Neuralink: Startup “na nervnoj bazi”

boldbusiness.com

boldbusiness.com

Neuralink i Elon Musk žele da u ljudski mozak usade veštačka vlakna, kako bi čovek mislima kontrolisao mašine.

Neuralink, kompanija koju je 2017. pokrenuo Ilon Mask, detaljno je opisao svoje planove povezivanja ljudskog mozga sa računarima. Planirano je prikupljanje informacija o “sivoj masi” korišćenjem neurofilamrnata implantiranih u lobanju.

Šta kažete na kompjuter u vašem mozgu? Ideja izgleda kao da je direktno preuzeta iz nekih naučno-fantastičnih romana, iako je činjenica da je skoro pretočena u realnost. U utorak ujutro 16. jula, Neuralink, firma koju je 2017. inicirao kalifornijski startup biznismen Elon Musk, objavio je rezultate dosadašnjih istraživanja ove njegove mlade firme koja je razvila robota nalik “šivaćoj mašini”, sposobnog da svojim “štepovanjem” implantira ultrafine niti u ljudski mozak. Ove žice su pričvršćene na maleni procesor i instalirane na površini kranijalne posude (lobanje), povezane sa računarom preko bežične mreže. Iz Neuralinka poručuju da je ovaj njihov uređaj u stanju da prikuplja mnoštvo informacija o funkcijama i aktivnosti moždane mase. Kompanija, međutim, ne ulazi u detalje pri opisu kako se takva tehnologija u svakodnevnom životu upotrebljava na konkretan način. Wall Street Journal je pre dve godine pisao da se ovaj uređaj može koristiti za “preuzimanje misli”.

Ova Neurolinkova tehnologija ima potencijal za medicinsku upotrebu. Max Hodak, predsednik i koosnivač Neuralink-a je za Njujork tajms dao objašnjenje kako ovakav uređaj može jednog dana rešiti određene probleme vezane za ljudsko zdravlje – kao što je, recimo, asistencija osobama sa amputiranim udovima pri ponovnom uspostavljanju njihove pokretljivosti, ili, možda poboljšanje sluha ili vida. I zaista, sa svojim ultrafinim sistemom spojenim na kompjuter, Neuralinkov tim lako može da menja dubinu i lokaciju svojih vlakana, i tako delovati na različite delove mozga, kao što je onaj koji upravlja govorom ili pokretima. Pored toga, ova tehnologija utire put boljem razumevanju sive moždane mase. U ponedeljak 15. jula, tokom demonstracije uređaja na laboratorijskom pacovu, Neuralink je pokazao da je njegov alat mogao da čita informacije sa 1.500 implantiranih elektroda. Ovo je “15 puta veći” broj od trenutno postojećih tehnologija koje se bave proučavanjem razumevanja ljudskog mozga, navodi Njujork tajms.

“Dug put do kraja”

Potencijal ove tehnologije svakako postoji, mada u Neuralinku veruju kako preostaje još “dug put kojeg treba preći” pre no što se uopšte počne s razmatranjem opcije njegove komercijalizacije. Kompanija prvo mora da prođe kroz “ljudske testove”, zakazane za drugi kvartal 2020. godine. Uz to, način usađivanja ultrafinih vlakana u mozak je još uvek u fazi razvoja i treba ga još unaprediti. Zaista, ukoliko ovu tehnologiju u budućnosti budu koristili hirurzi, treba imati na umu da neće svi oni imati na raspolaganju robota najnovije generacije u operacionoj sali, sposobnog da s najvećom preciznošću ubacuje ultrafine veštačke filamente u moždano tkivo. Tada će morati da svojom rukom buše male rupe u lobanji pacijenta, što će, sasvim izvesno, izazvati neprijatne vibracije koje prolaze kroz ljudski skelet. Neuralink nastoji da svoju tehnologiju prilagodi laserskom bušenju, kako bi implantaciju veštačkih, merno-komunikacionih filamenata učinili sasvim (ili relativno) bezbolnom. Da bi usavršila ovaj svoj “alat”, kompanija planira da radi i sarađuje sa neurohirurzima Univerziteta Stenford. Uz to, ova startup firma može računati na finansijsku podršku Ilona Maska, koji je u Neuralink već uložio 100 miliona dolara.

Ovo nije prvi put da je neka kompanija pokazala zainteresovanost za istraživanje i razvoj odnosa na relaciji čovek-mašina. Društvena mreža Facebook je 2017. svetskoj javnosti predstavila svoje ambicije u ovoj oblasti. Tajno odeljenje ove firme nazvano “Zdanje 8” (Building 8), razvilo je uređaj sposoban da interpretira cerebralne signale, kako bi ih potom pretvorila u tekst. Tu je i američki start-up Neurable, koji je dizajnirao kacigu za praćenje aktivnosti mozga igrača video-igara, sa ciljem otkrivanja njegovih budućih namera. Da ovom prilikom ne spominjemo činjenicu da je “implantat elektroda u mozgu već testirana u medicini”, kako je 2017. pariskom Le Figaro-objasnio neuro-istraživač Moran Cerf. Uređaj je već u upotrebi i implantira se sa ciljem lečenja simptoma napada epilepsije, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti kod pacijenata.

 

Alexis Zema, Le Figaro  17/07/2019 à 18:34  Publié le 17/07/2019 à 14:56

Uz ovaj, evo još jednog interesantnog teksta na istu temu, kao i osvrta Rodnija Bruksa, poznatog robotičara i osnivača-direktora MIT-ove laboratorije za računarstvo i veštačku inteligenciju. Bruks misli da Elon Musk i brojni preduzetnici iz Silicijumske doline ne poseduju ispravnu perspektivu o veštačkoj inteligenciji, njenoj suštini, svrsi, interaktivnosti sa čovekom i konsekvencama, kritikujući ih zbog svoje, kako je rekao “apokaliptičnosti” i panike koju šire u svetskoj javnosti.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.