Građani EU žive daleko iznad mogućnosti i resursa naše planete.
BRISEL – 28 zemalja Evropske unije troši Zemljine resurse daleko brže nego što se oni mogu obnoviti, a nijedna od njih nema održivu politiku potrošnje, navodi se u izveštaju objavljenom 9. maja, kada su se lideri EU sastali kako bi razgovarali o prioritetima za narednih pet godina.
“Sve zemlje EU žive “široko”, i izvan sirovinskih i prirodnih kapaciteta naše planete. EU i njeni građani trenutno koriste dvostruko više resursa od onih koje njihovi ekosistemi mogu obnoviti “, navodi se u izveštaju Svetskog fonda (WWF) i Global Footprint Network.
Izveštaj je prošlog četvrtka obelodanjen na neformalnom sastanku EU lidera u rumunskom gradu Sibiu, na kojem se razgovaralo o određivanju budućeg kursa evropskog bloka, nakon što ga Britanija bude napustila tokom ove godine.
Zaštita klime je jedan od prioriteta. Međutim, stavovi o konkretnim akcijama razlikuju se među zemljama, a formirani su pod velikim uticajem njihovih dominantnih nacionalnih industrija.
“EU koristi gotovo 20 odsto biološkog kapaciteta Zemlje, iako u njoj živi samo sedam odsto svetske populacije”, navodi se u izveštaju.
“Drugim rečima, bile bi nam potrebne gotovo tri naše planete (preciznije: 2,8) ukoliko bi svi Zemljini stanovnici trošili po stopi potrošnje sirovina jednog prosečnog stanovnika EU. To je znatno iznad svetskog proseka, koji je približno 1,7 planeta”, navodi se u saopštenju.
Zaštita klime i održivi razvoj je takođe jedna od glavnih tema u izbornoj kampanji za Evropski parlament od 23. do 26. maja, čiji će ishod uticati na zauzimanje smernica u važnim evropskim institucijama, i njihovim programima za budućnost Evropske unije.
Evropska komisija se zalaže za to da EU postane klimatski neutralna do 2050. godine, kroz smanjenje emisija ugljenika, koji će, u protivnom, povećati prosečnu temperaturu Zemlje uz razorne posledice po globalnu ekonomiju i način života.
U izveštaju WWF-a navodi se da je najmanja i najbogatija zemlja u EU, Luksemburg, takođe ona koja najžustrije i najbrže iskoristi obnovljive izvore a potom živi “na crtu”. Luksemburg je samo 46 dana u godini trošio zemaljske resurse do „nulte tačke“, ne prelazeći u „minus“. A to je samo osmina jedne godine, dakle – ova je zemlja samo oko 12% godišnje u stanju da ne prelazi prag prekomerne potrošnje Zemljinog bogatstva. To znači da je Luksemburg uzoran korisnik bogatstava planete samo od prvog januara do polovine Februara – odmah nakon dana zaljubljenih počinje da se „zadužuje“.
Najsiromašnijoj zemlji EU, Rumuniji, treba najviše vremena da počne da troši planetarne bio-resurse “na kredit” – 12. juna. To je , međutim, još uvek daleko ranije od svetskog proseka, 1. avgusta, koji je nazvan danom prekoračenja Zemljinih mogućnosti za samoobnovu.
“Ako bi svi u svetu imali isti ekološki otisak kao i prosečni stanovnik EU – emitujući toliko ugljenika i trošeći toliko hrane, drveta i celuloze – ali i zauzimajući toliko prostora usled izgradnje novih objekata – 10. maj bi bio datum do kojeg bi čovečanstvo imalo da koristi prirodu a da je ne ugrozi – nakon 10. maja, potrošnja je veća nego što je naša planeta tokom jedne godine može obnoviti“, navodi se u izveštaju.
“A onda (od 10. maja pa nadalje do kraja godine), čovečanstvo bi moralo da živi od iscrpljivanja prirodnog kapitala Zemlje”, navodi se u WWF-ovom saopštenju.