UN: Svetska ekonomska situacija i izgledi

Sledi septembarski pregled Svetske ekonomske situacije i izgleda:

 Dugotrajne trgovinske tenzije doprinose cikličnom usporavanju globalne ekonomije

Globalni ugovori o proizvodnji automobila – usred viših tarifa i političke nesigurnosti

Dalje usporavanje makroekonomskih politika kao spoljnih uslova za globalni rast

Globalni izazov: Trgovinski sukob kao pretnja globalnom rastu

Trgovinske tenzije između Kine i Sjedinjenih Država ponovo su eskalirale u avgustu, nakon najave Sjedinjenih Država da će uvesti carine na dodatnih 300 milijardi dolara kineskog uvoza. Kina je, u znak odmazde, uvela dodatne tarife na 75 milijardi dolara uvoza iz Sjedinjenih Država. Ovakav razvoj događaja pokrenuo je oštra kretanja na globalnim tržištima akcija, pad globalnih cena nafte i veći odliv kapitala iz ekonomija u razvoju. Kako trgovinski sporovi prete da postanu još rašireniji, izgledi za globalni rast sve su sumorniji (PDF).

Slika 1

Slika 1

Dugotrajno razdoblje velikih trgovinskih tenzija pogoršava svetsku ekonomiju i doprinosi kontinuiranom cikličnom usporavanju globalne ekonomske aktivnosti. U kombinaciji sa usporavanjem industrijske proizvodnje, rast svetske trgovine je tokom prošle godine naglo usporen. U većini razvijenih zemalja regiona i zemalja u razvoju, rast trgovine ne samo da je oslabio u odnosu na 2018. godinu već je opao i ispod prosečne stope rasta prisutne u periodu između 2012. i 2017.

Uporedo sa nedavnim promenama monetarne politike glavnih centralnih banaka, uporna nesigurnost u vezi sa trgovinskim akcijama podstakla je pojačanu averziju investitora prema riziku, kao i nestabilnost finansijskih tržišta. U mnogim zemljama postoje znakovi da je pogoršanje poslovnog poverenja počelo da smanjuje rast investicija.

S obzirom na neizvestan tok aktuelnih trgovinskih pregovora, sve je veći rizik da će se trgovinske tenzije u budućnosti dodatno intenzivirati. Ukoliko Sjedinjene Države prošire svoje restriktivne trgovinske mere, na primer, nametanjem opštih tarifa na uvoz automobila, pogođene zemlje će verovatno odgovoriti uzvratnim merama. Takva spirala daljeg nametanja tarifa i odmazde proširila bi se preko uključenih strana, utičući na ekonomije u razvoju na direktan i indirektan način.

Veće tarife i nedostatak dobre volje mogli bi značajno umanjiti rast domaće potražnje u glavnim ekonomijama, a to su Kina, Sjedinjene Države i Evropa. To će direktno uticati na ekonomije sa velikom izloženošću krajnje potražnje na tim velikim tržištima. Slika 2 (dole desno) pokazuje da je Kina glavni izvor finalne potražnje za mnogim izvoznicima iz istočne Azije danas, uključujući Maleziju, Republiku Koreju i Tajland. Za ove ekonomije je to odraz značajne promene u trgovinskoj strukturi u odnosu na situaciju od pre deset godina, kada je veći deo izvoza namirivan potražnjom u Sjedinjenim Državama i Evropi. Suprotno tome, zemlje poput Kostarike i Meksika i dalje su daleko ranjivije na usporavanje rasta u Sjedinjenim Državama, dok su Ruska Federacija i Turska osetljivije na promene u evropskoj tražnji. Pored toga, sporiji rast u Kini i Sjedinjenim Državama takođe bi uticao na globalnu potražnju robe, što bi se negativno odrazilo na zemlje zavisne od robe, uključujući Afriku i Latinsku Ameriku.

Pojačanje trgovinskih tenzija takođe će indirektno uticati na treće zemlje kroz poremećaje u globalnim lancima vrednosti (GVC). Zemlje koje su duboko integrisane u GVC bile bi najviše pod uticajem smanjenja potražnje za intermedijarnim ulaganjima, jer se nametanjem tarifa ne nanosi šteta samo zemljama umešanim u spor već i dobavljačima duž proizvodnih lanaca. Primetno je da trgovinski sporovi pojačavaju ciklične negativne trendove u elektronskom i automobilskom sektoru, koji poseduju široke proizvodne mreže. U prvoj polovini 2019. godine je realizacija naplata na tržištu svetskih poluprovodnika opala za gotovo 15%, u poređenju s istim periodom prošle godine. U međuvremenu, globalna prodaja automobila je u prvih sedam meseci ove godine doživela pad.

Pored toga, intenziviranje trgovinskog sukoba podstaklo bi veću neizvesnost u globalnom okruženju, što bi dovelo do povećane verovatnoće da kompanije odlažu ili otkažu investicione planove. Zajedno sa usporavanjem globalne potražnje i problemima specifičnim za svaku zemlju pojedinačno, nedavni podaci otkrivaju da je rast investicija naglo usporio u mnogim ekonomijama u razvoju, uključujući Meksiko, Republiku Koreju, Južnu Afriku i Singapur.

Slika 2

Slika 2

Međutim, nekoliko zemalja u razvoju će, kratkoročno, imati koristi od skretanja trgovinskih tokova, jer kompanije žele da dopru do inputa (tj. ulaza – ulaganja, troškove, investicije) iz zemalja na koje tarife direktno ne utiču. Takođe, postoje indikacije da proizvođači žele da svoju proizvodnju presele iz Kine u druge zemlje, posebno one u istočnoazijskom regionu. Ipak, verovatno će se rekonfigurisanje postojećih GVC-a odvijati vrlo postepeno, s obzirom na složenost proizvodnih procesa i neizvesnost u pogledu buduće političke klime. Kompanije bi, takođe, trebalo da procene niz drugih faktora prilikom izbora nove lokacije proizvodnje, kao što su kvalitet infrastrukture, kvalitet veština koje poseduje radna snaga i domaću regulativu.

Štaviše, dok trgovinski sporovi između Kine i Sjedinjenih Država mogu stvoriti mogućnosti za nekoliko zemalja, ukupni efekti po globalnu ekonomiju su – negativni. Ne samo što bi trenutne nerešene trgovinske tenzije produžile krhkost globalne trgovine i potražnje, već rizikuju i da pokrenu širenje protekcionističkih mera u drugim zemljama, „iskakanjem iz koloseka“ globalne ekonomske aktivnosti. Ono što je posebno važno, produženi trgovinski sukob mogao bi naneti dugotrajnu štetu perspektivama globalnog razvoja. Usporavanje ulaganja rezultiralo bi slabijim otvaranjem novih radnih mesta uz ograničavanje rasta produktivnosti.

U mnogim zemljama u razvoju, poremećaji u globalnom GVC lancu vrednosti (roba i usluga) bi takođe mogli značajno da naruše rast, s obzirom na važnu ulogu koju trgovina vezana za GVC igra u povećanju dohotka po glavi stanovnika i produktivnosti. Gubitak prihoda može uticati na deo novca iz budžeta namenjenog socijalnoj politici, dok bi za domaćinstva povećanje cena robe – kao rezultat nametanja tarifa – značilo snižavanje kupovne moći i imovnog stanja potrošača, posebno ako se domaća ili uvozna roba ne mogu lako zameniti.

Usred sužavanja prostora za makroekonomske politike, eskalacija trgovinskog protekcionizma u svetskoj ekonomiji predstavlja glavni rizik po globalni rast i realizaciju „Agende 2030“. Konstitutivni samit o Ciljevima održivog razvoja (Sustainable Development Goals, SDG Summit), održan 24-24 septembra, predstavljao je dragocenu priliku za svetske lidere da se uključe u produktivan dijalog i razgovaraju o strategijama za suočavanje sa trenutnim globalnim ekonomskim izazovima, uključujući jačanje multilateralnog trgovinskog sistema zasnovanog na pravilima.

Razvijene ekonomije

Severna Amerika i Evropa: Novi ugovori u auto-industriji usred usporavanja globalne trgovine

Nakon smanjenja za 3,4 posto u 2018. godini, proizvodnja automobila u Sjedinjenim Državama smanjila se za dodatnih dva odsto u prvih sedam meseci 2019. Što se tiče Evropske unije, proizvodnja motornih vozila opala je za preko 10 odsto u prvoj polovini 2019. Ovaj slab učinak automobilskog sektora predstavlja deo širokog globalnog trenda. U 2018. godini je svetska proizvodnja putničkih automobila opala za 0,9 odsto, što je označilo prvu globalnu kontrakciju u ovom sektoru nakon globalne finansijske krize u periodu 2008-09. Dostupni podaci ukazuju na još oštrije smanjenje obima industrijske proizvodnje (kontrakciju) tokom 2019. godine. Automobilska industrija jedan je od najvećih svetskih ekonomskih sektora, najintenzivnijih po uključenosti radne snage i kapitala. Treba napomenuti i da njegova dinamika ima važan uticaj na globalni rast, zaposlenost i ukupni razvoj.

Slaba globalna proizvodnja se u velikoj meri pripisuje padu potražnje u Kini, gde je prodaja automobila u periodu januar-juli 2019. bila za 11,4 procenata niža u odnosu na prošlu godinu. Registracija putničkih automobila takođe je značajno opala u Australiji, Kanadi, Indiji, Sjedinjenim Državama i Evropi. Nemačka je najveći svetski izvoznik automobila, a Evropa je posebno osetljiva na pad svetske potražnje za automobilima.

Globalne trgovinske tenzije značajno su poremetile proizvodnju u automobilskom sektoru, kako direktnim uticajem viših tarifa tako i indirektnim uticajem usled političke nestabilnosti. Kao što je ranije istaknuto, automobilski sektor je duboko ugrađen u globalne i regionalne lance vrednosti, sa složenim i geografski raštrkanim proizvodnim mrežama, te je zbog toga vrlo osetljiv na poremećaje u trgovini. Uvođenje carina na čelik u Sjedinjenim Državama u martu 2018. godine oštro su osetile industrijske auto-mreže povezane sa Severnom Amerikom; dok je produženi period neizvesnosti tokom pregovora oko sporazuma između SAD i Kanade i Meksika takođe poremetio mreže automobilske proizvodnje u Severnoj Americi.

Kina i Sjedinjene Države su u aprilu 2018. povisile tarife na bilateralni uvoz brojnih vrsta vozila i delova za njih, iako je Kina kasnije ukinula određene tarife kao odgovor na poremećaje u tom sektoru. Vlada Sjedinjenih Država je do novembra 2019. godine odgodila odluku o primeni svojih prethodno „zaprećenih“ 25-toprocentnih tarifa na sav uvoz automobila i automobilskih delova, prolongirajući tim potezom dalju političku krhkost situacije, s kojom se suočava automobilski sektor.

Pored trgovinskih tarifa, globalni automobilski sektor prolazi kroz tranziciju koja se odnosi na ekološke standarde. Na primer, pooštreni standardi za emisije gasova u Evropi doveli su do privremenog prekida proizvodnih mreža, dok su finansijski podsticaji za proizvodnju „ekološki prijateljskih“ vozila (New Energy Vehicles, NEV) u Kini uticali na potražnju tradicionalnih vozila sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem. U isto vreme, šeme za deljenje automobila kao i deljenja vožnje postaju sve popularnije, što automatski smanjuje potražnju za automobilima u sopstvenom vlasništvu. Može se očekivati da će ovi pritisci – kako sa strane tržišta i trendova, tako i onih čiji je uzrok u američko-kineskim trgovinskim nesuglasicama – i dalje uticati na nove, ekološkim zahtevima diktirane obrasce potražnje za automobilima.

Razvijene zemlje Azije: pad japanskog izvoza tokom prve polovine 2019. godine

Tokom prve polovine 2019. godine, obim izvoza Japana opao je za 5,6% u odnosu na isti period prošle godine. Obim uvoza je takođe opao, ali u manjem obimu, za jedan procenat. S obzirom na brzi pad izvoza, trgovinski bilans Japana ostaje u deficitu. Nedavni pad izvoza odražava izvestan pomak u trgovinskim obrascima. Izvoz u druge azijske zemlje, uključujući Kinu i Republiku Koreju je doživeo proizvodno sažimanje uz oštro smanjenje izvoza čelika, poluprovodničkih komponenti i opreme za proizvodnju poluprovodnika. Tome nasuprot, izvoz automobila i opreme za proizvodnju poluprovodnika u Sjedinjene Države se povećao. Iako se ukupan japanski uvoz energenata i metala smanjio, uvoz tih proizvoda iz Sjedinjenih Država naglo se povećao.

Ekonomije u tranziciji

CIS: Kina kao važno izvozno odredište za region

Ekonomski i politički sporazumi koje su zaključile države u Zajednici nezavisnih država (CIS) doveli su do određene fragmentacije regionalnih trgovinskih obrazaca. S jedne strane, Evroazijska ekonomska unija (EAEU) između Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana i Ruske Federacije, osnovana 2015, registrovala je stalni rast svoje unutrašnje trgovine u periodu 2017–2018. Sa druge strane, Gruzija (koja nije članica ZND), Republika Moldavija i Ukrajina su 2014. godine potpisale sporazume o pridruživanju sa EU, koji sadrže čvrste i sveobuhvatne sporazume o slobodnoj trgovini. Istovremeno, EU je postala glavna izvozna destinacija za te zemlje, apsorbujući 65,7% ukupnog izvoza Republike Moldavije u 2017. godini i 42,7% ukrajinskog izvoza u 2018. EAEU je takođe zaključio i druge sporazume, uključujući sporazum o slobodnoj trgovini sa Vijetnamom; tu je i Gruzija, koja je postigla sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, a koji je stupio na snagu 2018. Međusobna trgovinska ograničenja između Ruske Federacije i većine zemalja OECD, usvojena nakon izbijanja krize na Krimu, kao i trgovinska ograničenja između Ruske Federacije i Ukrajine, ograničavaju potencijal za rast trgovine u regionu.

Direktni uticaj tekućih trgovinskih sporova po azijski region verovatno će biti ograničenog dometa, s obzirom na relativno nizak stepen učešća u svetskim proizvodnim lancima. Međutim, niže cene energenata i usporavanje globalne potražnje, posebno iz Kine, mogu značajno uticati na izvoznike energije u tom području sveta. Za Kazahstan i Rusku Federaciju, Kina je važno izvozno tržište. Sve do nedavne odluke ruskog Gazproma o kupovini prirodnog gasa iz centralne Azije, Kina je bila i jedini uvoznik prirodnog gasa iz Turkmenistana. U julu je Ruska Federacija postigla sporazum s Kinom o značajnom povećanju izvoza soje i pšenice kako bi nadoknadila smanjeni kineski uvoz iz Sjedinjenih Država, a planira se i povećanje izvoza svinjskog mesa u Kinu.

Ekonomije u razvoju

Afrika: Velika ranjivost na trgovinske tenzije usred produbljivanja međuregionalne trgovine

Trgovinske tenzije Sjedinjenih Država i Kine doprinele su usporavanju potražnje među ključnim trgovinskim partnerima Afrike, uključujući Kinu i zemlje evrozone. To je dovelo do snižavanja cena robe i slabije potražnje za izvoznim artiklima iz Afrike, kao i nekih turbulencija na valutnim tržištima. U prvoj avgustovskoj nedelji, usled oštre eskalacije trgovinskog sukoba i povećane averzije investitora na dodatne rizike investitora, valute u nastajanju na tržištu su znatno omekšale. Konkretno, rand, južnoafrička valuta je u poslednjih sedam nedelja skliznuo na najniži nivo u odnosu na dolar.

Afričke zemlje mogle bi biti ozbiljno pogođene daljom eskalacijom trgovinskog sukoba između Kine i Sjedinjenih Država. Kina je, u stvari, najveći pojedinačni trgovinski partner Afrike, dok su Sjedinjene Države na petom mestu. Analiza MMF-a pokazuje da intenzivirane trgovinske tenzije i povećana nestabilnost trgovinske politike u Sjedinjenim Državama, sporiji rast u Kini, niže cene roba i pooštreni finansijski uslovi mogu potencijalno smanjiti rast u podsaharskoj Africi za dva procentna poena ove godina, kao i za 1.5 procentnih poena naredne godine. Najviše bi stradali izvoznici sirovina, zemlje koje imaju značajne veze sa Kinom i globalnim tržištima, kao i zemlje sa velikim potrebama za refinansiranjem svojih kredita.

Međutim, u pozadini ovog daljeg podizanja trgovinskih barijera, afrički kontinent interno spaja najveću zonu slobodne trgovine na svetu. U julu su čelnici Benina i Nigerije potpisali sporazum o slobodnoj trgovini unutar afričkog kontinentalnog područja, zaključenog na sastanku Afričke unije u Njameju, prestonici Nigera. Sporazum je sada potpisalo 54 od 55 država članica Afričke unije.

Istočna Azija: Usporavanje rasta iziskuje političke mere popuštanja

Dugotrajni trgovinski sukob između Kine i Sjedinjenih Država vidljivo utiče na rast izvoza Istočne Azije. U drugom kvartalu 2019. godine, izvoz se smanjio u većini ekonomija tog regiona, a najveći pad su doživeli Indonezija, Republika Koreja i Singapur. Vodeći pokazatelji kao što su nove izvozne narudžbine i poslovna klima su i dalje pogoršani, ukazujući na stalnu slabost spoljnog sektora u narednim mesecima. Daljnja eskalacija trgovinskih tenzija predstavlja značajan, neželjeni rizik po privredni rast istočne Azije, posebno imajući u vidu njen potencijal da ozbiljno poremeti globalne i regionalne proizvodne mreže. Dok kontinuirano širenje carinskih tarifa i dalje podstiče globalnu nestabilnost u politici, perspektive ulaganja u region su takođe – zamrle.

S obzirom na izazovno spoljno okruženje, kreatori politika (u Aziji) sve više preduzimaju mere za podršku kratkoročnom rastu. U poslednjih nekoliko meseci je nekoliko centralnih banaka u regionu snizilo svoje kamatne stope, uključujući Indoneziju, Filipine, Republiku Koreju i Tajland. Kina je, takođe, nedavno uvela neke reforme u svoju politiku kamatnih stopa, čiji je cilj poboljšanje efikasnosti monetarne politike i smanjenje troškova finansiranja realne ekonomije (kraće rečeno: smanjili su kredite). Nekoliko zemalja je takođe najavilo da planira da usvoji ekspanzivniju fiskalnu politiku. Tajland je u avgustu predstavio paket fiskalne stimulacije „težak“ 10 milijardi dolara (2% BDP-a), koji uključuju mere za podršku poljoprivrednicima i jačanje turističkog sektora.

Južna Azija: preklapanje trgovinskih i političkih tenzija

Globalni trgovinski sporovi preklapaju se sa političkim tenzijama i nerešenim sporovima u Južnoj Aziji. Iran je i dalje u ekonomskoj i valutnoj krizi, usled globalnih političkih pritisaka koji su ozbiljno uticali na njen izvoz nafte. Procene za jul sugerišu da bi izvoz nafte mogao pasti čak na 100.000 barela dnevno, u odnosu na skoro 2,5 miliona barela dnevno koliko je izvezao u aprilu 2018. godine – neposredno pre nego što su se Sjedinjene Države povukle iz nuklearnog sporazuma.

Povećane tenzije između dve najveće ekonomije u regionu, Indije i Pakistana, dovele su do obustave bilateralne trgovine. I dok je bilateralna trgovina između dve zemlje relativno mala (jedan do dva procenta ukupnog izvoza), tekstilna industrija u Pakistanu oslanja se na uvoz hemijskih i pamučnih proizvoda iz Indije. Taj je repro-materijal teško nadomestiti u kratkom roku zbog vremena potrebnog za tehnološka prilagođavanja, a tekstilni sektor će verovatno pretrpeti kratkoročne poremećaje. Međutim, neki deo trgovine bi mogao biti preusmeren kroz Dubai. Procene govore da bi indirektna trgovina preko Dubaija već mogla biti dvostruko veća od direktne bilateralne razmene. Uvozne tarife koje je nametnula SAD takođe imaju mali uticaj na Indiju. Usred političkih i trgovinskih tenzija, neke zemlje mogu imati koristi od pomeranja dosadašnjih trgovinskih ruta  i proizvodnih centara, posebno Bangladeša. Azijska razvojna banka procenjuje da bi preusmeravanje trgovine moglo dodati još oko 400 miliona dolara robnom izvozu iz Bangladeša i povećati BDP ove zemlje za 0,2 odsto. Slično tome, susedni Mjanmar bi mogao povećati svoju radno intenzivnu proizvodnju.

Zapadna Azija: Prošlogodišnja strmoglava valutna devalvacija utiče na turske trgovinske rezultate

U junu je saldo tekućeg računa (tekući bilans, TB) Turske zabeležio dvanaestomesečni tekući suficit u iznosu od 538 miliona dolara. Retko biva u Turskoj da tokom čitave godine beleži značajan višak tekućeg računa. Jedan od pokretača brzog rasta zemlje od početka 2000-ih bili su znatni prilivi stranog kapitala, koji su finansirali tj. popunjavali rastuće deficite tekućeg računa. Međutim, od naglog prošlogodišnjeg zaustavljanja priliva stranog kapitala, turska ekonomija se trudi da se prilagodi novom setu makroekonomskih ograničenja. Dok se očekivalo da će pooštravanje domaće potražnje smanjiti uvoz, očekuje se da će nagla devalvacija turske lire povećati izvoz usred povećanja cenovne konkurentnosti. Zapravo, količina uvoza u Tursku smanjena je u proseku za 20,3% na godišnjoj osnovi od avgusta 2018. godine, dok je količina izvoza porasla za 10,6%.

U istom periodu, indeks vrednosti izvoza roba smanjio se u proseku za 4,3%, dok indeks vrednosti uvoza roba jedva da je promenjen. Pošto su se uslovi trgovanja Turske pogoršavali od devalvacije valute, rast prihoda od izvoza je bio skroman u odnosu na značajan porast obima izvoza. Skroman, ali uporan rast izvoza primećen je u automobilskom sektoru, koji u ukupnom izvozu učestvuje sa 15 procenata. U međuvremenu su prilagođavanja uvoza koncentrisana u sektorima plemenitih metala i potrošnog materijala tj. robe.

Latinska Amerika i Karibi: Trgovinski sukob Sjedinjenih Država i Kine obeshrabruje izglede za rast

Trgovinski sukob Sjedinjenih Država i Kine teret je i za ekonomsku perspektivu Latinske Amerike i Kariba, čak i kad su neke zemlje usled tog sukoba ostvarile kratkoročne koristi od skretanja trgovinskih tokova na njih. Među glavnim korisnicima novostvorene situacije u južnoameričkom regionu su brazilski proizvođači soje i meksički mašinski i automobilski sektor. Nakon što je Kina u julu 2018. uvela 25-procentnu carinu na uvoz soje iz Sjedinjenih Država, ona se sve više okretala Brazilu kako bi zadovoljila svoje potrebe. Kineski uvoz soje iz Brazila porastao je za 37 posto u 2018. godini, nadoknađujući 50-postotni pad uvoza soje iz Sjedinjenih Država. Međutim, u prvoj polovini 2019. godine, izbijanje afričke svinjske groznice dovelo je do naglog pada ukupne kineske  potražnje za sojom, koja se u velikoj meri koristi kao hrana za domaće životinje. Kao rezultat toga, kineski uvoz soje iz Brazila takođe je opao. U međuvremenu, Meksiko je imao koristi od povećanja izvoza svojih vozila, auto delova, elektronike i mašina u Sjedinjene Države. U svim ovim kategorijama, tržišni udeo Meksika u Sjedinjenim Državama porastao je od početka 2018. godine, dok je udeo Kine naglo pao.

Iako određeni sektori profitiraju od kontinuiranog trgovinskog sukoba, ukupni uticaj na region verovatno će biti negativan. Postoji nekoliko kanala preko kojih bi se na ekonomsku aktivnost u Latinskoj Americi i na Karibima moglo dodatno uticati. Prvo, Kina i Sjedinjene Države predstavljaju 55% ​​izvoza u regionu. Sporiji rast potražnje u ove dve države bi na taj način imao značajan uticaj na region. Drugo, trgovinski sukob vrši pritisak na cene sirovina, uključujući naftu i metale. Početkom avgusta su cene bakra pale na najniži nivo u protekle dve godine, usled čega su prihodi od izvoza u Čileu i Peruu znatno opali. Treće, trgovinski sukob pojačava ekonomsku neizvesnost, koja je već porasla u nekoliko zemalja, uključujući Argentinu, Brazil i Meksiko, usled unutar-političkih pitanja. Visoki nivoi neizvesnosti negativno utiču na priliv kapitala u region i investicije, smanjujući izglede za ekonomski oporavak.

 

UN.org

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.