Poremetiti remetioca: radničke vs. radne platforme

Prošla 2016. je bila godina kada se kolaborativna ekonomija uspostavila kao veliki disruptor tj. remetilac svakolike nauke, tehnologije i biznisa: Mali podsetnik, disrupcije su poslovna, naučna, društvena i svaka druga invencija koja utiče na naglu promenu postojećeg stanja, tj. „remeti“ dosad uspostavljene standarde. Disruptor je remetilac dosad postojećih normi, koji kvalitativnim skokom i inovativnim rešenjima menja postojeće norme, standarde i konvencije u društvu, nauci, biznisu itd. Radne platforme sa centralnim upravljanjem doskora su bile revolucionarna tj disruptivna forma obavljanja poslova. Ove platforme za onlajn poslove sada su dobile konkurenciju – nove “remetioce” koji će “poremetiti” (zapravo, poboljšati) sadašnje stanje stvari: kooperativne radne platforme kojima upravljaju zajednice a ne centrala, uz ravnopravni pristup i glas svih njenih članova.

Ova „remećenja“ i „remetioci“ će svojom inventivnošću i dalje menjati način na koji putujemo, kupujemo ili upravljamo svojim novcem; današnji sindikati su, naprosto, mobilne aplikacije po sistemu društvenih mreža, na kojima se radna snaga ujedinjuje i bori za svoje ciljeve.

2017. je bila godina kada je plima počela da se okreće, a R&D (razvojno-tehnološki) sektor  ušao u žižu svetske javnosti. 2018 će biti godina izgradnje – kolektivna akcija koja će stvoriti nove oblike zajedničkih ekonomskih modela, od šire koristi na globalnom planu.

Poslednjih godina videli smo sve veće protivljenje privremenim, kratkotrajnim i nestalnim poslovima, kao i mnoge kampanje protiv ovakvog modela u strukturi zapošljavanja. Ovu reakciju su na početku vodili službenici, tj zaposleni na neodređeno vreme koji su bili zabrinuti zbog poremećaja u njihovom poslovanju; uz njih, i sami „privremenci“, koji su već angažovani na kratkotrajnim poslovima, osetili su da su imali “lošu pogodbu i malo novca dobijenog od platformskih giganata koji su ih angažovali. Uskoro su potom usledili potrošači, građani i političari – i svi su oni počeli da sve više postavljaju pitanja o pravima radnika, regulativi, lokalnom uticaju i održivosti mnogih poslovnih modela koji su u igri, posebno kako su se snaga i profit raspodelili između samih platformi i radnika koji pokreću zajedničku (kolaborativnu) ekonomiju.

Kreativna izgradnja

Iako je većina kritika na račun platformskih giganata dosad bila usredsređena na dilemu da li njihovi poslovni modeli dosad bili fer po radnike ili ne, u 2018. godini predviđamo da će ti radnici – koji su pokretači velikih delova kooperativne ekonomije – preduzeti konstruktivnu i kolektivnu akciju. Inspirisani neugodnom prirodom dosadašnjih platformi na kojima su angažovani, oni će stvoriti servise i organizacije koje su same po sebi disruptori tj remetioci, razvijajući tržište i vraćajući u ravnotežu odnos snaga i distribuciju prihoda.

Ovo će biti podstaknuto nizom faktora, uključujući tu i pristup sve jeftinijoj i sve prilagodljivoj organizacionoj tehnologiji;podstaknuto, takođe, zrelošću i obimom kolaborativne ekonomije, kao i porastom “peer” (kolegijalno-kooperantskih) mreža među onima koji se suočavaju sa novim oblicima vlasništva i organizovanja. Ovo će biti podstaknuto i dalje neprekinutom dominacijom centralizovanih kolaborativnih platformi i njihovih tekućih pravnih sporova u kojima zaposleni od platformi zahtevaju odštetu i primerenu naknadu za posao koji su im obavili – ovo će radnicima pružati podsticaj da brzo kreiraju svoja rešenja.

Smatramo da će se tokom 2018. ponovo izmeniti dva dela kooperativne ekonomije: 1. način organizacije, i 2. način funkcionisanja sindikata.

Nove organizacije: platformske zadruge i kooperative

Kooperative platforme povezuju dosad “razbacane” i raspršene resurse i radnike preko Interneta, nudeći kolektivno regulisanu alternativu platformama u centralnom vlasništvu (UpWork, Freelancer.com, MTurk, Fiverr, TopTal, Craigslist, Guru.com, iFreelance, Project4Hire, SimplyHired, i druge). Ovo utiče na visinu primanja radnika,  a i šire, na zajednice u kojima žive i rade. Radnici dele svojinu i preuzimaju ulogu u upravljanju i raspoređivanju bilo kog viška ostvarenog prihoda. Umesto da se fokusira na stvaranje profita za akcionare, kooperativni model se fokusira na distribuciju prihoda ostvarenog u skladu sa željama članova. Ove inovativne organizacije se uvećavaju neslućenom brzinom i testiraju niz operativnih modela.

Kooperativne platforme nude sledeće karakteristike za razliku od dominantnih centralizovanih platformi:

Višak

O fondovima, nastalim viškom sredstava stvorenih iznad operativnih troškova organizacije, glasaju članovi – a često ovaj višak raspodeljuju među sobom. Ovi viškovi, takođe, mogu biti reinvestirani – ponovo uloženi u razvoj organizacije ili, u nekim slučajevima, kako bi podržali dogovorene ciljeve. Ne postoji nijedna dimenzija koja odgovara svim pristupima raspoređivanja viška prihoda. Stocksy, platforma za fotografe, je isplatio $200,000 dividendi svojim članovima i nudi visoke stope naknade za licenciranje, pretvarajući 7,9 miliona dolara. Otvorene tehnologije (tj. platforme i podrška softverima koji te platforme pokreću) olakšavaju raspodelu i distribuciju prihoda nastalih na raznovrsne načine (a koji su ranije – i doskora – bili nepraktični); digitalna agencija Outlandish koristi „ko-budžet“ za otvoreno deponovanje novca kao i njegovu dalju distribuciju; Fairbnb namerava da višak ostvarenih prihoda nameni poboljšanju naselja u kojima se nalaze nekretnine za iznajmljivanje.

Kolektivno upravljanje

Modeli članstva znače da glas radnika može imati važnu ulogu u upravljanju organizacijom, a modeli sa više zainteresovanih strana, kao što je Fairshares, takođe pružaju mogućnosti da i drugi, kao što su kupci ili korisnici, mogu doći do reči i kažu šta misle. Omogućavanje značajnih inputa mnogobrojnih članova može se delimično rešiti korišćenjem kolaborativne tehnologije kao što su Liquid Democracy ili Loomio. Ovo bi moglo pomoći fokusiranju na kvalitet i odgovornost.

Alternativni rast

Ujedinjene kooperative ili sajber-zadruge (koje poseduju i oblike sindikata) nude jedan novi način da tehnologija bude u centralnom vlasništvu, ali da njom upravljaju grupe kooperanata ili organizacije koje se bave društvenim standardima i vrednostima (društveni kapital, kao i subjektivne aspekte blagostanja građana, poput njihove sposobnosti da učestvuju u donošenju odluka koje na njih utiču). Virtuelna „tržnica“ Fairmondo kreira jedinice unutar zemalja, koje trenutno pokreće Sharetribe tehnologija. Mreže kao što je Enspiral nude digitalno „naoružanje“ tj alate za razvoj privatnih organizacija, trenutno brojeći 300 saradnika koji rade na njenom razvoju. Decentralizovano organizovanje nudi još jedan način distribucije upravljanja i finansija po obimu, koristeći blockchain za proveru transakcija. Komuna (Commune) i Arcade City eksperimentišu s ovim u oblasti transporta. „Resonate“ nudi model sopstvenog strimovanja muzike, bez posrednika kao što su Spotify, SoundCloud ili MixCloud, i  koji vam naplaćuje cenu po slušanju sve dok ne platite za numeru.

Društveni uticaj

Postoji potreba da se podrži dalje eksperimentisanje u povezivanju kooperacija sa tehnologijom platforme za različite načine rešavanja društvenih izazova. Povećana uključenost radnika i tehnologija platforme pružaju neke izgleda za društvene probleme kao što je socijalna zaštita odraslih. Inspiraciju nudi Buurtzorg, neprofitna fondacija – iako ne kooperantskog tipa – omogućava radnicima u zdravstvenoj nezi da upravljaju sopstvenim radnim opterećenjem, fokusiraju se na kvalitet i donose odluke koristeći tehnike za podršku ovom načinu rada – dosad obrnuvši preko 280 miliona evra.Pioneers, inkluzivni program palijativne nege uključuje u sebe i „Care and Share Associates“, kooperantski model socijalne zaštite, kao i  icare, platformu kreiranu za upravljanje podacima vezanim za zdravstvenu negu.

Novi sindikati: radničke mreže

Baš kao što su digitalne platforme omogućile kompanijama da koordiniraju velikim, raspršenim grupama pojedinačnih radnika kako bi svi  koordinirano izvršavali zadatke bez međusobnog povezivanja jednih sa drugima, radnici sada koriste istu tehnologiju za povezivanje, međusobno se podupirući i preduzimajući kolektivne akcije zarad sopstvenih i grupnih interesa, prebacujući težište moći u korist radnika.

U 2018. godini, ovakav način organizovanja radnika u kooperativnoj ekonomiji preći će u mejnstrim i delovati zajedno, u partnerstvu sa, a možda čak u nekim slučajevima i odmenjujući, tradicionalne sindikate. Poziv koji je „Tailor Review“ uputio javno-privatnom partnerstvu „A WorkerTech Catalyst“  – kao i pionirski rad programera koji su uradili pravu stvar za jedan sjajan startup akcelerator (Bethnal Green Ventures), u partnerstvu sa Resolution Trust– a u vezi inkubacije tj razvoja startup firmi koji podržavaju radnike sa niskim platama – verovatno će dati dodatni zamah ovome.

Rast tehnologije koja pomaže mobilnoj radnoj snazi karakterišu rešenja koja se fokusiraju na:

Prava

Platforma Coworker sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama jedan je od najistaknutijih primera organizovane kampanje za promovisanje radnih prava. Platforma je postala poznata u momentu kada je lanac kafeterija Starbucks odlučio da okončaClopenings, nakon što je više od 10.000 radnika Starbucksa potpisalo peticiju protiv ovoga. Deset posto radnika Starbucksa pridružilo se sindikalnoj platformi Coworker (Clopening: Close-Opening: fraza često korišćena da opiše način na koji se loši poslodavci ponašaju prema prekarnoj radnoj snazi: rad u spojenim smenama, npr od 8 ujutro do 4 popodne, vezujući je za narednu smenu od 4pm do ponoći, da bi se ujutro ponovo pojavili na poslu u 8 ujutro – omiljeni “poslovni model” nekih poslodavaca; radnici koji zatvore lokal, ujutro ga u prvoj smeni i otvaraju).

Odgovornost

Zaposlenik na mobilnoj aplikaciji Etsy, namenjenoj prodaji zanatsko-umetničkih radova i unikata, nedavno je pokrenuo kampanju na platformi Coworkerza mobilizaciju zaposlenih (prodavaca i kupaca) kako bi “osigurao da kompanija neće odustati od svojih vrednosti”, dok su vozači Uber-a koristili platformu kako bi lobirali za izmene same aplikaciji, predloživši čelnicima Ubera da ubace i funkciju napojnice, koju je ova kompanija prihvatila a potom i ugradila.

Ocene

U Nemačkoj je postavljen „faircrowd.work“, kako bi radnicima u kooperativnoj ekonomiji omogućili pristup informacijama i njihovo deljenje, kao i pregledima i ocenama platformi, uključujući tu i ocene radnih uslova i vodič kroz već etablirane ali i nove sindikate, koji bi mogli pomoći radnicima.

Uprkos odluci…

U daljoj evoluciji, osam evropskih crowdfunding platformi, uz Nemačko crowdsourcing udruženje i nemačku Uniju metalskih radnika je ove godine osnovalo zajedničku Kancelariju ombudsmana (Ombuds Office), zaduženu za rešavanje sporova između crowd-uposlenika klijenata i crowdsourcing platformi.

Uzajamna podrška

Bliže „domu svome“, velška kooperativa „Indicube“ obezbeđuje da se čuje i frilenserski glas: oni sprovode fakture i pravne usluge podrške frilenserima, rešavajući npr funkcionisanje saradnika na prostoru kojeg zajednički dele i plaćaju zajedno . „Cotech“ nudi podršku za svojih 29 članova tehnoloških kooperativa, upravljajući mrežom koja je skupila preko devet miliona funti, plus radni prostor u Londonu.

Osiguranje

Kako se menjaju uslovi rada, tako se menja i potreba za osiguranjem. Neki komercijalni operateri kao što je Zego pružaju osiguranje za zaposlene tipa “Pay as you go” u savremenoj gig-ekonomiji. Drugi eksperimentišu sa optimizacijom osiguranja i uzajamnom podrškom između kolega na sličnim poslovima i zadacima. Jedan primer ovoga je Breadfunds. Sada se testiraju u Britaniji mada je prvobitni koncept razvijen u Holandiji. Ove „hlebne fondove“ čine grupe od 25 do 50 ljudi koji svakog meseca izdvajaju novac za fond podrške bilo kome od članova koji ne mogu da rade usled bolesti ili povrede.

Poremetiti remetioca: Zašto i kako baš sada?

Ovi događaji odraz su sve veće potreba za pravljenjem nekog ključnog skoka, disrupcije, koji bi promenio dosadašnje stanje; potražnje za preraspodelom moći i profita u budućem sistemu kolaborativne ekonomije.

Početni brzi rast giganata u ekonomiji kolaborativnih platformi pokreće milijarde dolara venčer investicija, što je omogućeno zahvaljujući regulatornom okruženju koje je doprinelo rastu ključnih disrupcija (poslovne, naučne društvene itd invencije koje naglo menjaju tj „remete“ dosad uspostavljene standarde). Zamislite kakvi bi malopre pomenuti modeli mogli biti kada bi dobili makar delić svih tih milijardi investicija koje su podržavale kompanije kao što su Uber, Task Rabbit ili AirBnB.

Međutim, podrška ovom novom talasu inovacija ne tiče se samo ulaganja u pojedinačna preduzeća već i stvaranja uslova za šire, distribuirano učešće u zajedničkoj ekonomiji. Takođe, moramo osigurati da regulatorni okviri prethode takvim modelima i da se otvoreno licenciranje i besplatna, otvorena mreža nadalje održava kako bi novi talas disruptora omogućio rast i uspešnost, nezavisno od trenutnih interesa.

U 2018. godini, novi talas remetilaca bi trebalo da preskoči prvi talas kolaborativnih inovacija u ekonomiji kako bi proizveli nove društveno i finansijski održive alternative.

Brzo povećanje potražnje za radnim platformama, kao i digitalna, otvorena i decentralizovana priroda tehnoloških i platformskih kooperativa znači da one poseduju lak i fleksibilan način za kreiranje novih načina rada.

Nesta.org.uk

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.