Evropska komisija je u svojoj najnovijoj ekonomskoj prognozi predvidela da će EU i evropodručje (u kojem smo i mi, zemlje Balkana) imati prilično slab privredni rast do kraja godine. Očekuje se da bi rast realnog BDP-a mogao da “dotegne” 1,3% u EU i 0,8% u evropodručju za čitavu 2014. Očekuje se da će se tokom naredne 2015. godine, na osnovu bolje inostrane i domaće potražnje, rast polako povećavati, do 1,5% odnosno 1,1 %.
U 2016. godini, po predviđanjima Evropske komisije, očekuje se ubrzanje privredne aktivnosti na 2,0% i 1,7%, tendencija koja bi trebalo da je podstaknuta jačanjem evropskog finansijskog sektora (na temelju sveobuhvatnih procena koje je sprovela Evropska centralna banka kao daljeg napretka u smeru bankarske unije), ali i odnedavno sprovedenim strukturnim reformama koje počinju da donose prve rezultate.
Evropska komisija: oporavak privrede i biznisa biće spor
“Kada je reč o stanju evropske privrede kao i zapošljavanju, određena poboljšanja ne odvijaju se dovoljno brzo kako bi problem bio prevladan. Evropska komisija se obavezala da će primeniti sva raspoloživa sredstva i resurse kako bi se u Evropi otvorilo više radnih mesta i povećao ekonomski rast. Predložićemo investicioni plan vredan 300 milijardi evra za pokretanje i održavanje ekonomskog oporavka. Ključ privrednog oporavka je u podsticanju ulaganja”, izjavio je potpredsednik Evropske komisije za zapošljavanje, rast, ulaganja i konkurentnost Jyrki Katainen.
Oporavak evropske ekonomije započeo je u drugom kvartalu 2013, ali taj rast je još uvek nestabilan, dok je ekonomska dinamika u mnogim državama članicama i dalje slaba. Usled povećanih geopolitičkih rizika i nepovoljnih svetskih ekonomskih izgleda, poverenje je manje nego proletos. Uprkos povoljnim finansijskim uslovima, ekonomski oporavak će u 2015. biti spor i na klimavim nogama, što je odraz postepenog popuštanja posledica krize uz još uvek visoku nezaposlenost, visok dug i nisku iskorišćenost kapaciteta.
Sveobuhvatnom procenom koju je Evropska centralna banka nedavno sprovela smanjile su se nesigurnosti u pogledu stabilnosti bankarskog sektora, a poboljšanje finansijskih uslova trebalo bi da doprinese povećanju ekonomske aktivnosti. U 2016. godini, pojačana domaća i inostrana potražnja, kao i dalje sprovođenje veoma prilagodljive monetarne politike povezane s niskim troškovima finansiranja trebalo bi da potpomognu dalje jačanje privrednog rasta.
Očekuje se da će u 2014. raspon stopa rasta država članica ostati širok, od -0,7% (zemlje Balkana, sa tradicionalno malim privrednim rastom) pa do 4,6 % (Irska, koja je u ovom trenutku ponovo “na konju”, reprizirajući svoje ekonomsko čudo iz 90-tih, kao najperspektivnija evropska privreda). Međutim, razlike u rastu verovatno će se smanjiti tokom naredne dve godine. U 2015. i 2016. sve države članice EU trebalo bi da beleže pozitivan rast. Tada bi trebalo jače osetiti i zakasneli pozitivan učinak već sprovedenih reformi.
Spor povratak skromnog rasta
Oporavak Evrope čini se slabim u poređenju s drugim razvijenim ekonomijama i pređašnjim primerima oporavaka nakon finansijske krize, iako su i oni, već po pravilu, tekli sporo i nestabilno. Tokom perioda obuhvaćenog ovom prognozom veoma prilagodljiva monetarna politika, napredak u smanjenju tereta privatnog duga i pretežno neutralan fiskalni stav trebalo bi da pozitivno utiču na domaću potražnju. Privatna ulaganja trebalo bi da se postepeno oporavljaju, zahvaljujući poboljšanju izgleda u oblasti potražnje i efekata nadoknade propuštenog, iako će ih u početku kočiti obimni neiskorišćeni kapaciteti.
Privatna potrošnja trebalo bi da tokom 2015. i 2016. doživi umereni rast, poduprt niskim cenama robe i rastućim raspoloživim dohotkom, ukorak s postepenim poboljšanjem stanja na tržištu rada. Očekuje se da će javna potrošnja neznatno doprineti rastu. U kontekstu umerenog širenja svetske trgovine, neto izvoz će, verovatno, samo neznatno doprineti rastu BDP-a tokom narednih godina.
Uslovi na tržištu rada: bolje je, ali presporo
Otvaranje radnih mesta išlo je umerenim tempom, dok su se stope nezaposlenosti samo neznatno smanjile s visokih nivoa. Budući da će evropski privredni rast verovatno postepeno dobiti na zamahu, značajnija poboljšanja tržišta rada trebalo bi da se ostvare krajem razdoblja obuhvaćenog prognozom. Stopa nezaposlenosti trebalo bi da padne na 9,5% u EU i 10,8 % u evropodručju u 2016.
U državama članicama EU se tokom 2014. nastavio trend smanjenja inflacije, što je posledica nižih cena robe i znatnog privrednog usporavanja. Inflacija bi u 2014. trebalo da i dalje bude veoma niska. Postepenim jačanjem privredne aktivnosti i rastom plata, inflacija bi trebalo da naraste, a ovaj trend će, takođe, biti ubrzan i nedavnom depresijacijom evra. Predviđa se da će u EU inflacija iznositi 0,6% u 2014, jedan odsto u 2015. i 1,6% u 2016. Prema projekcijama, inflacija, merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) će u evropodručju iznositi 0,5% u ovoj godini i 0,8% u 2015, a potom će u 2016. godini narasti na 1,5 %.
Očekuje se nastavak smanjenja deficita. Odnos deficita i BDP-a u EU i u evropodručju trebalo bi da ove godine bude dodatno umanjen, iako sporije nego u 2013, na 3,0% odnosno 2,6%. Predviđa se i dalje smanjenje državnih deficita tokom sledeće dve godine, uz pomoć jače provredne aktivnosti. Smer fiskalne politike trebalo bi da bude gotovo neutralan u 2014. i 2015. Odnos duga i BDP-a u EU i evropodručju će naredne godine verovatno doseći vrhunac od 88,3% odnosno 94,8% (u skladu s definicijom Evropskog sistema obačuna uspostavljenog 2010).
Usled aktuelnih geopolitičkih napetosti (Ukrajina, Sirija, Bliski istok, krize čiji se kraj, po svemu sudeći, ni ne nazire), ranjivosti finansijskih tržišta i rizika od nepotpunog sprovođenja strukturnih reformi, i dalje preovlađuju negativni rizici koji se odnose na perspektivu rasta. Rizici koji se odnose na izglede za budućnost povezane s inflacijom ostaju uravnoteženi i u domenu “normale”.