U kineskoj tržišnoj utakmici je uobičajena pojava da ključne startup firme nastupaju protiv čak sto ili više konkurenata u određenoj grani. Neke od ovih firmi idu do svojih krajnjih mogućnosti, piše Wall Street Journal.

Ben Kavender, analitičar u šangajskoj analitičarskoj firmi China Market Research Group kaže da se na vrhuncu prošlogodišnje pomame za bajk-šeringom svakodnevno dešavalo da su radnici iz bike-share firme Ofo postavljali bicikle na način da bi potpuno okružili one rivalske rent-a-bicikle firme Mobike. Iz Ofo-a poručuju da nikom od radnika koji rade na organizovanju bicikala po lokacijama nikada nije bilo naloženo da blokiraju rivalske bicikle parkirane u neposrednoj blizini.

Luckin Coffee, startup čija je vrednost premašila milijardu dolara i to samo sedam meseci nakon lansiranja u januaru 2018, furiozno je potrošio na otvaranje 2.000 mesta, uz subvencionisanje poklonima kao što su, recimo, grickalice upola cene. S obzirom da je Starbucks Corp odgovorio svojom uslugom isporuke na kineskom tržištu, Luckin Coffee ponovo pokreće prikupljanje sredstva ne bi li dodatnim svežim kešom poboljšao svoju konkurentnost u odnosu na američkog i globalnog rivala.

Njena koosnivačica Kjan Žja je rekla da Luckin još uvek gubi novac, ali da je tržišni potencijal odličan (Uzgred, žena koja je među osnivačima Luckin-a je čudesno nazvana „Kjan Žja“, qián zhì yà 钱治亚 ; njeno prezime „Kjan“ bukvalno znači “novac”, dok „Žja“ znači “vladaj Azijom”). Najveći deo protekle decenije provela je kao glavna operativna direktorka (COO) u firmi Šenžu, koji ima svoju aplikaciju za iznajmljivanje automobila, kao i veb stranicu iste namene. Kjan je, takođe, koosnivač UCAR-a, taksi-službe proistekle iz Šenžua.

Postoje, zatim kompanije kao što je Didi Chuxing, koje su tokom proteklih šest godina prikupile oko 24 milijarde dolara u nameri da ovim sredstvima svoju konkurenciju potuku do nogu. Čak i nakon što je pre dve godine došla na vrh u borbi sa Uberom, ova kompanija tek treba da svoj posao pretvori u profit i „pozitivnu nulu“. Didi je trenutno usred borbe protiv novih igrača, uključujući Meituan, koji se prošle godine proširio i na usluge vožnje.

Didi Chuxing potukao je svoje kineske rivale nakon što je u poslednjih šest godina prikupio oko 24 milijarde dolara – ali,  pored svega – i dalje ostaje neprofitabilan

U martu je Meituan počeo da nudi kratke vožnje po Šangaju za manje od jednog američkog centa (!!!), što je rezultiralo porastom korisnika koji su uzimali automobile kako bi prevalili razdaljine koje bi obično savladali pešice. Firma Didi je odgovorila sopstvenim subvencijama tj popustima, ne bi li tako primamila veći broj korisnika nego što ih ima Meituan.

Stiven Žu (Stephen Zhu), glavni strateg kompanije Didi kaže da je konkurencija u Kini pojačana delom i zato što je tržište manje razvijeno. U Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, usluge poput vožnje su “više nalik dezertu”, kaže on, dok je u Kini, gde je stopa vlasništva nad privatnim vozilima i dalje relativno niska, “ova usluga vaše glavno jelo”.

Didi se u poslednje vreme prebacio na isporuku hrane – što je glavni izvor prihoda za Meituan, kao i za firmu Ele.me, kompaniju koju je Alibaba kupila ovog maja.

Didijevi vozači skutera su u aprilu preplavili ulice Vuksija, grada u Centralnoj Kini; Didi im je u startu dao mesečne plate i bonuse ponekad veće nego što je dvostruka​ ​prosečna zarada zaposlenih u ovom gradu, pritom dajući gradskim restoranima obilje popusta i bonusa ukoliko su voljni da naručuju putem Didijeve aplikacije.

I Didi je subvencionisao obroke, uključujući jednokratni kupon od 25 juana (3,67 dolara) za svakog ko naručuje kroz njihovu aplikaciju. Meituan i Ele.me su uzvratili svojim velikim popustima, dok su fotosi s prizorima finih obroka pretrpali društvene mreže.

“Šteta što niste u Vuksiju, hahahahahaha”, napisao je jedan korisnik kineske verzije tvitera, Vejbo (Weibo), koji je priložio sličicu narudžbine iz Meituana: divna pržena piletina, sok od narandže i čaj s mlekom, koji, nakon više nego predusretljivih popusta, košta tek 0,01 juan – oko 10 američkih centi.

Song Junji (Song Yunyi), šef kuhinje u Mr. Bento čija je specijalnost takeout-ručak u kutiji, kaže da ga je osoblje iz marketinga firme Meituan upozorilo da ne radi sa Didijem. Nakon što je, i pored upozorenja uzeo u obzir i Didi, Song kaže da je aplikacija Meituan počela da opisuje Mr. Bento kao „radnju koja je zatvorena“. I drugi restorateri iz Vuksija su se žalili gradskim vlastima da je Meituan blokirao njihove aplikacije nakon što su se pojavili u igri i sa Didijem. Meituan je odbio da komentariše ove navode.

Nakon što su gradski oci Vuksija naredili kompanijama da zaustave čitavo to „ludilo“, stvari su se smirile – barem na neko vreme.

Didi je od tada „pogurao“ svoje usluge dostave hrane u još najmanje tri grada, zabasavši u neverovatna ulaganja u bike-sharing i automatizovanu vožnju. Epilog: Izgubio je više od 580 miliona dolara, samo u prvoj polovini ove godine.

Didi sada traži još više novca, nadajući se da će dogodine izaći na berzu uz priželjivanu procenu vrednosti od čak 80 milijardi dolara, kažu ljudi koji su upoznati sa planovima kompanije Didi.

U međuvremenu, Meituan je „pogurao“ svoju isporuku bicikala kao i isporuku namirnica. “Tržište morate da zaskočite”, i da ponekad puno potrošite na podsticaje, kaže Wang Xing, generalni direktor Meituana.

Alibaba, majka-firma kompanije Ele.me, spaja ovu kompaniju sa jednom svojom filijalom, podigavši vrednost na tri milijarde dolara za ovo kombinovano preduzeće na moguću vrednost od 25 milijardi dolara, delimično od investitora poput japanskog SoftBank Group Corp. Ovog leta je firma Ele.me potrošila0 440 miliona dolara – što je bio najveći deo njenih prihoda u prethodnom kvartalu – sve to utrošeno je na popuste klijentima i partnerima, kao i na druge podsticaje.

“Na početku – da: vi praktično pridobijate potrošače nudeći im besplatne obroke”, kaže Vang Lej (Wang Lei), izvršni direktor kompanije Ele.me. Međutim, dodaje on, potrošnja će u određenom trenutku “često postati logičnija”. Kada? “Teško je reći”, kaže Vang.

Oni koji podržavaju kineski tehnološki bum kažu da je trošenje para na mamljenje kupaca  vredno rizika.

“Mnogi autsajderi misle da kineske kompanije prebrzo prikupljaju novac, a da je procena njihove vrednosti veoma visoka”, kaže Ričard Peng, bivši izvršni direktor Tencent-a čiji je fond, Genesis Capital, uložio u najnoviji krug dokapitalizacije Manbang grupe, kineske verzije Ubera ali za kamione.

“Ipak, prva stvar je da je potencijal za profitabilno poslovanje ogroman. Druga važna stvar bi bio rast kineskih kompanija, koji je mnogo brži od rasta njihovih takmaca izvan Kine.“

Zlatni standard je Alibaba, čija je inicijalna javna ponuda u 2014. bila najveća u istoriji, čineći ga veoma lukrativnim za investitore poput američke venture kompanije za ulaganje rizičnog kapitala, GGV Capital. Kada je 2003. GGV investirala u Alibabu, ova je kompanija procenjena na oko 180 miliona dolara, kaže menadžer Hans Tung. Od tada se vrednost Alibabe povećala za više od 2000 puta.

“Alibaba je bio skup u svakom krugu”, kaže on. “Ali je postao kompanija vredna nezamislivih 500 milijardi dolara i ubrzo će dogurati do biliona ($1000mlrd).”

Iz Alibabe je u medije stiglo obaveštenje da e-poslovanje i dalje nastavlja da ostvaruje povećanje prodaje, i to od 61% u poslednjem kvartalu, uprkos zabrinutosti zbog kineskog ekonomskog usporavanja. Kompanija je, međutim, upozorila da će njen profit biti pod pritiskom jer nastavlja  sa velikim troškovima za svoja nova preduzeća i poslove.

U Kini sada ima toliko kompanija koje jure svež novac da ponekad postaje teško opravdati vrednovanje po tradicionalnim aršinima. Neki startupi računaju potencijalne prihode sa tržišta koja se još nisu razvila, kažu bankari.

Nedostatak investicionih opcija na još uvek ograničenim finansijskim tržištima u Kini verovatno dovodi taj neuloženi novac do startup firmi – pare koje bi, u nekoj otvorenijoj ekonomiji, možda imale i neka druga odredišta.

Nedavne akcije Pekinga za pooštravanje kontrole nad udarnim kompanijama poput Alibabe i Tencenta pokazuju da se poslovne perspektive tehnoloških kompanija mogu brzo promeniti, u zavisnosti od toga kako se njihova tehnologija usaglašava sa širim vladinim ambicijama, bilo da je to ambicija izrastanja u svetskog lidera u najmodernijim tehnologijama, recimo veštačkoj inteligenciji, ili da prednjače u izgradnji mreže digitalnog kućnog nadzora. Tencentova aplikacija za društvene poruke, WeChat se, primera radi, koristi za kontrolisanje onog što se govori u javnom prostoru, ili za opšti nadzor stanovništva.

Analitičari procenjuju da je Tencent izgubio 1,5 milijardi dolara usled smanjene prodaje u drugom tromesečju, nakon što su državni regulatori odložili odobravanje nekih njihovih video igrica. Pre toga, vlasti su prisilile Alibabinu filijalu Ant Financial da preusmeri potencijalno unosni kreditni posao u korist sistema podržanog od strane vlade.

Bajtdens (Bytedance Ltd.), jednorog vredan 30 milijardi dolara pod većinskim pokroviteljstvom Sequoia Capital-a se nedavnonašao na nišanu regulatora. Vlasti su naložile gašenje njegove aplikacije za viceve Neihan Duanzi zbog toga što „ima previše vulgarnosti; tu je i privremeno uklanjanje najpoznatijeg Bajtdensovog agregatora za vesti, Jinri Toutiao-a, koji svakodnevno ima 120 miliona korisnika; agregator je uklonjen iz prodavnice aplikacija, jer se regulatorima nije dopao sadržaj.

Bez obzira na to, Bajtdens je upravo u pregovorima za prikupljanje dodatne tri milijarde dolara od investitora poput japanske SoftBank i američke privatne akcionarske kompanije KKR, koje „pucaju“ na podizanje vrednosti na čak 75 milijardi dolara, kažu ljudi koji su upoznati sa ovim pitanjem. Ovo bi ih rangiralo čak iznad Ubera ali i njegove kineske verzije, Didi Chuxing Technology Co, kao jedne od najvrednijih tehnoloških firmi u svetu.

 

Fred Dvoržak, Liza Lin, Wall Street Journal