Bogatstvo na đubrištu.

James Howells je nehotice bacio svoje bogatsvo na deponiju u Njuportu, SAD

Izgubljeni bitkoin novac jednog Amerikanca danas vredi 75 miliona dolara – i 200 hiljada tona smeća pod kojim se ovaj virtuelni novac nalazi.

Šteta. Mučeni Džejms Hauels (James Howells) imao je 7.500 bitkoina… ali su oni izgubljeni, negde na deponiji u Njuportu, donosi magazin Wired.

Kako biste se osećali, i kako to izgleda kada izgubite 75 miliona dolara u bitkoin virtuelnoj valuti? Džejms nastoji da ne razmišlja o ovome, trudeći se da ga to ne dotiče. On, strogo govoreći, zna gde su njegovi novčići – oni su zapreteni ispod jedne planine: ispod 200.000 tona smeća na deponiji u Njuportu, Južni Vels.

Vratimo se na tren u 2009. godinu; Hauels je podesio jedan svoj stari laptop za rudarenje bitkoina – u vreme pre nego što nam je bio potreban specijalizovani hardver – što ga je napokon dovelo do uspeha: kripto-rudarenjem Džejms je uspeo da prikupi 7.500 novčića. Kasnije je rasturio svoj Dell M1710 na delove koje je prodao na sajtu e-Bay, ali je „kasicu-prasicu“ tj. hard disk sa šifrovanim podacima ostavio u fioci – za slučaj da bitkoinu ikada „svane“ pa mu poraste vrednost. Četiri godine kasnije, jednog baksuznog dana, Džejms je u jednom trenutku naprosto zaboravio na svoju digitalnu kolekciju novčića prikupljenih u računarsku memoriju. Tako je, tokom čišćenja kuće, ovaj disk slučajno završio u kanti, najverovatnije skončavši na deponiji u Njuportu.

U to vreme, njegov bitkoin je već vredeo milione dolara. Zahvaljujući vrednosti digitalne valute koja se vinula nebu pod oblake – bio je to skok od 300 na 1.000 dolara u 2013. godini – na više od 10.000 dolara početkom decembra 2017., došlo je do toga da njegova gomila novčića u ovom trenutku vredi 75 miliona dolara.

Zašto Džejms danas ne prekopava smeće? Ili, zbog čega ga ne biste, zarad ovakve stvari, baš vi prekopavali? Veće okruga Njuport to neće dopustiti – opasno je i teško. Hauels je magazinu Wired mejlom objasnio par činjenica: “Ja, zapravo, nisam ni krenuo u potragu za hard diskom jer još uvek nisam dobio dozvolu koja bi mi takvo šta omogućila, uprkos tome što sam želeo da iz svog džepa finansijski podržim pretragu, i pored svih napora da u više navrata zainteresujem/ angažujem ljude iz lokalnog Saveta okruga Njuport” (što bih im takođe platio). Kopanje po deponiji nije tako jednostavno kao što je kopanje neke rupe u zemlji”. Ono bi zahtevalo kopače plaćene da to urade, dosta stručne pomoći i, kako kaže Hauels, biti prvi koji takva iskopavanja izvodi a da nisu povezana sa krivičnom istragom. Naime, nekada je u Britaniji – mada su i u Sjedinjenim Američkim Državama činjeni takvi napori – postojao jedan svetski zapažen pokušaj “rondanja po đubrištu”, kako bi se povratile odbačene kasete na kojima je bio snimljen softver legendarne Atarijeve video-igre, „Vanzemaljac“ (E.T.).

Glasnogovornik Gradskog veća Njuporta rekao je da ih je Džejms u jednom trenutku kontaktirao, „ jer postoji mogućnost izvlačenja dela računarske opreme koji sadrži bitkoine”. Međutim, troškovi kopanja deponije, skladištenje i tretman otpada koštali bi na kraju milione dolara, dok bi ovakvo kopanje takođe izazvalo “ogroman uticaj na okolinu”. Uz sve te gomile novca, potrebne za sprovođenje potrage, sasvim je prirodno to što  nema garancije da bi se hard disk mogao pronaći, kao i da li bi sam disk– čak i da bude pronađen – uopšte mogao da ponovo funkcioniše.

Deponija sadrži oko 350.000 tona otpada, a svake godine bude joj pridodato još 50.000 tona, rekao je portparol. “Verovatno je da bi hardver pretrpeo značajnu koroziju i bio bi galvanizovan usled prisustva otpadnih voda i gasova”, dodali su.

Troškovi izraženi u milionima dolara, opasni uslovi rada i situacije, a bez ikakvih garancija da će akcija uroditi plodom… ali, kakva bi to nagrada bila ukoliko bi ga pronašli (pa još i da je u dobrom stanju). Hauelsu na ruku ide to što se Gradsko veće Njuporta u 2017. godini suočilo sa budžetskim dubiozama – šef Veća upozorio je da će oblasni porez na troškove  Veća Njuporta porasti usled smanjivanja obima javnih servisa – a Hauels veruje da će bitkoin na kraju vredeti toliko da čelnici njuportskog okruga neće imati drugog izbora nego da mu obezbede dozvolu za potragu. “Očigledno da bi dobili baš dobar procenat „ulova“, u vidu poklona ili donacije.

Ako vas ova priča nadahne da s ašovom pod miškom uhvatite prvi voz do Njuporta, nemojte posle reći da niste bili upozoreni: pored realnih opasnosti od nekontrolisanih količina đubreta i zaraze, deponija nije otvorena za javnost a “bilo koji potencijalni lovac na blago” počinio bi krivično delo, poručuju iz Saveta. Napor potreban za pronalaženje ovog hard-diska krcatog virtuelnim novcem samo znači da ćete sigurno biti primećeni od strane osoblja zaposlenog na deponiji.

Hauels je još uvek prisutan u javnosti povodom ovog slučaja, tako da lako može proveriti da njegovi bitkoin novčići još uvek nisu pronađeni; ako pronađete hard disk, imajte na umu da su podaci šifrovani, tako da će vam, u svakom slučaju, zatrebati njegova pomoć. “Ako ikada budu pronađeni, ja ću sigurno saznati za to”, kaže on. “Pomalo podseća na situaciju kao kada biste gledali stanje vašeg bankovnog računa na kojem su desetine miliona dolara, ali nijedan dolar ne možete potrošiti.” A ukoliko sumnjate da Džejms i dalje gaji dobar humor u celoj ovoj priči, on prati tu izjavu sa “puno smeha“ (lol).

Hauels uredno proverava cenu bitkoina, ali ne zbog toga što mu ovo blago fali u džepovima. “Imam višekratne tikere koji rade sa cenama u različitim fiat valutama. (Fiat novac je valuta ustanovljena kao novac vladinim propisom ili zakonom; nekonvertibilni novac kojeg je vlada proglasila legalnim, a nema nikakvog materijalnog pokrića). To, međutim, nije zato što sam opsednut cenom mojih izgubljenih kovanica”, rekao je on. “Još uvek sam aktivan u bitkoinskom prostoru i još uvek sam uključen ne samo u bitkoin već i u ostale kriptovalute svakodnevno radeći ih promovišem, tvitujem, trgujem, razvijam ih, istražujem, učim.” Predmet njegovih trenutnih interesovanja je Bitcoin Cash, što je rezultat avgustovskih „hard fork“ aktivnosti (apgrejda protokolskog bitcoin softvera). Džejms ima mnogo toga što bi rekao u jednoj „post fork“ raspravi, ili o budućnosti digitalnih valuta – daleko više nego što je priča o svojim izgubljenim bitcoin novčićima. Hardfork: termin vezan za kriptovalute, bitcoin i blockchain. Radikalna promena u protokolu koja čini prethodno nevažeće blokove/transakcije valjanim, ili obrnuto, i kao takav zahteva da se svi korisnici (u slengu: “čvorovi” to jest “nodovi”) nadograde na najnoviju verziju protokolskog softvera).

Da su sreća i sudbina hteli da Džejms pristupi svom digitalnom bogatstvu, koje i dalje leži na smetlištu, on bi,  veruje, ipak nešto od toga dosad prodao, delimično i kako bi uložio u konkurentske kripto-valute.

“Ko bi to znao… ruku na srce, verovatno bih prodao 30% ili 40% od ukupne količine koju sam dotad „iskopao“, na cenu od oko 1.000 dolara koju je bitkoin dostigao te 2013. godine, a dobijeni novac bih uložio u imovinu i druge virtuelne valute kao što je Ethereum, dok bih ostatak (i dalje) čuvao u bitkoinu”, kaže on. “Sa sigurnošću znam da ih ne bih (sve) prodao jer verujem da će cena bitkoina na dugi rok biti daleko viša od 10.000 dolara. Čak je i 100.000 dolara konzervativna procena i brojka.”

…Ukoliko se to ikada desi, njegovi nedostajući bitkoin novčići vredeće 750 miliona dolara – što bi moglo biti dovoljno da napokon privuče pažnju gradskih otaca Njuporta.

Wired