ako si mi pozajmio stotine milijardi, to je onda tvoj problem”. S tom mišlju je grčki ministar finansija Janis Varufakis krenuo na put u Evropu i shvatio da to baš i nije tako, piše nemački novinar Bernd Riegert.

01

Jedno se mora priznati novoj vladi Grčke: Sposobna je da nauči nešto novo, i to prilično brzo. Još pre nekoliko dana se pobednik grčkih izbora smatrao čovekom koji će lupiti šakom o sto, a partnere u Evropi šokirati neumerenim zahtevima za oprostom dugova, ukidanjem nadzora ‘Trojke” nad grčkim državnim troškovima i zahtevom za nezavisnošću navodno podjarmljenih Grka.

Nakon što su radikalno levi predsednik vlade i njegov ministar finansija malo bolje pogledali finansijske knjige i, naročito, nakon prvih razgovora sa njihovim zajmodavcima u Rimu, Parizu, Londonu, Briselu i Frankfurtu na Majni, konačno su počeli da se približavaju političkoj realnosti. Sada se može i mora razgovarati. Kompromis mora biti moguć, i u interesu je kako Grčke tako i čitave zone evra. Aleksis Cipras sada mrmlja nešto o ‘sporazumu u obostranom interesu’. Nemačka kancelarka Merkel se čak ‘raduje’ prvom susretu sa ovim “strašilom” evrozone na sastanku vrha Evropske unije u Briselu, a dosad je potpuno “neuviđavan” ministar finansija Janis Varufakis čak govorio o “planu Merkelove” za obnovu Grčke. Zapanjujuća promena.

Klima se, dakle, poboljšala. Sad na sto moraju da dođu činjenice i konkretni predlozi. Oprost dugova, to priznaje čak i ministar finansija Varufakis, više ne dolazi u obzir. On u ovom trenutku nije toliko ni bitan, jer dugovi pored ovako niskih kamata ionako imaju prosečni rok otplate od 32 godine.

Reprogramiranje dugova bi zato dugoročno moglo biti olakšanje za Atinu. Zato Grčka mora da prevremeno otplati srazmerno skup kredit kod Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. To, pak, Grčka može učiniti samo svežim novcem, kojeg bi dobila pod povoljnijim uslovima kod evropskog “kišobrana za evro”. To bi, zapravo, bio treći program pomoći kakvog je nova vlada u Atini dosad odlučno odbijala. Bizarna ideja grčkog ministra finansija – da stare grčke dugove pretvori u državne obveznice neograničenog trajanja – je pravno nemoguća, a i zajmodavci nikad ne bi verovali takvom papiru. Da, Grčka može da otkupi stare dugove, ali samo povoljnim kreditom iz evropskog fonda.

02(Foto:BBC)

Kratkoročno, Evropska centralna banka održava u životu grčke banke – pa tako i grčku državu kojoj uglavnom pripadaju tamošnje banke, hitnim kreditima za izuzetne okolnosti. Ali kako je grčki ministar morao da čuje u središtu ECB-a u Frankfurtu, tome će doći kraj u roku od par nedelja. Ipak, to se može produžiti – ali samo ako Grčka i dalje bude sledila program kakvog propisuje zaštitni ‘kišobran’ zone evra.

Kako god se preokretalo, kombinovalo i preslagalo, ipak se uvek dolazi do istog rezultata: grčkoj vladi potrebne su evropske i međunarodne finasijske institucije – u protivnom bi već za nekoliko nedelja, ili najviše meseci, postala platežno nesposobna i njenoj karijeri u zoni evra bi takođe došao kraj. To su Aleksis Cipras i njegovi ljudi shvatili i nadajmo se da će i delovati u svetlu tog saznanja.

Kako ovo objasniti građanima?

Već je bilo dosta najava kako se Grčka mora sama i dalje reformisati i uvesti efikasniji i pravedniji poreski sistem. A sad konačno moraju da uslede i – dela. A vreme ističe: već se najkasnije do 28. februara mora predstaviti verodostojan nacrt plana sanacije. U suprotnom, Evropska centralna banka bi Grčkoj mogla zatvoriti slavinu s novcem i pre nego što bi tamošnji ministar finansija mogao i pomisliti na takvu mogućnost. U Grčkoj je već nakon pobede stranke Siriza počeo odliv novca iz zemlje, jer, tamošnji birači, doduše, jesu glasali za radikalnu promenu – ali su, za svaki slučaj, počeli i da prazne svoje račune u bankama.

Kako bi ostale likvidne, dve banke u Grčkoj su samo deset dana nakon parlamentarnih izbora već zatrebale hitnu pomoć Evropske centralne banke. To bi vladi u Atini trebalo da bude jasno upozorenje. I druge zemlje zone evra bi trebalo da izađu u susret Grčkoj, kako bi se izbegao bankrot te zemlje, iako nemaju baš previše prostora za ustupke. Ne zato jer žele da muče Grčku, već zato što bi odmah i Portugalija, Irska ili Kipar, koji su takođe u programu pomoći, odmah tražili bolje uslove i za svoje kredite.

Naročito će biti interesantno videti kako će premijer Cipras sada i grčkim biračima objasniti povratak realističnoj politici. Iscrpljeni Grci su polagali velike nade u ovu vladu, i ona im mora predstaviti neke uspehe, tim pre što se već mogu videti prve pukotine u ovoj čudnoj koaliciji krajnje leve Sirize s krajnje desnom strankom Anel. A ako Cipras ne bude u stanju da ispuni barem delić svojih obećanih socijalnih dobročinstava, onda će i njegova vlada veoma brzo zapasti u ozbiljne poteškoće.

03

Portugalci: protiv oprosta dugova Grčkoj

Portugalci su podneli mnoge i velike žrtve kako bi njihova zemlja u maju 2014. uspela da napusti tzv. zaštitni kišobran “Trojke”. Zato oni sada kategorički odbijaju oprost dugova Grčkoj.

Graca Santos uvek otvoreno govori šta misli. Svi političari u Portugalu su korumpirani, nesposobni i lenji, kaže ova prodavačica ribe na poznatoj tržnici Bolhao u Portu. Ona smatra da su političari njenu domovinu upropastili zbog sopstvene gluposti i koristoljublja, sateravši je pod zaštitni kišobran EU, koji je Portugal uspeo da napusti tek u maju 2014. godine. “Bogatima to nije naudilo”, kaže ova 52-godišnjakinja dok čisti ribu. “Ali mi – mi siromašni – mi smo morali da podnesemo nečovečne žrtve kako bismo dostojanstveno preživeli.”

S jedne strane: smanjivanje plata i penzija, povećanje poreza, dodatna davanja državi. A s druge: privatizacija preduzeća, produženje radnog veka i zakonsko povećanje starosne dobi za odlazak u penziju, smanjenje socijalnih davanja i pogoršavanje državnog zdravstva. Desno liberalna vlada sprovela je sve drastične mere koje je Trojka od nje tražila. Graca sve je to i te kako osetila. Od svoje umanjene plate sad mora da pomaže i bolesnoj majci: “Moja majka ima 80 godina i boluje od dijabetesa. Ali, njena penzija nije dovoljna ni za lekove. Zato moram da joj dajem novac za hranu.”

Bilans “Projekta Trojka”

O bilansu 3 portugalske godine pod diktatom Trojke postoje oprečna mišljenja. Privreda se nije bitno poboljšala, stopa nezaposlenosti tvrdokorno ostaje iznad 13 odsto, državno zaduženje je čak poraslo na preko 130 procenata. Veliki deo srednjeg sloja, koji tek što je uspeo da se konsoliduje, ponovo je potonuo u siromaštvo i beznađe, a samo prošle godine zemlju je napustilo 120.000 dobro obrazovanih Portugalaca. Pedro Neveš, koji se inače bavi produkcijom dokumentarnih filmova, zajedno je sa osam fotografa napravio inventuru stanja na terenu i to sažeo u knjizi “Projekat Trojka” s propratnim DVD-jem, koja je izašla krajem prošle godine.

“Najgore je to što ova kriza još nije prošla”, jadikuje ovaj 38-godišnji reditelj, ističući da su najteže pogođeni baš oni najslabiji. Priča kako je nedavno snimio jednog čoveka kome je socijalna pomoć smanjena za 20 evra. “Od tada, Konstantino živi na ulici jer sebi više ne može da priušti svoju sobu!”

Nada u bolje

Međutim, predsednik Industrijske i trgovinske komore u Portu, jedne od najvažnijih u zemlji, smatra da stvari kreću nabolje. Nunjo Boteljo sedi za svojim pisaćim stolom u staroj Palati berze. Zidovi su obloženi egzotičnim drvetom, ukrašeni uljima na platnu – to je raskošna dvorana u kojoj se nekada trgovalo deonicama. Boteljo pojašnjava da većina srednje velikih preduzetnika deluje u Portu i na severu zemlje, ističući da tekstilna industrija ponovo proizvodi za vrhunske evropske brendove, kao i da je industrija obuće u međuvremenu postala ozbiljna konkurencija Italijanima. Na Porto i oblast oko ovog grada otpada više od polovine portugalskih izvoznih prihoda.

“Otvoreno priznajem da je ranije bilo rasipanja novca. Ne toliko koliko se tvrdi, ali ga je bilo”, kaže Boteljo. “Što se toga tiče, politika štednje je bila pozitivna”. Kaže da je u međuvremenu osnovano više novih firmi nego što ih je propalo. Portugalija se ponovo kreće u pravom smeru – zahvaljujući Trojki, smatra predsednik Industrijske i trgovinske komore .

Bez posebnog tretmana za Grčku

Boteljo kaže da upravo zato ne može da ima razumevanja za najnovije kritike i želje Grka. Naravno da se mora poštovati suverenost naroda, ali naglašava da narodi ne mogu dobiti specijalni tretman (u odnosu na druge). On kategorički odbija mogućnost oprosta dugova i spreman je na sve moguće posledice: “Ako Grčka želi da napusti evrozonu, može da to vrlo rado i učini. Ako više ne želim da sam član nekog kluba, tada moram da istupim iz njega.”

Šta je Grčka glasnija u svojim zahtevima za novim pregovorima o svojim dugovima, to je više Portugalaca protiv toga. Oni sve češće zastupaju ovakvo stanovište – u kafiću na uglu, ali i u televizijskim i radijskim programima sa direktnim javljanjem gledalaca i slušalaca. I prodavačica ribe Graca ima jasno mišljenje: “Ništa od toga, nikakav oprost dugova. I ja moram da vratim svaki pozajmljeni cent. Dakle, i Grci moraju da isto tako otplate ono što duguju!”

Ona je istovremeno oduševljena najavljenom borbom protiv korupcije i izbegavanja plaćanja poreza u Grčkoj. Smatra da je izborna pobeda Sirize znak nade. Jer, kako kaže, i u Portugalu su etablirane stranke lošim upravljanjem uništile državu i sve je dublje gurale u krizu. Možda Evropa i Portugalija sada skrenu više ulevo, kaže Graca dok na pult stavlja sanduk sa svežim skušama. Ona smatra da bi to bilo nužno i dobro.
“Ali oprost dugova? Nikada!”

04

Kraj evropske politike štednje?

Mnoge evropske vlade strahuju da bi se “slučaj Grčka” mogao ponoviti i u drugim članicama EU. To bi ugrozilo celokupni evropski koncept štednje kao put izlaska iz krize.

Pobeda Aleksisa Ciprasa na izborima u Grčkoj za mnoge evropske vlade predstavlja veliki problem. Pred izbore 2012. godine, mnogi šefovi država ili vlada su smatrali da je Siriza opasan politički sklop. Tog mišljenja su, recimo, bili nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland i tadašnji italijanski premijer Mario Monti. I to uprkos tome su i Oland i Monti smatrali da je diktat štednje za koji se zalagala Nemačka pogrešan. U stvari, oni su tada u Ciprasu mogli čak da vide i potencijalnog saveznika. On im se, međutim, učinio previše radikalnim. Osim toga, Francuska i Italija su grčki poverioci: Obe zemlje sada strahuju da im Grčka neće vratiti dugove. Nije slučajno što je posle pobede Ciprasa baš Oland preventivno izjavio da se “preuzete obaveze moraju ispuniti”.

Kompromisi (ni)su mogući?

Ipak, Cipras je odmah najavio kraj politike štednje a mnoge pokrenute reforme ne samo da želi da zaustavi nego namerava i da ih poništi. Janis Emanuilidis, stručnjak za Grčku u briselskom trustu mozgova “Centar za evropsku politiku” (European Policy Centre), smatra da “ima prostora za kompromise”. On je uveren da je nova grčka vlada “pogrešno startovala”, i da će i sama uvideti da je “s određenim stvarima otišla predaleko”. Prema rečima ovog stručnjaka, sada bi moglo doći do dugotrajnih pregovora o uslovima otplate kredita, a i pored demantija iz Berlina i Brisela ima mnogo političara koji su u stanju da zamisle dužničke olakšice za Atinu. Hoće li osnovni dogovor o štednji i reformama kao uslovima za dodelu kredita ostati i dalje validan – zavisiće od toga “šta to Siriza ima da ponudi”, rekao je Emanuilidis. On smatra da bi moglo doći do kompromisa ukoliko bi Cipras u svojoj borbi protiv oligarha i utaje poreza učinio nešto više od svojih prethodnika.

Stav većine Grka i Španaca: “Došlo je naše vreme”

Ne radi se, ipak, samo o Grčkoj. Ono što trenutno uznemirava države orijentisane na stabilnost – poput Nemačke – jeste mogućnost izbijanja protesta širom Evrope, a oni bi mogli da uzdrmaju s mukom postignuti konsenzus u finansijskoj politici. Sada se, na primer, u Španiji nova levičarska stranka Podemos (“Mi možemo”) nada pobedi na parlamentarnim izborima koji se održavaju na jesen. Ankete pokazuju da Podemos trenutno ima prednost u odnosu na vladajuću Narodnu stranku i socijaliste. I u Portugalu se upravo formira pokret po uzoru na Sirizu. Italija i Francuska – u kojima su na vlasti socijalisti – ionako su samo nevoljno učestvovale u dosadašnjim merama, stalno pokušavajući da izbegnu reforme. One bi mogle iskoristiti rezultate izbora u Grčkoj kao “izgovor, kako bi uspele da ostvare kompromise na planu štednje”, smatra Emanuilidis. Ali, opasnost po konsenzus ne dolazi samo s leva već i zdesna: u Francuskoj, ‘Nacionalni front’ Marin le Pen već podržava neke izjave i postupke Sirize – posebno njeno samopouzdanje u ponašanju prema Briselu i razumevanje za politiku Rusije. Slično reaguje i italijanska ’Severna Liga’. Moskovski list Nezavisimaja gazeta je već napisala da bi “nova grčka vlada mogla biti najvažnija prethodnica otpora antiruskim sankcijama Evropske unije”.

Politika štednje dala rezultate

Što se tiče finansijske politike, ironija se ogleda u tome što bi se dosadašnji konsenzus mogao poljuljati upravo u trenutku u kojem se gotovo svuda vide plodovi konsolidacije. Privreda u Španiji i Portugaliji beleži rast; Portugalija – za razliku od Grčke – više nije pod finansijskim kišobranom EU. Još uspešnija je Irska, koja ne samo što više nije obuhvaćena programom pomoći već ima i odlične privredne rezultate. Tamo, doduše, nije na vidiku nekakav pokret nalik Sirizi. Pa i u samoj Grčkoj su stvari krenule nabolje. Zanimljiv slučaj je Francuska: tamo je vlada posle dugog oklevanja konačno pokrenula neke reforme koje zaslužuju to ime, mada su ekonomske statistike loše kao što su i bile. Pariz se vrlo kasno prebacio na “berlinski kurs”. Janis Emanuilidis smatra da ukupne posledice izbora u Grčkoj “neće biti tako krupne kao što neki očekuju”. On kaže da je Grčka, zbog težine problema i neophodnih transformacija, “poseban slučaj” u evrozoni, pa je stoga prerano predviđati uspehe ili neuspehe nove vlade u Atini. Pobeda Sirize je, po njegovom mišljenju, bitna na unutarnjepolitičkom planu, ali će na čitavu Evropu imati samo ograničeni efekat.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s