Prošle godine Brazil nije blefirao kada je rekao da želi da se isključi sa interneta pod kontrolom Sjedinjenih Država zbog nepristojno invazivne taktike nadzora koju sprovodi NSA. Ova zemlja će uskoro “protegnuti kabl” od severnog grada Fortaleza sve do Portugalije, obećavši da za sprovođenje ovog nauma neće koristiti nijednog američkog prodavca internet usluga.
Samo na prvi pogled brazilski plan da prekine vezu sa američkim internetom izgleda smešno. Brazilci nisu bili nimalo srećni kada se pojavila vest da su pipci Američke bezbednosne agencije NSA protežu skroz dole u do njih. A zemlja se nije naročito obradovala kada se pre nekog vremena pojavila i vest da je NSA godinama špijunirala e-mailove brazilske vlade. Ali stvarno, šta onda treba učiniti? Odreći se američke medveđe usluge i njihove mreže, to je bio brazilski odgovor, donosi Bloomberg i tehno-portal gizmodo.com
Ovo neće biti jednostavan zadatak, ali postoji realan plan. Ovaj projekat brazilske vlade da preuzme kontrolu nad internetom ad Sjedinjenih Država, naravno, može Amerikancima izgledati “agresivno”. Ali, šta je sa globalnom špijunažom koju je Amerika godinama sprovodila a da nikoga nije obavestila? Zato je brazilska predsednica Dilma Rusef, kada je poslednji put pričala o tome, izgledala veoma ljuta, naloživši nekoliko specifičnih i potencijalno možda ne do kraja izvodljivih mera o odvajanju od američkog interneta:
– Primorati internet kompanije kao što su Google i Facebook da izgrade servere unutar granica Brazila, tako da će ovi biti podložni svim brazilskim zakonima o zaštiti privatnosti.
– Izgraditi na internetu čvorišta povezana isključivo sa brazilskim veb-saobraćajem, kako bi se predupredilo potencijalno špijuniranje.
– Pokrenuti uslugu elektronske pošte pod zaštitom države i to kroz izgradnjom servisa koji će biti pandan e-mail uslugama koje sada imaju, recimo, Google ili Yahoo.
– Položiti novi podvodni kabl ka Evropi, tako da se Brazil može direktno povezati sa zemljama Evropske unije.
Dilma Rusef je takođe zatražila detaljan izveštaj o stepenu upliva američke obaveštajne službe u Brazilu.
I dok potez ka stvaranju nezavisnog interneta može izgledati ekstremno, ideja o pritisku na američke vlasti za veću transparentnost je u najmanju ruku razumljiva. U julu je Glen Grinvald za londonski izvestio da je Brazil, pored SAD, druga država kada je u pitanju nadzor komunikacija od strane američke službe NSA. Konkretne brojke nisu poznate, ali se zna da Amerikanci špijuniraju svog (barem dosad) bliskog saveznika, Brazil – intenzitet ove špijunaže je blizak ako ne čak i veći od intenziteta kojim SAD špijuniraju zemlje poput Kine i Irana. Inače, poznato je da je još u vreme traženja azila, Snouden bio raspoložen da brazilskoj tajnoj službi ustupi podatke o špijuniranju koje SAD sprovode nad Kariokama – u zamenu za azil.
Zašto? Pa, kako je za Njujorker objasnio nekadašnji direktor CIA i NSA, general Majkl Hejden, “Brazil je mesto gde transatlantski kablovi izranjaju na obalu”. Što je istina. Pri pogledu na mapu podvodnih kablova, možete se jasno videti kako je Brazil jedno od najvažnijih telekomunikacionih čvorišta u svetu. Ova činjenica još dodatno komplikuje plan Brazilaca da se isključe sa američkog interneta – potez za koji zakonodavci nisu čak ni sigurni da je potpuno izvodljiv.
Težak, kakav već može biti, Rusef ipak nije ustuknula od ovog svog plana za postizanjem nezavisnijeg brazilskog interneta. U međuvremenu, kritičari upozoravaju da intervencija brazilske vlade povodom osnovnih operacija povezivanja sa internet mrežom biti opasan presedan. Ovo špijune neće držati čak ni podalje od Brazila. Kao što je jedan sajber ekspert rekao za Associated Press, “Ovo je neka vrsta kao sovjetskog socijalizma u računarstvu”.
Brazil je u vreme Snoudenovih otkrića napravio gomilu smelih obećanja, u rasponu od ozbiljnog primoravanja kompanija kao što su Facebook i Google da pomere svoje servere unutar granica Brazila, pa do izgradnje novog svebrazilskog e-mail sistema – kojeg su već uradili. Ali prva prilika za sankcionisanje Amerikanaca ova zemlja je demonstrirala početkom radova na transatlantskom kablu, koji je trebalo da je u funkciji još od 2012. godine ali je tek sada počela njegova izgradnja. Sudeći po vestima, izgleda da je Brazil ozbiljan u svojim namerama da kabl neće uključivati američke prodavce; samo ulaganje u kabl košta ih 185 miliona dolara. A nijedan peni od te sume neće otići nijednoj američkoj kompaniji.
Ogromne su implikacije usled distanciranja Brazila od američkog interneta. Ovo nije nužno velika politička tema i “izazov”, koliko opasnost od ekonomskih posledica koje mogu biti izuzetno destruktivne. Brazil je sedma po veličini svetska ekonomija, i nastavlja da raste. Dakle, kada se Brazil konačno “razvede” od Ujka Sema – pod pretpostavkom da stvari nastave ovim tempom – ogroman broj ugovora između američkih kompanija i Brazila jednostavno će nestati . Sve u svemu, stručnjacii procenjuju da SAD može izgubiti oko 35 milijardi dolara zbog “straha od (ne)bezbednosti”. A to je prilično puno novca .
Svi su znali da će biti reakcije na Snoudena, mada se ovde ne radi samo o političkom akspektu ove priče; Edvard Snouden koštao je Sjedinjene Države mnogo novca, čak i ako to nije želeo ili planirao. Ovde se, međutim, radi o jednom “mahanju za zbogom” prihodima od informacione tehnologije od strane jedne od najvećih svetskih ekonomija. Bila je to, ipak, mala cena koju treba platiti za jedno saznanje: koliko smo malo privatnosti imali sve vreme – ako smo je uopšte i imali.