Jedan od vodećih nemačkih instituta tvrdi da je Donald Tramp u pravu kada kaže da su tarife između Sjedinjenih Država i Evrope asimetrične, mada podstiče pregovore o smanjenju uvoznih poreza.
Ono što govori američki predsednik Donald Tramp može zapravo imati smisla kada su u pitanju nepravedni porezi na američku robu koja iz SAD dolazi u Evropu. To je nalaz nove studije vodećeg nemačkog think-tanka. Ono gde se Amerikanci i Evropljani razlikuju jeste način kako to rešiti: Evropska grupa poziva na nove razgovore o smanjenju prekograničnih tarifa, umesto da se angažuju u uporednom uvećanju novih poreza po sistemu „milo za drago“.
“EU ni u kom slučaju nije raj za slobodne trgovce koji o evropskoj trgovačkoj zoni vole da razmišljaju na taj način”, rekao je Gabriel Felbermajr, direktor Centra za međunarodnu ekonomiju, koji je deo minhenskog instituta “Ifo”. Evropska unija zapravo, po njihovoj proceni, ispada kao veći prestupnik u poređenju sa SAD-om, dodao je on. Neponderisana prosečna carina EU iznosi 5,2 odsto, u poređenju sa američkom stopom od 3,5 odsto, prema IFO-ovoj bazi podataka.
Dakle, kada se Tramp požali na “obimne tarife”, on i nije toliko daleko od pravog traga, a zaista i ima razloga za pritužbu na račun svoji saveznika s druge strane Atlantika. “Ako EU želi da dalje povećava svoje već obimne tarife kao i prepreke američkim kompanijama koje posluju tamo, jednostavno ćemo primeniti porez na njihova vozila, koja se slobodno slivaju u SAD (iz EU)”, izjavio je početkom meseca u svom tvitu. “Oni onemogućavaju naše automobile (i ne samo njih) da ih prodaju. Velika trgovinska neravnoteža! “
Automobili su posebno bolna tačka. Uvoz u SAD nije sasvim besplatan, ali plaća tarifu od samo 2,5 odsto, u poređenju sa tarifom EU od 10 odsto za uvoz automobila u SAD. Neki drugi primeri iz EU uključuju porez od 17 odsto na jabuke i 20 odsto na grožđe.
Sveukupno, tarife u ukupnom iznosu od 5,7 milijardi dolara bile su uračunate na izvoz SAD u EU u 2015. godini. Daleko veći obim izvoza EU u SAD bio je podložan carinskim obavezama od samo 7,1 milijardi dolara. Ovde se čak ne uzima u obzir inhibitorni efekat viših tarifa EU na obim izvoza u SAD.
A nije da Sjedinjene Države ne snose svoj deo krivice. Niži prosečni nivo tarifa maskira veće carine koje pogađaju određene evropske proizvode, od 9% na čokoladu do 20% na ključne mlečne proizvode, a 25% na male kamione.
Ovaj trgovinski disparitet datira od pre četvrt veka, kada je uspostavljen „Urugvajskom rundom“ trgovinskih razgovora pod okriljem Generalnog sporazuma o tarifama i trgovini (GATT), objavio je IFO u novoj studiji. Mnogo toga se promenilo u međuvremenu. EU je porasla sa 12 na 28 članica, dok je GATT postao Svetska trgovinska organizacija, upisavši više od 40 novih članova, uključujuć tu i Kinu i Rusiju. Razgovori o trgovini u Dohi započeli su 2001. godine kako bi se uzele u obzir te promene, ali su razgovori propali jer su se ekonomije u razvoju odupirale snižavanju sopstvenih tarifa.
Umesto toga, STO je tražila drugačiji pristup za trgovinu za “Novi svet” s obzirom na eksplozivan rast u zemljama u razvoju, posebno u Kini. Razgovori o multilateralnim sporazumima u Pacifiku i Evropi zasnovani su na usklađivanju propisa, zaštiti investitora, obezbeđivanju intelektualne svojine i sličnih problema, ne fokusirajući se, poput “Starog sveta”, na tarife.
“Paradoks” tzv nove američke trgovinske politike jeste to što želi da sa instrumentima “Starog sveta” deluje u “Novom svetu”, piše Felbermajr u novoj IFO studiji. Međutim, ni EU ovde nije kriva: zapravo nije ni Tramp, koji je prvo prekinuo pregovore o Sporazumu o slobodnoj trgovini između SAD i EU, poznatog kao Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo (TTIP), naglašava je ovaj nemački ekonomista. U stvari, EU je stavila nepopularne razgovore “na led” uoči izbora u Francuskoj i Nemačkoj.
Darrell Delamaide piše i uređuje Handelsblatt Global iz Vašington Di-Sija