Nezavisne knjižare – odraz želje za slobodom i različitošću
Prestanite da klešete nadgrobni spomenik: tradicionalne knjižare nisu mrtve, barem ne još. Naprotiv, broj nezavisnih knjižara raste. Prema podacima Asocijacije američkih izdavača knjiga, otkad je 2009. doživeo svoj najveći pad u istoriji, broj indi knjižara u SAD je otad porastao za 19,3%, sa 1.651 na 1.971. Ukupan broj današnjih indi-knjižara je više nego prepolovljen u odnosu na svoj vrhunac tokom1990tih, kada ih je bilo četiri hiljade. Ipak, ovo i dalje služi kao greška u uobičajenom verovanju, koje nemilosrdni rast Amazona i njegovog elektronskog izdavaštva izjednačava s “neminovnom smrću” tradicionalnih knjižara.
Čime se može objasniti ova renesansa klasičnog izdavaštva?
Kolaps lanca knjižara ‘Borders’ koji je usledio 2011 samo je jedan, doduše veliki, deo slagalice (Uklanjanje dominantnog mesoždera iz savane pružio je svim ostalim životinjama nešto malo više prostora za disanje). Kraj recesije doprineo je ekonomski izdašnijem okruženju.
Knjiga: najbolji čovekov prijatelj, od kolevke pa nadalje
Ali, ovde ima još ponečeg da se ispriča. Sve je više dokaza da ta ista digitalna transformacija, takođe, i dramatično preoblikovala izdavačku industriju, uvodeći desetine i stotine miliona nas potrošača u onlajn kosmos, takođe paradoksalno nagradivši lokalno ukorenjenu autentičnost. Naši digitalni alati nas usmeravanju ka tradicionalnim prodavnicama, obećavajući nam daleko lepše korisničko iskustvo od onog kojeg nam pružaju lanci knjižara ili onlajn carstva.
U svetu sve podložnijem našim interakcijama sa društvenim medijima, ispostavlja da bi se možda moglo naći i dovoljno prostora za opstanak malog čoveka – a možda bi, čak, mogao i da uznapreduje.
* * *
Oren Tejčer (Oren Teicher), direktor Udruženja američkih knjižara ima svoju teoriju. Još od filma “Imate poštu” (You’ve Got Mail, 1998), javnost je postala ubeđena da je vrsta knjižare koja postoji u tom ostvarenju – gde vesela Meg Rajan pokušava da je vodi – osuđena na propast.
Knjiga – dodir okom, rukom i dušom
“Znamo tu popularnu i uvreženu priču o svemu onome šta jedna indi knjižara predstavlja – a uostalom i svako indi preduzeće – da bi “mali” trebalo da se dignu protiv Nemani, i u da tu borbu uglavnom gube”, kaže Tejčer.
“Podaci su potpuno suprotni ovoj predrasudi. To apsolutno nije tačno. Širom Amerike postoji mnogo, mnogo knjižarskih kompanija koje su sve profitabilnije. Danas je, kao što je slučaj i sa svakim drugim malim biznisom, teško, a konkurencija je žestoka. Ali, postoji recept.”
Tejčer je prepoznao nekoliko razloga koje potkrepljuju činjenicu da nove indi knjižare niču širom Sjedinjenih Država: vlasnici knjižara su se veoma izveštili u korišćenju nove tehnologije koja ih može povezati sa potencijalnim klijentima. Izdavači su spremni da sa knjižarima sarađuju oko inovativnih načina koji bi knjižarama povećali prodaju. Ipak, ono što je najvažnije, kaže Tejčer, jeste rastuća naklonost potrošača za kupovinu na lokalnom nivou.
“Raste tendencija koja prerasta u pokret, a to je ‘naginjanje ka lokalnom’ i gajenje ‘ljubavi za lokalizme’, što je danas američka stvarnost”, kaže Tejčer. “Aktuelni podaci su nesporni: postoje milioni američkih potrošača koji svakodnevno donose odluke da kupuju u samostalnim radnjama koje su u domaćem, nezavisnom vlasništvu.”
I pored svih prednosti e-knjiga, “obične knjige” poseduju neponovljivu privlačnost
Tejčerovo navođenje pokreta “shop local” ukršta se sa saznanjima o potrošačkim navikama onlajn potrošača i onih koji su na društvenim mrežama. Tokom proteklih pet godina, istraživači su generisali ogromnu količinu podataka koji se odnose na uticaj onlajn pretrage, surfovanja, i novih medija.
Nažalost, skoro nijedna od tih studija nije se fokusirala na istraživanje knjižara, nezavisnih ili nekih drugih. Veoma mnogo znamo o tome zašto potrošači biraju određene restorane ili hotele, ali veoma malo o tome gde ljudi kupuju knjige. A tu su i očigledno velike razlike između restorana i knjižara. Ne možete – bar ne još – digitalizovati obrok, a onlajn naručivanje brze hrane ne može zameniti neponovljivo iskustvo obedovanja u pravom restoranu – baš kao što ni Amazon ne može zameniti dobro poznati, neprevaziđeni šmek kojeg imaju jedino dobre, stare, knjižare.
Ali, još uvek ima mnogo toga što se može naučiti iz istraživanja koje je urađeno na restoranima. Vrednosti koje se pojavljuju nakon što su podaci “udrobljeni i provareni”, objašnjavaju zašto “kupuj lokalno” pokret dobija na zamahu. Ljudi žude za autentičnošću, i stoga vole da podrže nezavisne “lokalce”. Ono što podaci o izboru restorana govore jeste da sada, više nego ikada pre, posedujemo bolje alate koji bi nam mogli pomoći da zadovoljimo naše želje.