Kada je reč o inovacijama, obično zamišljamo velike zemlje. Na pitanje koje zemlje u svetu važe za najinovativnije, javnost ima tendenciju da odmah pomisli na, recimo, SAD, ponekad na Japan, Nemačku ili Južnu Koreju, a možda je tu i rast inovativnosti jedne Kine. Ipak, manje zemlje mogu da i te kako inoviraju, i time unaprede sopstvene ekonomije. Lista najinovativnijih zemalja u svetu često uključuje ne samo poznate ‘gigante’, već i puno zemalja sa ne više od deset miliona stanovnika. Male države poput Finske, Izraela, Singapura i skandinavskih naroda više se nego sjajno drže u odnosu na daleko veće zemlje kada je reč o inovacijama – od istraživanja i investiranja razvojnih programa do usvajanja novih tehnologija.
Izgleda da se svakako isplati biti lider u inovacijama, naročito ako ste mali narod koji ih neguje. Između 2007. i 2012, prosečna godišnja stopa rasta BDP-a malih zemalja (Švajcarska, Singapur, Švedska, Finska, Baskija u Španiji, Danska itd) premašuje stopu rasta BDPa velikih zemalja za 3,4 procentna poena ( 3,8 odsto u odnosu 0,4 odsto, koliki rast ima Velika Britanija u ovom periodu, dok je rast manji od dva procentna poena imala u tom periodu, recimo, Kanada, Francuska, kao i Turska). Nije ni čudo što je inovacija sve važniji element ekonomskih planova svake iole ozbiljnije zemlje. Ako bi konstitutivni narodi Velike Britanije u budućnosti uživali u višim stopama rasta kao mali, inovativni narodi, njihova BDV mogla bi, do 2019, da vredi 12 milijardi funti godišnje u Škotskoj (15.2mlrd evra), a 5 milijardi funti (6.33mlrd evra) godišnje za Vels ili Severnu Irsku.
Naravno, to što je neka zemlja mala nije automatski i garancija za uspeh. Ono što je ovde presudno je to što ove male inovativne nacije generalno ne kopiraju strategije svojih krupnijih kolega. U uslovima nedostatka velikog domaćeg tržišta, i u nemogućnosti da budu lideri u svim istraživačkim oblastima, mali su uspeli da razviju većinu njihovih postojećih prednosti, razvijajući, istovremeno, i neke druge.
Ovaj izveštaj razmatra kako se inovacija dešava u pet zemalja sa populacijom manjom od deset miliona stanovnika, fokusirajući se na Finsku, Estoniju, Izrael, Singapur i Baskiju.
Pet tema pojavljuju se pri razmatranju ove studije slučaja: značaj tzv. ‘downstream inovacije’ (od glavnog izvora ka manjim ‘izvođačima radova’), a ne samo osnovnih istraživanja; otvorenost prema svetu, njene ideje i mogućnosti; osećaj za sprovođenje misije na nacionalnom nivou; vlada čija svestrana politika podržava inovacije i tehnologiju; i jake ali fleksibilne institucije koje su u stanju da podrže gore navedeno.
Uspeh ovih naroda je dobra vest male zemalja komponenti i regiona: oovaj uspeh pokazuje da inovacija može a i proizvodi značajan napredak u manjim zemljama koje su se potrudile da sistem inovacija funkcioniše na privrednom-ekonomskom planu.
U isto vreme, inovacioni sistem uspešnih manjih zemalja pokazuje izvesnu napetost – na primer, između sopstvene kohezije vs. otvorenost prema svetu – što je nastojanje svake zemlje koja proučava male uspešne igrače: takve zemlje vole da ih oponašaju, pa mali moraju pažljivo da upravljaju sobom, kako se ne bi previše otvorili prema velikima, ili, pak, previše zatvorili.
Dakle, lekcija za manje zemlje koje su u sastavu Velike Britanije je jedna vrsta “miksa”; inovacija je moćan izvor prosperiteta, a svakako nije ekskluzivno pravo većih nacija, iako njihovo podsticanje i negovanje uključuje prevazilaženje nekoliko izazova.
Ovaj izveštaj će u dva dela ispitati iskustvo pet malih inovativnih zemalja, identifikujući neke zajedničke teme, a zatim pogledati neke od mogućnosti i izazova koje ove lekcije mogu imati po sadašnju Škotsku, gde se postavlja pitanje ekonomske budućnosti, posebno aktuelne u ovom trenutku s obzirom da Škoti u septembru izlaze na referendum o sopstvenoj nezavisnosti.
FINSKA
Početkom 1990-ih, Finska je bila u kandžama duboke depresije. Pad njihovih tradicionalnih industrija papira i drveta i po raspadu Sovjetskog Saveza, glavnog trgovinskog partnera Finske, doveli su do dramatičnog pada ekonomske proizvodnje. Nivoi nezaposlenosti porasli su sa tri odsto u 1991. na skoro 20 odsto tokom 1994.
Od tada, Finska je sebe preobrazila u jednu od najinovativnijih i najproduktivnijih zemalja u svetu. Postala je svetski lider u elektronici, na čelu sa globalnom dominacijom kompanije Nokia krajem 1990-ih i početkom 2000-ih. Finci u velikoj meri ulažu u istraživanja i razvoj (preko tri odsto BDP-a). Tehnologija i gejming i dalje ostaju njihova ključni snaga, iako Nokia više nije svetski lider u mobilnim telefonima. Takođe je izgrađena dugogodišnja trasa za inovativne javne usluge, kao što su Projekt Severne Karelije (North Karelia Project), kojim se podstiče zajednica u cilju drastičnog smanjenja nivoa srčanih oboljenja, ili radi stalnog održavanja svog položaja na vrhu OECD edukativne tabele, kao nacije sa najobrazovanijim mladima na svetu.
Transformacija Finske građena je na dugoročnom verovanju u značaj inovacija, kao dela budućeg pravca u kojem ova zemlja ide. Finska vlada stavila je inovacije u srcu svog odgovora na krizu s početka 1990-ih, konstantno trošeći veliki novac na inovativne tehnologije i pored širih finansijskih rezova s kojima se država suočavala. Od tada, nivo istraživanja i razvojnih investicija povećan je za faktor pet, ohrabrena od strane ambicioznim R&D (Istraživanje & Razvoj) ciljevima postavljenim od strane vlada tokom poslednjih 20 godina. Naime, veliki deo ovog povećanja vođen je povećanjem obima R&D u privatnom sektoru.
Prepoznajući značaj kapitalizacije i unovčavanja svojih istraživačkih prednosti, Finska je usmerila svoju javnu potrošnju na R&D i to u pravcu podrške primenjenim istraživanjima i komercijalizaciji. R&D zahvata 30% ukupnog javnog finansiranja – najveći pojedinačni udeo u budžetu, usmeren na podršku komercijalno orijentisanim primenjenim istraživanjima i razvoju kroz Tekes, finsku Agenciju za finansiranje inovacija. Njeni tehnološki programi osmišljeni su da poboljšaju istraživanje i razvoj saradnje među različitim kompanijama, javnih R&D instituta i međunarodnih partnera, prenoseći znanja i veštine tokom čitavog ovog procesa. Tekes je takođe osnovao i Strateški centar za nauku, tehnologiju i inovacije (SHOKS), promovišući ga u važne sektore svoje privrede. Uz zajedničko, javnog i privatno finansiranje, ova agencija podstiče istraživanje i razvoj u industriji kroz saradnju državnog i privatnog sektora.
Inovacija je smeštena u samo srce politike finske vlade, uz aktivnu koordinaciju koja se odvija na najvišem nivou. Savetom za istraživanje i inovacije, osnovan 1987, predsedava premijer lično. U njemu je input za ministarstva finansija, obrazovanja i zapošljavanja, čime se podstiče pristup koji je više sistemski, i u kojem, zapravo, učestvuju svi sektori finske vlade. U 2008. godini Finska je ovaj koncept ugradila u svoju Nacionalnu strategiju za inovacije, čime je čitav finski sistem prožet: uvođenjem široke inovacione politike koja povezuje inovacije sa “najvišim mogućim dugoročnim koristima po nacionalnu ekonomiju i društvo”
Takvi pristupi doveli su do nekih zanimljivih primera inovativnosti u, recimo, pružanju javnih usluga. Taltioni, nezavisna zdravstvena zadruga koja okuplja radnike i ustanove iz domena zdravstva i socijalne politike, sarađuje u obezbeđivanje nove elektronske zdravstvene usluge, imajući za cilj pomeranje fokusa sa lečenja bolesti ka prevenciji, promovisanju boljeg zdravlja i preventivi. Taltioni je uspostavljena i podršku SITRA-e, Nacionalnog fonda Finske za istraživanje i razvoj.
Sama SITRA je nezavisno orijentisani, inovativni projekat koji udružuje programere i finansijere, i ima nešto eksperimentalniju ulogu nego Tekes. SITRA je u prošlosti odigrala važnu ulogu u finansiranju ekperimentalnih inovacija na više načina: kao investitor-kapitalista u pravljenju direktnih investicija: kao podrška specifičnmh inovacijama u oblastima od zdravstva i dizajna do održivih tehnologija, i kao “mislilac finskog sistema” razvija ideje za javno dobro. Iako je SITRA uvezana sa finskom državom (pod nadzorom je finskog parlamenta, od koje je i nastala kao fondacija, finansirana preostalim akcijama kompanije Nokija koje pripadaju finskoj vladi), ona ima ima već poznatu moć i sposobnost daa nametne svoje nezavisno mišljenje, bez obzira na političke i finansijske lobije. Uloga ovog Fonda kao direktnog investitora podržana je Finskom investicionom industrijom (Finnish Industry Investment), zasebnim, nezavisnim i javnim entitetom koji obezbeđuje novac za inovativne razvojne projekte sa rizikom.
Finska je takođe pronašala i načine kako bi angažovala javnost u nacionalnim debatama o pravcu kretanja i razvoja zemlje. ‘Finland Foresight’ je, tokom 2012. godine, zatražio od građana da nastupe sa idejama o budućnosti Finske i mogućnostima koje stoje pred zemljom i građanima.
Sve ovo je poduprto koordinisanom tržišnom ekonomijom u kojoj su vlada i preduzeća navikli da rade zajedno, sa visokokvalifikovanom, visoko plaćenom radnom snagom i uspostavljenom jakom mrežom socijalne sigurnosti.
ESTONIJA
Kada je1991. Estonija stekla nezavisnost od Sovjetskog Saveza, samo je polovina stanovništva imala telefonsku liniju Dve decenije kasnije, Estonija je naširoko priznata kao jedna od tehnološki ‘najpametnijih’ nacija na svetu. Nova i mlada generacija političara bbrzo je uvidela kako bi brza ekspanzija novih, inovativnih tehnologija bilo od neprocenjive koristi za ublažavanje očiglednih nedostataka koje Estonija ima: njen mali broj stanovništva, institucionalna lutanja kroz novouspostavljeni post-sovjetski sistem, kao i zapuštena post-sovjetska infrastruktura.
Gledajući svoje skandinavske susede u potrazi za inspiracijom, Estonija je za svoj investicioni prioritet odabrala – tehnologiju. Rezultati su više nego upadljivi: Estonija obiluje visokom stopom tehnoloških start-up preduzeća, ulažući svoje znanje takve svetski etablirane multinacionalne kompanije kao što je Skype (astonski informatičar Jann Tallinn je bio, pored Danaca i Šveđana, bio jedan od kreatora dotičnog softvera), proizvodeći danas vodeće svetske elektronske sisteme za državno administriranje (e-government).
Estonija svoj uspeh može zahvaliti ugrađivanjem inovacionih politika u politički način razmišljanja na najvišem nivou. Godine 2000, estonski parlament proglasio je pristup Internetu za osnovno ljudsko pravo, krenuvši u ambiciozni program pružanja besplatnog wi-fi i širokopojasnog Interneta svim svojim građanima. Estonija je prepoznaa vrednost pristupa tehnologiji u poboljšanju rezultata obrazovanja, i 1998. je velika većina škola već imala pristup Internetu. Ova baltička mikro-država nastavila je da promoviše tehnologiju kao sastavni deo svoje politike obrazovanja, pokrenuvši 2012. godine tzv. ‘ProgeTiger’, program učenja osnova kodiranja i programiranja za petogodišnjake.
Estonija je neverovatnom brzinom pristupila inovacijama opštoj vladinoj politici, koordinisanoj Savetom za nauku i razvoj kojeg predvodi estonski premijer. Estonska ‘Strategija istraživanja i razvoja’ (RDI), za period od 2007-13. zasnovana je na ideji ‘Knowledge–Based Estonia’: na pokretanju estonske ‘privrede znanja’, zasnovanoj na istraživanjima i inovacijama u cilj održivog razvoja društva. Čitav ovaj pristup sistemu se takođe može uočiti u razvoju ‘E-Estonije’; estonska vlada je svetski vodeća po integrisanim e-uslugama, razvijenim iz partnerstva između vlade i ICT sektora. Počevši sa elektronskim uvođenjem ličnih karata tokom 2002, Estonci sada mogu da pristupe širokom spektru državnih usluga preko svetske računarske mreže. Estonija je 2007. postala prva zemlja koja je na opštim izborima uvela e-glasanje tj. glasanje preko interneta.
Upravo projekat E-Estonija odlično pokazuje kako je jedan mali narod u stanju da integriše složene vladine projekte, i to na način koji može da orednjači u odnosu na veće zemlje ili one sa većim infrastrukturnim legatom. Estonci se nipošto nisu tu zaustavili. Estonija je pokrenula pilot-projekat prve mreže na brzih elektro-punjača za električne automobile, sa jedinstvenim platnim sistemom i vladinim subvencijama za električne automobile.
Estonija je mala privreda koja uzima sve većeg zamaha, ali je odlučno prihvatila digitalne tehnologije.
nesta.org.uk