Problem sa penalima u fudbalu

Kao i mnogi drugi Amerikanci, i ja sam relativno kasno postao poklonik fudbala. U poslednjih šest godina, kada sam počeo da pratim ovaj sport, postao sam fasciniran elegantnim tokom igre, individualnim veštinama i virtuoznošću fudbalera, kao i globalnom pomamom za ovim sportom svetskim fudbalom, piše Oliver Staley za Quartz, blog magazina Atlantik.

Međutim, i dalje sam uznemiren i nervozan zbog izvođenja nelogičnih kaznenih udaraca, tog rešenja tipa „jedna veličina odgovara svima“ koja u sebi sadrži toliko raznostranih problema, slučajnih udaraca rukom koji se potom preinačuju u penal itd.

Nema sumnje u to kolika je i kakva drama samo izvođenje penala: šuter protiv golmana, jedan na jedan, početak udarca. Napetost unutar tog sukoba, kao i međusobna mentalna igra, teško podnošljive pauze između dva udarca – ispucavanje penala čak podleže i sopstvenoj teoriji igara.

U toj drami je, međutim, inherentna i jedna mana: U igri u kojoj je malo golova pravilo, rešavanje bitke penalima deluje isuviše značajno po krajnji rezultat.

Uzmite, na primer, utakmicu od 1. jula, između Rusije i Španije. Nakon 90 minuta regularnog toka, i nakon 30 minuta produžetaka, sve je rešeno ispucavanjem penala. A to da li je izvođenje penala najbolji način za odabir pobednika – već je za neku posebnu debatu: pre njihovog uvođenja, timovi bi izvlačili mnogo toga… ili bi ponovo odigrali čitavu utakmicu. Ova je završena posle 120 minuta i to samo zato što je Rusiji dodeljen penal zbog španskog igranja rukom u kaznenom prostoru. Tako je jedna kazna oblikovala ishod utakmice, a pobedom  nad Španijom, jednom od zemalja – favorita turnira, promenjen je i tok čitavog svetskog kupa.

Kazna retko odgovara zločinu

Kazneni udarac sa 11 metara pruža priliku za postizanje pogotka koji je prethodno bio sprečen faulom. Faulovi prerastaju u penale jedino u kaznenom prostoru – pravougaoniku zvanom šesnaesterac koji se prostire na 16.46m metara od linije gola u fudbalski teren. Faulovi na bilo kom drugom mestu bivaju „nagrađeni“ slobodnim udarcem. Međutim, izvođenjem kaznenih udaraca neometanim šutom na razdaljini od samo 11 metara od mreže, sudije dramatično povećavaju šanse jedne ekipe da (nepravedno) izvuče bolji rezultat za bodovanje. Statistika kaže da 75% dosuđenih penala za ishod ima pogodak, u zavisnosti od lige i godine, u poređenju sa samo 11% regularnih pogodaka u Engleskoj Premijer ligi prošle godine, što je najviša stopa u više od jedne decenije. Neki igrači, svakako, imaju probitačan, neometan šut/pogodak ka golu i sigurno će postići rezultat pre nego što budu faulirani. Mnogo je više situacija koje su znatno dvosmislenije. Uzmimo udarac glavom ruskog fudbalera Artema Džijube, koji je bio blokiran ispruženom rukom španskog igrača Herarda Pikea: u odsustvu dosuđenog prekršaja, nemoguće je sa sigurnošću znati da li lopta „plovi“ kroz vazduh u širokom luku, te da li će završiti među stativama gola ili će biti spašena od strane golmana. Čak i  slučaju da smisao sviranja faula bude u sprečavanju budućeg lošeg ponašanja, dosuđivanje kaznenog udarca sa bele tačke predstavlja veliko poboljšanje u šansama za postizanjem pogotka samo onda kada faulom bude osujećena izgledna prilika za pogodak.

Pogrešan strelac

Logika nalaže da penal izvodi onaj igrač koji je fauliran. Na kraju krajeva, jedino je njegova šansa bila izgubljena. Sadašnja konvencija, međutim, nalaže da penal izvodi najbolji strelac u timu, dodatno nadmašujući šanse u odnosu na kvalitet svog napadačkog tima. A s obzirom  da su šuteri koji „odrađuju“ penale unapred određeni – pa samim tim znatno više uvežbavaju kaznene udarce od ostalih saigrača – oni se kroz tu vežbu srode sa pritiskom i postaju efikasniji. Iz razloga što se kazneni udarci ne razlikuju u pojedinačnim statistikama, oni im pomažu u postizanju boljeg ukupnog broja golova koje su dali (mada svi znamo da gol postignut iz gotovo bezizgledne akcije nije isti kao onaj koji je dobijen „na tacni“ u vidu penala, kao rezultat faula nad nekim od saigrača). Na primer, Jamie Vardy iz Lester Sitija je prošle sezone imao 20 golova u EPL-u (Engleska Premijer liga). A svaki peti dao je iz penala – šutirajući umesto saigrača koji je fauliran.

Nenamerne posledice

U prošloj sezoni u EPL-u je u proseku bilo je manje od tri postignuta gola po utakmici; u tom kontekstu, bilo koji penal može lako odlučiti utakmicu. Budući da je penal tako izdašna nagrada, igrači imaju ogroman podstrek da ih iznude, što dovodi do „ničim izazvanih padova“ i inscenacija faulova, koji su prokletstvo savremenog fudbala. I zato što sudije znaju da su ulozi toliko visoki, prirodno je što nisu tako voljni i da ih olako dosuđuju, što, onda, dovodi do oštrije igre u kaznenom prostoru. Toliko je već koškanja i povlačenja tokom izvođenja kornera da, kada se sudija konačno i odluči da svira faul, ovo može predstavljati kaznu koju je moguće svirati i po desetak puta u bilo kojoj utakmici.

Rešenje

Faulovi za koje se svira penal u kaznenom prostoru trebalo bi da budu uobičajeniji i manje značajni nego danas. Često kažnjavanje bi pomoglo u „čišćenju“ grube igre iz fudbala, a manje bi se davalo pažnje svakom pojedinačnom prekršaju. A kazne sa nižim ulozima podrazumevaju da se utakmice ne bi mogle navoditi na željeni ishod kao što je to danas slučaj (kada je moguće inscenirati penal). Jednostavno poboljšanje je u tome da ih treba napraviti težim za izvođenje, recimo pomeranjem penala nazad na 15 ili čak 20 metara od gol-linije. Pametnije rešenje može biti uspostavljanje dve klase prekršaja u kaznenom prostoru. Zbog velikog broja nasilnih poteza ili ometanja u sprovođenju očiglednog gola značilo bi smanjivanje distance za izvođenje penala, kao što je to danas slučaj (sa 11m). Prekršaji počinjeni bez očigledne zloupotrebe, ili kada njihov uticaj nije tako jasan, mogu rezultirati dosuđivanjem indirektnog slobodnog udarca – drugi igrač asistira nakon što strelac mora da dodirne loptu – u kaznenom prostoru, sa tačke počinjenog faula. Tim u čiju korist se dosuđuje faul bi i dalje bio nagrađen, pa bi se pravda izvršila.

Time bi se mogućnost zadobijanja prednosti kroz jedanaesterac na odgovarajući način smanjila, a efekat po ishod utakmice ne bi bio toliko dramatičan.

Quartz (Atlantic blog)

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.