Poslednji voz do Ajfelovog tornja

Foto-putovanje – Poslednji voz do Ajfelovog tornja: Stanica koju ju je Pariz zaboravio

01

Na periferiji Pariza, u dnu parkinga niz bočnu ulicu mirnog naselja Kliši (Clichy), leži stara, zaboravljena železnička stanica; raspadnute ograde, garavih uglova i s ožiljcima na fasadi.

Ali ovakvo, sada ruševno zdanje, nije ovde oduvek bilo takvo, uz to danas skriveno i od pogleda čak i rođenih Parižana, a kamo li turista, trunući u neupadljivom ćošku Pariza. La Gare Lisch je nekada imala veoma prestižno mesto u srcu Grada svetlosti, ponosno stojeći u podnožju francuske Gvozdene dame, a njeni vozovi ulazili su u stanicu da prime putnike; oni su čekali na sedišta koja su im obezbeđivala panoramu na ogromne lukove i stubove najviše građevine u svetu, na putu ka svojoj poslednjoj stanici, Ajfelovoj kuli.

02

03

U martu 1878. rođena je nova pariska železnička stanica. La Gare Lisch, nazvana po svom arhitekti, Žistu Lišu (Juste Lisch), koji je izgradio i nekoliko drugih pariskih stanica (uključujući i današnju stanicu Sent Lazar). Svečano otvaranje imala je baš te godine, za Svetski Sajam 1878, kada će Pariz po treći put biti domaćin ove manifestacije. La Gare Lisch je poslužio kao terminus za četiri druge stanice koje su povezivale putnike iz zapadnog predgrađa u Pariz, u vreme kada se javni prevoz sastojao samo od nečega malo više nego što su zaprežna kola.

04

Opremljen sa četiri platforme (uključujući i jednu za primanje brodova na Seni), ukrašena šarenim pločicama i komplikovanom staklenom fasadom, stanica je ponosno šepurila u tadašnjoj štampi koja je pisala o Svetskom sajmu, hvalivši je kao stanicu koja je pomogla realizaciji Svetske izložbe, prevozeći građevinski materijal kao i posetioce koji su dolazili da je vide. Za razliku od većine objekata privremeno izgrađenih samo za ovaj Ekspo, Le Gare Lisch se spasao od rušenja, odigravši takođe i ključnu ulogu u narednom sajmu 1889. godine – veoma nalik onom koja je prisustvovao izgradnji Ajfelove kule 12 godina ranije.

05

Gore, desno od konstrukcije Ajfelovog tornja vidi se stanica Lisch, s pogledom na gvozdenog giganta koji je rastao pred ovim voznim stajalištem. Tokom osam meseci ove svečanosti 1889, koja se obično uzima kao najimpresivniji od svih svetskih sajmova – kada je zvanično otvoren Ajfelov toranj i njegova divna električna rasveta (što je ujedno bio i prvi put da je električna energija korišćena na nekoj Svetskoj izložbi) – Gare Lisch je ponovo prugom povezan sa sajamskim prostorom, bivajući glavno mesto snabdevanja robom i građevinskim materijalom potrebnim za izložbu. Mnogo materijala koji se koristio za izgradnju Ajfelovog tornja stizao je na Gare Lisch. Više od 2 miliona putnika prošlo je kroz vrata ove stanice tokom izložbe, a 10. juna 1889. je više od 70.000 posetilaca pristiglo na ovu stanicu kako bi videlo Svetsko čudo Novog doba: Ajfelov toranj.

06
Međutim, kako se u Parizu bližio i naredni Svetski Ekspo, grad je bio spreman za novu stanicu u podnožju Ajfelovog tornja ali sa dosta više platformi nego što je Lisch mogao da ponudi. Stanica Lisch nije bila srušena, iako je 1897, ciglu po ciglu, premeštena uz reku i na toj novoj lokaciji obnovljena, gde sada stoji Asnières-sur-Seine. Iako smeštena na manje glamuroznu lokaciju, u tih nekoliko narednih godina bila je veoma prometna. Služila je kao terminus stanica za nove električne vozove koji su zamenili parne motore, počevši da redovno saobraćaju preko reke, do Pariza i iz njega. Ali, kako se železnička mreža širila građene su i novije, veće i bolje stanice i Lisch je ponovo izgubio svoj smisao u gradu koji se okretao budućnosti.

07

Danas je stanica Lich samo daleki odjek svog vrhunca, relikt koji odiše atrmosferom Pariza kojeg više nema …

08

09

Zgrada je 1930. pretvorena u prostor za umetničke ateljee, što može da objasni i danas uočljive oznake na stepenicama koje posetioce usmeravaju ka raznim radionicama. Ovo je poslednja poznata upotreba ovog prostora, iako je 1972, navodno, Nacionalna cirkuska škola na čelu sa Annie Fratellinis tamo postavila svoju prodavnicu – samo nakratko.

10

11

12

Od 1983, ostavljena i napuštena, stanica Lisch bila je spremna za rušenje ali je srećom sačuvana “u pet do dvanaest”, zahvaljujući kampanji koju je vodio pariski list Le Figaro, a koju je inicirao jedan sused koji je živeo u blizini ovog zdanja. Stanica je potom 1985. pridodata pariskoj listi zaštićenih istorijskih spomenika. Za trenutak se učinilo kao da se stvari pomeraju nabolje za ovu staru stanicu koju krasi najlepši Belle Époque…

13

14

15

16

Ali četvrt veka kasnije, Gare Lisch još uvek izgleda žalosno, beživotno ležeći udno sumornog parkinga, samo daleko sećanje na njegove slavne dane kada je bila “najbolja prijateljica Ajfelove kule”, danas najposećeniji spomenik na svetu …

17

Svi pokušaji za oživljavanjem objekta (a bilo ih očigledno dosta) nisu se makli dalje od početnih zamisli, da bi 2012. stanica bila zabranjena za upotrebu, nakon izbijanja požara koji je još više oštetio i onako ruševne delove krovne konstrukcije …

18

19

Nakon bezbroj propalih pokušaja da se Lisch sačuva tako što bi mu se iznašla nova svrha, možda bi 2014. mogla biti godina u kojoj će se napokon desiti novi početak ove zaboravljene stanice. Grupa građana pod nazivom “Operacija renesansa” ujedinila je lokalno stanovništvo. Okupljajući ljubitelje pariskog nasleđa, ova organizacija predlaže obnavljanje i prenamenu u ono što nazivaju “Cité du Voyage” (Grad putovanja), neku vrstu kulturnog centra posvećenog putovanjima, avanturi i istraživanju. Oni gaje nadu da bi na 1000 kvadratnih metara stanice Liche, mogli da upoznaju javnost sa društvenim aktivnostima, uz izložbene postavke, biblioteku, butik Svetskih putovanja, konferencijski centar, koncertni prostor, restorane i kafee, ali i kao domaćin raznovrsnim festivalima i događajima vezanim za putovanja.

20

Ono što inicijatore pokreta za očuvanje ovog spomenika čini drugačijima i verodostojnijima je to što, za razliku od prošlih projekata, ne čekaju na pomoć države: Oslanjaju se na svoje prilično pametno razrađene socijalne veštine umrežavanja i iznalaženje finansijera preko interneta, (crowd funding). Već su postigli svoj cilj, skupivši početnih 2000 evra kako bi projekat uopšte stao na noge. Ipak, sudeći po tome u kakvom je stanju danas, izgleda da će im biti potrebna sva zamisliva i nezamisliva pomoć, finansijeri i sponzorstva.

21

Možda narednih godina budemo videli bolje dane za Gare Lisch. Napredak ovog projekta možete pratiti ovde.

Foto: Ail m’ Black & Operation Renaissance.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s