Vanzemaljci, tajna odbrana i humor na Mreži: nemogući projekat “Olujna oblast 51”
Grupa na fejsbuku pod nazivom “Storm Area 51”, nazvana po mitskoj američkoj tajnoj bazi, dostigla je milion i po članova. To je viralni vic sa realnim benefitima. Tekst je objavljen u pariskom Mondu.
Možda ste u zadnje vreme primetili da su na društvenim mrežama prisutne brojne reference na “Zonu 51” i vanzemaljce koji se pojavljuju u svim zamislivim, nesputanim šalama i memovima koji cvetaju na Instagramu, Tviteru ili Reditu. Poput internet verzije Žaka Pradela (Jacques Pradel), samo ne onog iz 70-ih već 2019. godine, Pixel-ovi timovi istražuju i rasvetljavaju poreklo ovog fenomena, rođenog iz šale na fejsbuku, naime, o napadu na američku vojnu bazu.
Šta je zona 51?
Zona 51 je, za one koji možda nisu upoznati sa “problemom”, ogromno pustinjsko prostranstvo u srcu Nevade u kojem je smešteno nekoliko američkih vojnih instalacija. Mesto je postalo svetski poznato 1947. godine, nakon pada aviona u blizini sada mitske varošice Rozvel. Ostatke ove letelice, koje je pronašla i sačuvala posada američke vojske smeštena u ovoj zoni, lokalni mediji opisuju kao ostatke letećeg tanjira, čime su hotimice začeli globalni mit o ovom mestu, radnjama, likovima i svrsi.
Prema nekoj od poznatijih varijanti ove priče, američka vojska je “privela” jednog vanzemaljca čija se letelica srušila usred vojne baze; ili se, u drugoj varijanti, radilo o nesreći aviona kojeg je izgradila vojska, ali prvenstveno inspirisana vanzemaljskim tehnologijama. Šarolika su svedočanstva, više ili manje fantastična, dopirala do nas tokom godina i decenija od “te kobne 1947.”, a 1990-ih je ovu mitologiju dodatno obogatilo objavljivanje lažnog videa u kojem je prikazan jedan od “vanzemljaka”, koji se zatekao u tom području nakon pada NLO.
Američka vojska je oduvek tvrdila – potkrepljujući svoje demantije prigodnim fotografijama – da je NLO u Rozvelu bio naprosto balon s mernom sondom, poput onih koje je vojska u tom trenutku često koristila u tom području. Ali detaljne aktivnosti područja 51 pokrivene su velom “tajne odbrane”: tu je, na kraju krajeva, tokom Hladnog rata razvijen i testiran tajni avion U-2. Ovo objašnjava zašto je postojanje oblasti 51 zvanično priznato od strane američke vlade tek 2013. godine. Jer, ovo područje i baza zaista poseduju svoje tajne razvojne programe.
Koji su izvorni razlozi za povratak zoni 51?
Tri korisnika Fejsbuka je 27. juna kreiralo grupu “Olujna oblast 51, ne mogu zaustaviti sve nas” (“Stormy Area 51, They Can not Stop All of Us”). Projekat je u suštini jednostavan: okupiti se 20. septembra u što većem broju na parkingu prodavnice suvenira usred pustinje u Nevadi. Odatle, najvatreniji internet-fanovi ove grupe nameravaju da krenu u napad na obližnju vojnu bazu smeštenu u Području 51, “jureći poput Narutoa“, te da napokon “odu da vide te vanzemaljce”.
Od tada, stvari su počele da se ubrzavaju. U četvrtak, 18. jula, 1,6 miliona korisnika fejsbuka izrazilo je svoju spremnost da učestvuje u ovom događaju, dok ih je barem još milion zainteresovano. Inicijativa se poput zaraze prenosi i na druge društvene mreže, uključujući podkategorije “r / tinejdžeri” i “r / dank memovi“ na Redditu, inače veoma popularne među tinejdžerima. A reference na “zonu 51” su se ovog leta razbuktale poput požara.
“Zatočenici Oblasti 51, uskoro na slobodi nakon 70 godina čekanja”, koje je postavio fan/ korisnik Reddita.
Mislim jel’ ovo kao nešto ozbiljno, ovaj projekat?
Ne, u pitanju je šala. Čak bi i najveći zagovornici ufoloških konspiracija imali problema da uoče zdravu logiku ovog plana, koji se, naime, sastoji od trčanja poput manga likova kako bi se izbegli meci, koje će na njih možda ispaljivati američka vojska – dakle, ovo je ništa drugo do neopevana šala.
I dok neki od učesnika verovatno žive u uverenju da američka baza skriva mračne tajne, a možda čak i dokaze o vanzemaljskom životu, ideja o “trčećem napadu” je samo školaračka šala. Poruka koja se nalazi pri vrhu FB stranice “Olujna zona 51” konačno pokazuje da je “ovo šala”: “Stvarno ne nameravam da pokušam izvršenje ovog plana. Samo sam mislio da je smešno ali i da bi zavredelo poneki lajk”.
A to i jeste bila opklada za glavni zgoditak. Čini se da kreatori grupe sada vrlo ozbiljno shvataju potencijalne posledice onoga što je postalo viralni fenomen. “Olujna zona 51” otvorila je svoju “zvaničnu” prodavnicu majica koje se prodaju za 20 dolara po komadu. Uostalom, ovo je pristup koji veoma podseća na tradiciju lokalaca iz Rozvela: sela koja su najbliža zoni 51 uglavnom žive, i to već godinama tj decenijama, od “vanzemaljskog turizma”; nekoliko hotela u okolini igra na kartu “malih zelenih”, dok lokalni vodiči nude noćne ture kako bi posetioci gledali NLO-e (važna napomena sitnim slovima: bez garancije da će ih videti).
Ukoliko bi, kojim slučajem, NLO entuzijasti bili malko previše zagrejani, pa onda u tom zanosu i stvarno pokušali da provale u područje 51, njihove šanse da dopru do “vanzemljaka” više su nego tanke. Smeštena u pustinji, teško dostupna i pristupačna jedino putem 375, poznatim kao “vanzemaljski autoput”, područje je pod stalnim nadzorom američke vojske, koja, tehnički, ima pravo da otvori vatru na moguće uljeze. Portparolka američkog ratnog vazduhoplovstva je ovo i formalno naglasila: u svojim kolumnama za Vašington Post, naime, ona je više puta pisala da bi bilo koji pokušaj “neplaniranog ulaska” u bazu bio tretiran shodno pravilima, pa bi vojni personal rutinski reagovao, s obzirom da su ciljno obučavani da zaustave prodore ovakve vrste.
Otkud takva ludorija na internetu?
Koliko su često ovi fenomeni viralni na Mreži, nemoguće je reći. U Sjedinjenim Državama je, međutim, nedavno emitovan Netfliksov dokumentarac posvećen Području 51, nakon kojeg se, izgleda, nanovo razbuktalo interesovanje za to mesto. Ovo “loženje” je u velikoj meri zasnovano na svedočenju Boba Lazara, koji je krajem 1980-ih tvrdio da je za američku armiju radio na prototipovima koji koriste vanzemaljske tehnologije. Ovaj dokumentarac o zaveri (osuđen od strane sajtova kao što je Conspiracy Watch) podržava njegovu verziju činjenica. To Lazarovo svedočenje iz 1989. godine, bilo je potpuno diskreditovano od strane kako naučnika tako i rezultata istraživanja novinara iz Los Anđeles Tajmsa, kojima je pokazano da je lagao o svojoj karijeri i radu u okruženju sa “vanzemaljcima”.
Bez obzira na početnu iskru, nije iznenađujuće što je ovaj gaf brzo našao odjeka na društvenim mrežama, s obzirom da je ova obest aktuelna kao i da se očekuje najavljena “septembarska manifestacija – napad na vojnu bazu”. Komični narativ ove šale podrazumeva i “postovanje s_anja” (shitposting), to jest, svojevoljno praktikovanje komične samokritike) koje je tako omiljeno među mlađim korisnicima Interneta. A nije slučajno ni to što je pseudonim jednog od ko-kreatora grupe “Šit-postovanje jer sam blamantan” (Shitposting cause I’m in shambles)… “Se_em jer mi je život prava katastrofa”.
Od zavere, preko tajnih ispitivanja do apsurdnog poricanja, jer brojni mladi ljubitelji Mange, poput Davida, biju unapred izgubljenu bitku protiv Golijata, a to je američka vojska, kroz veoma pažljivo ciljanu zabavu i smišljeno duhovitu formulaciju slogana “hajde da ih vidimo, vanzemaljce” (“let’s see them aliens”, gramatički približno i potpuno neprevodljivo). Dakle, tu su svi sastojci za zakuvavanje jedne savršene vragolije.
Pa, jel’ smešno?
Šala je, u svakom slučaju, u obliku mema (“diverzija” od slika ili popularnog videa na koji “lepite” vaš komentar ili gaf), čija se zabava sastoji i u tome što se čitava ova “operacija” širi brzo i posvuda. Konkretno, vidimo da poznate ličnosti navodno pružaju podršku pokretu, kao što je recimo lažna poruka Donalda Trampa, koji je već presretan jer može da izbaci “vanzemaljce” iz zemlje (aliens, termin koji označava i strance i migrante) koji se tamo skrivaju.)
Drugi, pak, razvijaju apsurdne planove, inspirisane bollivudskim filmovima ili drugim memovima koji su u trendu. Ili pak kroz snohvatice zamišljaju na šta će, recimo, naleteti kad se zateknu na licu mesta, bilo da su to neki futuristički materijali krucijelni za razvoj budućih letelica ili nedužni vanzemaljci.
Međutim, fenomen već pomalo gubi na zamahu: na Guglu je ova tema dostigla vrhunac svoje popularnosti u subotu 13. jula, i od tada se broj zainteresovanih smanjuje. Na društvenim mrežama korisnici pozivaju svoje kolege da nastave dalje. Tu se dolazi do pomalo jeftine poente: dokaz, naime, da pop kultura počinje da obnavlja urbane fenomene. Uz to, i mnogi brendovi se pozivaju na fenomen koji postoji na – internetu.
Do te mere da se nekima više i nije do smejanja, već pomalo žale zbog toga što – umesto organizovanja lažnog marša na zonu 51 – američka omladina nije malo više zabrinuta i zainteresovana za neki mogući marš u Vašingtonu, kako bi zaštitili zdravstveni sistem ili protestovali protiv korupcije.
Damien Leloup, Corentin Lamy