Šest Kalifornija

Plan za podelu Kalifornije u šest država: sve bliže realnosti?

Šest Kalifornija bi u novembru 2016. mogle postati stvarnost
Šest Kalifornija bi u novembru 2016. mogle postati stvarnost

Zahvaljujući potpisima više od 807.000 zainteresovanih građana Kalifornije, ambiciozna ideja je postala daleko bliža stvarnosti. Inicijativa pod nazivom “Šest Kalifornija”, sponzorisan od strane Tima Drejpera (Tim Draper), venčer kapitaliste iz Silikonske doline, a u nastojanju da se stvore oblasti u ovoj američkoj državi kojima bi se efikasnije upravljalo, da bi bile produktivnije i uspešnije. Trevis H. Braun (Travis H. Brown) iz magazina The Forbes se u više navrata bavio ovom temom.

Ono što sam, objavio u februaru u Forbsu, kaže Braun, jeste inicijativa kojom bi se postigao trijumviratski* cilj, a proporcionalno distribuciji kalifornijskog duga po osnovu stanovništva, završava sve poreske kolekcije i potrošnju od postojeće države Kalifornije , i stvaranje nove, reprezentativnije vlade sa mogućnošću da donosi takve javne politike koje bi za novu državu imale najviše smisla. (*Trijumvirat: vladavina tri političke figure, a u cilju postizanja svojih ciljeva; termin nastao u Starom Rimu: trojni pakt između Cezara, Pompeja i Krasa).

03 California-Six-States-Map-620x416

Šest “državica” – populacija (statistika iz 2013.)

Ono što neki cinično nazivaju ” publicitetom”, sada će biti pitanje o kojem će se odlučivati glasanjem građana Kalifornije u novembru 2016, i bilo bi dobro da glasači u ‘Zlatnoj državi’ pažljivo razmotre potencijalne prednosti koje bi bile ugri stvaranjem ‘Šest Kalifornija’. Na osnovu skoro dvodecenijske analize američke Poreske službe (IRS), i proučavanjem podataka o poreskim obveznicima, kao i podataka Američkog biroa za statistiku, nalazimo da bi četiri od šest predloženih novih država dobilo neto korigovani bruto prihod i broja novih poreskih obveznika. U stvari , a nasuprot taktikama zastrašivanja koje se sprovode kroz ‘tvrdnje’ liberalnih medija, nova država centralne Kalifornije (koja bi obuhvatala gradove pod stečajem kao što su Stokton i Bejkersfield) imale bi neto dobitak u oporezivom bruto prihodu tj. AGI (što iznosi $1,36 milijardi), kao i rast oporezivog stanovništva (49.021 novih poreskih obveznika).

Pravni apel koji se upućuje ovom Inicijativom “Šest Država” takođe leži i u dopuštanju rada vladama koje bi bile manje, a time i efikasnije i bliže svojim biračima. Nove, pojedinačne države bi imale veliki broj zajedničkih karakteristika – uključujući socioekonomsko zaleđe, zakonodavne potrebama i političku pripadnost – što bi izabranim političkim zvaničnicima obezbedilo bolji uvid i više znanja o tome šta su želje i potrebe njihovih birača.

Drejper, registrovan kao nezavisni kandidat koji je svoju karijeru gradio na vrlo racionalnim poslovnim rizicima, pokrećući pametna ulaganja, gleda na Kaliforniju kao na graničnu “propalu državu” sa “najlošijom upravom u zemlji”. Početkom ove godine, Drejper je podigao pažnju javnosti svojim pojavljivanjem u programu ‘Marketplace’ na državnoj televiziji, navodeći kako Kalifornija najviše plaća za obrazovanje, ali je na turobnom 46. mestu po kvalitetu urađenih studentskih testova, po merilima američkog Ministarstva za obrazovanje . Sama ova činjenica bi trebalo da alarmira kalifornijske poreske obveznike, čije su državne poreske stope na dohodak najviše u Americi i iznose 13,3 odsto. Samo treba uporediti ovu poresku stopu sa jednim Teksasom, koji ne ubira nikakav porez na dohodak svojih stanovnika, a koji ipak pruža daleko superiornije obrazovne rezultate. Poređenja radi: rezultati testova teksaških studenata su na 29. mestu od ukupno 50, u odnosu na 46. mesto koje pripada Kaliforniji. Plus, Teksas zapošljava 345 edukatora na 10.000 stanovnika, dok Kalifornija zapošljava samo 231 edukatora na svakih 10.000 ljudi.

U slučaji ‘Šest Kalifornija’, Drejper takođe ukazuje i na uporni problem sa kaznenim ustanovama. U tom istom intervjuu za Marketplace, Drejper je rekao da su “stanovnici Kalifornije u vrhu onih koji izdvajaju za zatvore, dok imamo među najvećim stopama onih u recidivu, tj. povratnika”. I, opet, otrežnjujuće poređenje sa Teksasom: U toj državi niskih poreza i veoma pogodnih uslova za razvijanje poslova, zatvorski sistem radi efikasnije. Godišnji troškovi održavanja zatvorenika u Teksasu su $21,390 ($58.60 po danu); a godišnji troškovi sličnog održavanja zatvorenika je u Kaliforniji $47,421 ($129.00 po danu, više nego duplo u poređenju s Teksasom). Pored toga, udeo siromašnih stanovništva je značajno manji u Teksasu (16,5 odsto) nego u Kaliforniji (23,5 odsto). Kalifornija ima najveći broj građana na socijali, dok je Teksas četvrti po redu – sa najnižom stopom korisnika državne pomoći.

Tačke poređenja u zapanjujuće i ima ih u izobilju, kaže Braun. On i saradnici uvrdili su više od 50 indikatora u svojoj knjizi o prirodi i uzrocima bogatstva pojedinih američkih državama, ali ključni uvid koji se stiče na osnovu ovog materijala je ovo: niske takse u Teksasu doprinose procvatu ove države, dok visok porezi u Kaliforniji guše rast na svakom koraku. Zašto ne usvojiti novi pristup načinu na koji državne funkcioniše? Zašto ne podržati hrabru inicijativu koja bi mogla biti odskočna daska za ovu državu koja doživljava svoj pad?

Da citiramo samog Drejpera, iz njegovog govorea grupi tech-insajdera početkom ove godine: “Moramo da uradimo nešto na strukturnom nivou, nešto sveže. Ako to ne pokušamo, nećemo biti zadovoljni ni sobom.”

The Forbes

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s