Uprkos nerazumnim američkim tvrdnjama, Peking želi takvo rešenje trgovinskih sporova koje bi funkcionisalo za obe strane.
Eskaliranje kinesko-američkih trgovinskih trvenja privlači svetsku pažnju, a Sjedinjene Države optužuju Kinu za nelojalnu konkurenciju. Uprkos nerazumnim zahtevima Sjedinjenih Država, Kina mora da istraje u svojoj odlučnosti i nastavi sa daljim reformama i otvaranjem, tvrdi Džastin Jifu Lin, počasni dekan Nacionalne škole za ekonomski razvoj Univerziteta u Pekingu i bivši glavni ekonomista Svetske banke. Po njemu, prisutne su tri perspektive koje se tiču aktuelnog trgovinskog rata.
Prvo, trgovina je obostrano korisna. SAD ne proizvode sve kod kuće i na domaćem terenu, što znači da moraju da uvoze. Kupuje se iz Kine zbog relativno niske cene i dobrog kvaliteta robe. Trgovina nipošto ne oličava američku naklonost prema Kini.
Američka vlada kaže da zemlja trpi gubitke zbog trgovinskog deficita. Kada se ocenjuje međunarodni trgovinski bilans jedne zemlje, ne treba se usredsrediti na trgovinu sa jednom zemljom već na celokupnu sliku njene trgovine sa celim svetom.
U međunarodnoj trgovini, neke zemlje imaju suficit, kao što je Kina, čiji je višak prošle godine iznosio 2,6 odsto, dok druge, poput SAD-a, imaju ogroman deficit. Rešenje: Povećajte uštede i smanjite potrošnju.
Sjedinjene Države su u protekle dve godine preduzele nekoliko mera protiv svojih trgovinskih partnera. Ipak, trgovinski deficit SAD je nastavio da raste, povećavši se prošle godine za 12,1%.
Takođe, trgovinski deficit SAD-a sa Kinom je 2018. porastao za 11,7 odsto. Akcije američke vlade dovele su do pogoršanja trgovinskih veza i većih troškova koje su pretrpeli američki potrošači kineske robe i američkih proizvođača koji su koristili kineske materijale.
Pritužbe SAD na Kinu počele su sa optužbama o trgovinskom deficitu. Sada je ovoj listi pridodata i “nepravedna trgovina”, iako SAD nema konkretnih dokaza koji bi potvrdili te tvrdnje. Iskoristivši domaći zakon, Sjedinjene Države su pokrenule istragu i objavile izveštaj ispunjen pretpostavkama i spekulacijama. Kao što profesor Jejla Stiven Rouč kaže, to je u osnovi “kleveta bez dokaza”.
Prirodno je da američke kompanije koje ulažu u Kinu donose svoje tehnologije. Jesu li bile primoravane da to učine? Naravno da ne. A istina je da je kineska tehnologija uživala brzi razvoj, zahvaljujući svojim naporima, baš kao i istraživanju i razvoju.
Loren Samers, bivši glavni ekonomista Svetske banke, bivši sekretar američkog trezora i predsednik Harvardskog univerziteta kaže da je tehnološki napredak Kine rezultat domaćih napora, a ne neovlašćenog preuzimanja ili krađe tuđih tehnologija.
Zašto su, onda, SAD opsednute tvrdnjama o trgovinskom deficitu i nelojalnoj konkurenciji? Moje gledište je da je skriveni motiv koji leži iza ovih optužbi ograničavanje brzog razvoja Kine. Blokada Huaveja otkriva nameru Amerike da slomi kineske tehnološke kompanije.
Drugo, nadamo se da ćemo rešavati trgovinske sporove kroz pregovore. Ako oni ne uspeju i SAD nastave da naplaćuju carine od 25 odsto na svu kinesku robu, kako bi to uticalo na Kinu?
Svaki potez kojim bi se blokirala win-win trgovina na obostranu korist će uticati na obe strane. Izvoz čini manje od 20% kineskog bruto domaćeg proizvoda, dok izvoz u SAD čini 19% ukupnog izvoza.
Očekuje se da bi ovako nepovoljan razvoj događaja doprineo smanjenju rasta od 0,5 procentnih poena u Kini i 0,3 procentnih poena u SAD.
Čini se da Kina više trpi u smislu apsolutne količine (u rameni roba i usluga sa SAD). Međunarodni monetarni fond je prognozirao da će SAD rasti po stopi od 2,5 odsto. Ako se to smanji za 0,3 procentna poena, očekuje se da će stopa rasta pasti za 12 odsto.
Kini je lakše da održava stopu rasta od šest do 6,5 odsto. To znači da bi, uprkos gubitku od 0,5 procentnih poena, zemlja rasla po stopi od 6 posto.
Od kolapsa kompanije Lehman Brothers, globalne firme za finansijske usluge koja je 2008. pokrenula međunarodnu finansijsku krizu, doprinos Kine svetskoj ekonomiji prebacivao je 30 odsto.
Prema podacima Svetske banke predviđa se da će svetska ekonomija porasti za 2,9 odsto, i 3,5 odsto prema MMF-u. Uprkos tekućim trgovinskim trvenjima, očekuje se da Kina doprinese 30% svetskoj ekonomiji i da i nadalje pruža najveći doprinos razvoju svetske privrede.
Treće, Kina je spremna da razgovara sa Sjedinjenim Državama o rešenju koje bi bilo funkcionalno za obe strane. Uprkos nerazumnim američkim tvrdnjama, treba zadržati odlučnost za ostanak na putu reformi i otvaranja, uz vođenje kvalitetnog razvoja kroz sprovođenje nove filozofije inovativnog i otvorenog razvoja za sve, a shodno konceptu kojeg je nedavno predstavio Si Đinping.
Ako bi izvoz Kine u Sjedinjene Države opao zbog trgovinskog konflikta, takođe bi se smanjio njen uvoz iz Sjedinjenih Država.
Ono što je najvažnije za svet je privredni razvoj, a otvaranje Kine će stvoriti šanse za zajednički razvoj u globalnim okvirima. Džastin Jifu Lin izražava nadu “da ćemo ostati na putu reforme i otvaranja kako bismo podelili mogućnosti sa zemljama koje su voljne da održavaju dobre odnose s Kinom. Takođe, verujem da su američki preduzetnici i obični ljudi takođe voljni da sa Kinom stvaraju provredne i poslovne mogućnosti.”
Stavovi izneseni u ovom tekstu ne moraju nužno da odražavaju stavove portala China Daily.