Zemljama Jugoistočne Evrope zajednička je bojazan da su, zbog masovnog odlaska njihovih građana u inostranstvo, osuđene na biološki nestanak. Standard i plate u tim zemljama rastu, ali vrlo polako, a njihove stanovnike privlače zemlje poput Nemačke, Austrije, Italije ili Španije. Trend odlaska radnika i odliva mozgova iz regiona izaziva zabrinutost stručnjaka, političara i privrednika, od Budimpešte, do Atine.
Najviše odlaze upravo mladi, visokoobrazovani ljudi, koji su posebno atraktivni za tržište radne snage, tako da se u celom regionu već oseća manjak radne snage, piše nemačka agencija DPA.
“Mi smo država koja nestaje”, ocenio je Rumun Marijan Hanganu povodom masovnog odliva stanovništva iz jedne od najsiromašnijih zemlja EU. “Posledica je da su mnoga multinacionalna preduzeća odlučila da više ne ulažu u Rumuniju, zato što jednostavno nema radne snage”, napisao je Hanganu na sajtu svoje agencije za posredovanje u zapošljavanju.
Slično je i u susednoj Bugarskoj. “Privreda počinje da otkazuje ugovore i nove projekte, pošto nema radne snage”, priznao je na jednoj domaćoj televiziji ministar privrede Emil Karakanov.
Ponegde u regionu egzodus stanovništva je praćen očajničkim pokušajima vlasti da narod ubedi da je sve normalno. U hrvatskom selu Rusevo nedavno je okrečena zgrada škole koja ima svega četiri učenika. Ono što se ne može prefarbati, jeste činjenica da u tom selu nedaleko od Slavonskog Broda, koje je spalo na svega 310 žitelja, polovina kuća zvrji prazno, a pojedine propadaju.
Prema proceni vlade u Bukureštu, u inostranstvu u ovom trenutku živi više od dva miliona Rumuna, uglavnom u Španiji i Italiji. Egzodus iz susednih zemalja je sličan. Novi dom u nekoj od zemalja EU našlo je, prema zvaničnim podacima, više od 700.000 Bugara.
Iz Hrvatske je, prema jednoj studiji Hrvatske centralne banke, samo od 2013. do 2016. godine emigriralo 230.000 ljudi. To odgovara godišnjoj stopi emigracije od dva odsto stanovništva.
Srbiju je od 2000. godine napustilo 654.000 ljudi, pokazuju vladini podaci. Oni su se pridružili broju od pola miliona građana koji su već ranije otišli iz Srbije.
Grčkoj je od izbijanja teške finansijske krize 2010. godine leđa okrenulo najmanje 400.000, uglavnom mladih ljudi, pokazuju sindikalni podaci. Novi konzerativni grčki premijer Kirijakos Micotakis u više navrata je rekao da je njegov cilj da unapredi život svih Grka i da onima koji su se odselili “ponovo pruži perspektivu, kako bi se vratili”.
Foto: About Hungary
Čak i u Mađarskoj, koja je do sada važila za jednu od najrazvijenih zemalja regiona, globalna kriza 2008. bila je okidač za talas emigracije koji se posle 2010. naglo pojačao, ustanovila je u svojoj studiji sociolog iz Budimpešte Agnes Hars.
Samo između 2010. i 2017. iz Mađarske se odselilo 200.000 ljudi, što je najviša dinamika u nekoj od mlađih članica EU.
Jedna od najtežih posledica demografskih kretanja u Jugoistočnoj Evropi je manjak lekara i medicinskog osoblja. U mađarskom gradiću Solnoku zbog toga je privremeno morala da bude zatvorena jedinica za infektivne bolesti. Okružna bolnica u rumunskom gradu Tulčea, u delti Dunava, odnedavno nema anesteziologa od trojice koliko ih je bilo, dvojica su dali otkaz a jedan se i sam razboleo.
Mnogi zdravstveni radnici sa jugoistoka Evrope karijeru nastavljaju u Nemačkoj, koja je zaposlila i kadrove iz zemalja regiona koje nisu deo EU. Anketa u 217 nemačkih bolnica pokazala je jasan trend da među negovateljima koji nisu poreklom Nemci prednjače oni iz BiH. Prema informacijama nemačke asocijacije bolnica, većinu stranaca koje su zaposlile bolnice su angažovale same, ili preko privatnih posrednika.
Rumunki Kristini Mihu nije bilo teško da donese odluku da ode u Nemačku. U školi u gradiću Deva, u Transilvaniji, nemački je učila kao drugi strani jezik. Kasnije su joj roditelji kao studentu medicine u Temišvaru finansirali praksu u Italiji, Španiji i u nemačkom Hajdelbergu. “Htela sam da prikupim međunarodno iskustvo”, kaže Mihu (32), specijalista interne medicine u klinici u Nirnbergu, gde živi već šest godina.
Mihu kaže da je pored bolje zarade, jedan od motiva za odlazak iz Rumunije bila i sveprisutna korupcija, koja joj je smetala, iako je nekada bilo još gore. Ona kaže da nemačko zdravstvo, pored bolje opremljenih bolnica, ima još jednu crtu koja joj se dopada, a to je da se “u Nemačkoj znatno više razgovara sa pacijentima”.
Istovremeno u Rumuniji, zbog problema sa radnom snagom, preduzetnici pokušavaju da dovedu radnike čak i sa Dalekog istoka. Vlada je ove godine odobrila kontingent od 20.000 radnika iz zemalja koje nisu članice EU. To je nedavno bilo i tema bilteralnih razgovora sa Pakistanom. Marijan Hanganu, međutim, smatra da je taj kontingent samo “kap u moru”, pošto je Rumuniji potrebno najmanje 300.000 radnika.
Saradnja sa pečalbarima sa Dalekog istoka često puca zato što mnogi od njih ne podnose rumunsku klimu ili hranu, kaže saradnica Hanganua, Andrea Tartačan. “Sada, barem u građevinarstvu, pokušavamo da angažujemo radnike iz Tadžikistana. Oni su robusniji od Vijetnamaca, pošto Tadžici dolaze iz stepe”, kaže Tartačan.
“Gastarbajtere” zapošljava i Bugarska, iako ne i iz tako egzotičnih krajeva kao Rumunija. U crnomorskim kupalištima kelneri i sobarice su, pored ostalog, iz Ukrajine, Belorusije, i Moldavije.
Čini se da Zapad svojom politikom podstiče iseljavanje. Na krajnje siromašnom Kosovu nemački ministar zdravstva Jens Špan nedavno je posetio srednju medicinsku školu u kojoj se obrazuju kadrovi za Nemačku. I reprezentativna nemačka gimnazija u Prizrenu smatra se lokomotivom za odliv mozgova. U svakoj generaciji do 30 maturanata dobije ponudu da školovanje nastavi u Nemačkoj, a od tih maturanata malo koji se kasnije vratio na Kosovo.
Sa stanovišta Instituta za istraživanje tržište rada (IAB) u Nirnbergu, Nemačka ima koristi od doseljenika iz jugoistočne Evrope. Herbert Briker iz tog instituta kaže da bi bez njih u oblastima kao što su građevinarstvo, medicinska nega ili gastronomija bilo problema, pošto kandidata Nemaca za te poslove gotovo da i nema.
Briker tvrdi i da je, prema saznanjima IAB, perspektiva dobrog posla na Zapadu podstakla želju za obrazovanjem u zemljama istočne i jugoistočne Evrope i da je u njima znatno porastao broj akademskih građana.
Takvim ocenama oštro se protivi Tado Jurić, politikolog i stručnjak za demografiju na Katoličkom univerzitetu u Zagrebu. On smatra da Nemačka svoje demografske probleme ne sme da rešava imigracijom sa jugoistoka Evrope. Ocenivši da “nije fer da Nemačka spasava sebe na račun svih nas”, Jurić je zatražio da se problemom “nefer migracija” pozabavi i EU .
‘Mali Šengen’, veliki problemi
“Mali Šengen”, prostor Srbije, Albanije i Severne Makedonije, dobra je inicijativa ali i neizvesna, s obzirom na dosadašnje probleme u regionalnoj saradnji, rekli su za Radio Slobodna Evropa (RSE) ekonomski eksperti iz ovih država. Vlada Srbije saopštila je 25. septembra da će strategija zajedničkog ekonomskog razvoja tri zemlje početkom oktobra biti tema razgovora na najvišem nivou u Beogradu.
Branko Azeski, predsednik Privredne komore Severne Makedonije, rekao je za RSE da veruje da bi nakon formiranja zajedničkih poslovnih institucija biznis procvetao.
“Zajednička arbitraža, zajednički kreditni biro, avionska linija po uzoru na Nordijske zemlje, rekonstrukcija železnice, gasifikacija… Svi ti projekti trebalo bi da budu na agendi jer to je ono što najbrže može da profunkcioniše”, naveo je Azeski.
Slobodan protok roba, kapitala i ljudi i dalje je ideal na Zapadnom Balkanu, na čemu insistira i Evropska unija (EU).
Zef Preci, direktor Centra za ekonomska istraživanja iz Tirane, ideju “Mali Šengen” vidi u korelaciji sa tim i zahtevima Berlinskog procesa.
“Mali Šengen je samo ime za ulazak u taj proces. Siguran sam da bi prevazilaženje trgovinskih barijera, kao što su na primer kosovske carine i slično, trebalo da bude ponovo razmotreno. Samo sa slobodnim protokom kapitala, kulture i ljudi imaćemo bolju budućnost i biti bliži EU”, konstatuje Preci.
On navodi da, na primer, Albanija u Kinu izvozi hiljade tona rude bakra, hroma, gvožđa, a da Srbija u toj oblasti ima prerađivačku industriju.
“To bi bila naša šansa, ukoliko bismo u regionu uspostavili trgovinsku regulativu po standardima EU. Tada bi imali win-win situaciju za sve tri strane”, kaže Preci.
Ocene vlasti u Srbiji su da je svaka od zemalja Zapadnog Balkana mala za privlačenje globalnih investitora bez kojih nije moguće imati konstantan ekonomski rast, ali da bi zajedno mogle da budu konkurentne prema EU i drugim svetskim tržištima.
“To je jasno pokazao slučaj otvaranja nove fabrike “Volkswagen”, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka saobraćaja i infrastukture u Vladi Srbije.
Mahmut Bušatlija, konsultant za strana ulaganja iz Beograda, smatra da je navođenje nemačkog auto-giganta, koji je za novu fabriku posle navodnog razmatranja Srbije i Bugarske izabrao lokaciju u Izmiru, u kontekstu “Malog Šengena” neprimereno.
“Mi ne možemo postati konkurentni ukoliko Srbiju sa sedam miliona stanovnika udružimo sa tri ili četiri miliona ljudi u Severnoj Makedoniji i Albaniji. Mi smo daleko od 80 miliona stanovnika koliko ima Turska. To je veoma razvijena industrija koja je na pragu deset najboljih u svetu”, navodi Bušatlija.
Po njegovom mišljenju, vrlo je neizvesno šta bi to zemlje regiona zajedno mogle da proizvode, a da bude konkurentno na svetskom tržištu, s obzirom da ne vladaju novim tehnologijama i da imaju sve manje radne snage.
Petar Gošev, bivši makedonski ministar finansija, rekao je za RSE da iskustvo sa nefunkcionisanjem CEFTA sporazuma pokazuje da bi “Mali Šengen” mogao da uspe samo uz mnogo dobre volje sve tri strane.
“Na Balkanu se nikada ne zna kada i ko može da napravi problem ni iz čega. I to samo da bi na svom bunjištu stekao neke jeftine političke poene koji su mu važni za taj dan, za taj mesec, predizbornu ili izbornu godinu. Sav taj kratkoročni mentalitet bez vizije uvek može da poremeti ovakve dobre inicijative”, smatra Gošev.
Branko Azeski, prvi čovek severnomakedonskih privrednika, ipak je optimista.
“Na početku CEFTA sporazuma još je iznad nas lebdela prošlost. A na Balkanu je previše istorije a premalo biznisa. Na to treba da zaboravimo i da krenemo u posao. Nove generacije traže baš ovakva rešenja i mislim da će Mali Šengen biti podržan”, kaže Azeski.
Ekonomista Petar Gošev zaključuje da bi ipak, ako se prevaziđu prepreke, šansa mogla da bude u više oblasti:
“Sektori energetike i transporta su vrlo važni. Ubrzanje protoka roba, smanjenje troškova i ukidanje današnjih barijera išli bi u korist boljeg ekonomskog razvoja regiona.”
Za početak, kako je saopštila Vlada Srbije, namera je da se ukinu unutrašnje carinske i granične barijere, da se usaglasi infrastrukturna politika, i da se uvede jedinstvena naplata putarine na autoputevima regiona.
“Možda bi prvi korak u tom pravcu mogao da bude formiranje regionalne mreže punjača za električna vozila”, izjavila je ministarka Zorana Mihajlović.
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež ocenio je da bi uspostavljanjem “malog Šengena” na Zapadnom Balkanu, kompanije iz regiona dobile veće, zajedničko tržište sa gotovo 20 miliona potrošača, bez barijera i kočnica za više medjusobne trgovine i ulaganja, što bi im kako je naveo, omogućilo da budu produktivnije, konkurentnije, da više proizvode, izvoze, same više investiraju i privuku više stranih investicija.
“To podrazumeva da naš zajednički prostor uredimo kao zajedničko tržište i jedinstvenu investicionu destinaciju, da harmonizujemo propise unutar regiona i sa evropskim standardima, pojednostavimo procedure, usaglasimo veterinarske i fitosanitarne sertifikate, da medjusobno priznajemo prekograničnu dokumentaciju i uskladimo radno vreme graničnih službi, kako bi roba, ljudi i kapital, što je i ključni zahtev privrednika, neometano prolazili kroz ceo region”, naveo je Čadež a prenela Privredna komora Srbije.
On je dodao da je ta inicijativa “upravo ono na čemu insistira poslovna zajednica i na čemu posvećeno radi zajednička regionalna privredna komora koja predstavlja više od 350.000 kompanija – kroz povezivanje privrednika, predstavljanje privrede regiona u svetu i preporuke vladama za otklanjanje barijera i stvaranje zajedničkog tržišta”.
Izrazio je uverenje da će se toj incijativi vrlo brzo priključiti sve zemlje u regionu, jer je reč o, kako je naveo, otvorenoj platformi u interesu svih zapadnobalkanskih ekonomija.
“Čvršće regionalne integracije, uz unutrašnje reforme, zapadnobalkanskim ekonomijama bi u narednim godinama omogućile preko potreban veći rast, od sedam osam odsto godišnje, brži od procenjenog prosečnog 3,7 odsto za ovu i narednu godinu”, naveo je Čadež.
Dodao je da bi vremenom ta inicijativa trebalo da obuhvati “sve elemente budućeg zajedničkog regionalnog prostora, od usaglašavanja propisa, standarda i praksi, preko pitanja investicionih politika, do digitalnog povezivanja i obrazovnih sistema”.
“Ideja je da se formira zajednica regiona po uspešnom modelu evropske ekonomske unije, čime bi se obezbedio i politički okvir za dublje integracione procese izmedju ekonomija Zapadnog Balkana i naše ekonomije na najbolji način pripremile i lakše ušle u Evropsku uniju”, naveo je predsednik PKS.
Čadež je kao primer takvog povezivanja naveo zemlje Višegradske grupe, koju čine Češka, Madjarska, Poljska i Slovačka, i koje danas, kako je rekao, “ne samo zajednički nastupaju u Briselu u ostvarivanju svojih regionalnih interesa, nego su, kroz proces evropskih integracija i kao deo EU, dostigle zavidan nivo ekonomskog razvoja i po nekim parametrima stale rame uz rame sa starim članicama”.
“Posmatrano po stanovniku bruto domaći proizvod višegradske četvorke prošle godine bio je gotovo tri puta a izvozni učinak pet puta veći od zapadnobalkanskog, uz dvostruko veće učešće izvoza u izgradnji BDP-a i višestruko veći priliv investicija iz sveta”, naveo je Čadež.
Inicijativu o stvaranju “malog Šengena”, odnosno ukidanju carinskih i drugih barijera u prometu roba i usluga izmedju Srbije, Severne Makedonije i Albanije pokrenuo je ranije predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Izvori: