Vinske nagrade i reklamiranje vina: nije zlato sve što sija

Tokom proteklih godina, broj vinskih takmičenja i nagrada vinuli su se nebu pod oblake. Do pre nekoliko godina je postojalo tek možda nekoliko zaista prestižnih i značajnih takmičenja, dok je danas nemoguće ispratiti i pohvatati koliko ih ima i gde se sve održavaju. Čini se da svako ko je zasadio barem jedan čokot učestvuje u nekom “značajnom takmičenju” (i, naravno, dobije nagradu), a sve što je potrebno da bi osvojio medalju je da se pojavi i da ne učini bilo šta glupo što bi ga ogadilo kod sudija.

Pri pokušaju da odaberete vino, mnoge studije ispitivale su uticaj spoljašnjih oznaka (npr brend, berbu, vrstu grožđa, zemlju porekla i druge informacije istaknute na etiketama). Uz sve pobrojano što utiče na izbor vina i njegovu privlačnost među kupcima, tu su i – vinske nagrade, plakete, kolajne, povelje i priznanja. Njima se dodatno ističe izvesna “izuzetnost”. Neki su došli do zaključka da su priznanja i vinske nagrade od relativno niske važnosti među potencijalnim kupcima, dok ima i onih koji priznanjima istaknutim na etiketama pridaju daleko veću važnost u izboru koje ćemo vino kupiti.

Da li grafički prikazi nagrada otštampanih na vinskoj etiketi doprinose njihovoj privlačnosti među kupcima? Sudeći po studiji objavljenoj u stručnom časopisu Journal of Retailing & Consumer Services, odgovor je unekoliko komplikovan.

Kako se došlo do rezultata?

Jedna grupa sa Univerziteta Otago (Novi Zeland) vršila je kvalitativnu studiju koristeći fokus grupe, kako bi stekla bolji uvid u to kako potrošači doživljavaju “medaljice” otprintane na boci, i kako te nagrade utiču na odluke kupaca u prodavnici.

U periodu od novembra 2011. do juna 2012. godine u mestu Dandin na Novom Zelandu je napravljeno četiri fokus-grupe – svaka od njih imala je sat i po da odgovori na pitanja iz ankete. Istraživači su ujedno organizovali i diskusiju s grupama ispitanika, koristeći ista pitanja za svaku sesiju.

U ovom istraživanju učestvovalo je 44 ispitanika (od kojih su 50% bile žene). Učesnici su popunjavali upitnike kako bi se utvrdili njihovi afinteti i poznavanje vina, kao i socio-demografska dimenzija (socijalni sloj, učestalost konzumacije vina, cena tj platni razred po kojem ih uglavnom kupuju itd). Učesnici su tek nakon ovog inicijalnog upitnika bivali smešteni u specifične fokus-grupe, shodno njihovim odgovorima.

U okviru svake fokus-grupe, došlo je do mešanja među učesnicima koji su se u inicijalnoj prijavi deklarisali kao “stručnjaci”, zajedno sa onima koji vina kupuju često; tu su potom i u vina srednje i malo upućeni potrošači, kao i vinski početnici. Treba napomenuti da nisu sve pobrojane kategorije bile zastupljene u svim fokus-grupama.

Ispitivanje fokus-grupa otpočelo je “probijanjem leda” kako bi se učesnici podstakli na što prilježnije učešće u ovoj dubinskoj anketi, a onda se razgovor nastavio pitanjima koja se odnose na opšti fenomen nagrađivanja hrane i pića na Novom Zelandu, kao i koliko su ta priznanja i vinske nagrade presudne prilikom donošenja njihove odluke o kupovini, uz opštu svest o brojnosti tih vinskih nagrada.

Odabrani rezultati

Tri su se teme kristalisale tokom rada sa fokus-grupama:

Prisutni su bili:

  1. Gajenje skepse prema brojnosti vinskih nagrada, 2. Zabrinutost zbog dovođenja u zabunu, a ponekad i u zabludu o prirodi vinskih nagrada, i 3. Zabrinutost usled nedostatka transparentnosti u procesu dodele vinskih nagrada.

Što se tiče skepticizma velikog broja postojećih  vinskih nagrada, evo kako stoje stvari.

– Učesnici navode kako češće uočavaju vinske boce s etiketama na kojima su vinske nagrade istaknute nego one boce koje ih nemaju.

– Neki su gajili mišljenje da su vinske nagrade odštampane na nalepnicamaa bile prisutne samo da bi te boce “izgledale lepše”.

– Oni na višim nivoima uključenosti/poznavanja izjavljivali su da im je u prošlosti vinska nagrada značila kako je vino zaista visokog kvaliteta, ali da današnje prisustvo “nalepnica sa medaljicama” uopšte ne bi moralo da znači bilo šta što je utemeljeno i smisleno.

Pozivajući se na srednje angažovane potrošače, evo nekih ishoda ankete:

“Do pre deset godina bih ušao u supermarket i pri pogledu na bocu s istaknutom vinskom nagradom zaista bih pomislio kako je to vino ovenčano nagradom koja ima neku težinu i važnost. A sada, moram priznati kako sam postao i pomalo ciničan oko tih etiketa, ako tako mogu da kažem… da, moje sve bolje poznavanje vina dozvoljava mi da budem ciničan.”

Neki od učesnika izjavili su da ne veruju u “vinske medaljone” istaknute na boci, uglavnom zbog “nedostatka obaveštenosti” o vrsti i značaju takmičenja i nagrade.

Što se tiče zabrinutosti usled “zbunjujuće ili varljive” prirode vinskih nagrada, ispitanici su izjavili:

Učesnici su naveli da često uočavaju vinske nagrade na bocama, a da vina kupuju ne obraćajući pažnju na razloge zbog kojih je ta nagrada dodeljena baš tom vinu. Zatim bi, pri povratku kući, shvatili kako je ta nagrada “nešto besmisleno”, osetivši pritom kako su bili “zavedeni”.

Navedimo sada izjave nekoliko visoko angažovanih potrošača:

“Boca je imala ’trofejnu nalepnicu’, ali je daljim iščitavanjem tog natpisa postalo jasno da je to vino proglašeno najboljim na takmičenju za – najbolju pizzu.”

Ostali učesnici postajali bi zbunjeni zbog prirode samih nagrada.

Što se tiče zabrinutosti zbog nedostatka transparentnosti u dodeli vinskih nagrada, neki učesnici su izjavili kako bi im poznavanje sa sudijama pomoglo u interpretaciji rezultata.

Neki od dobrih i prosečnih poznavalaca iz ankete izjavili su da nije bilo prisutno dovoljno informacija u pogledu kriterijuma koje se koriste za dodelu nagrada datom vinu.

Ova briga o relevantnosti vinskih nagrada na etiketama rasla bi kako je i cena boce bivala viša.

Kada je reč o vinskim početnicima, oni su iskazali interesovanje za proces prosuđivanja načina na koji se vinima dodeljuju određene nagrade.

Kako su vinske nagrade bile korišćene od strane potrošača u procesu donošenja odluka?

Uprkos svim problemima i kriticizmu koje su učesnici fokus-grupa iskazivali povodom vinskih nagrada, svi su oni izjavljivali da u procesu donošenja odluke o kupovini vina imaju u vidu i to da li je vino nagrađivano ili ne.

Način na koji su tu informaciju koristili razlikovala se od nivoa njihove uključenosti (tj angažmana/upoznatosti sa vinima).

U procesu donošenja odluke o kupovini, dobro upoznati potrošači imaju tendenciju da uzimaju u obzir jedino one prestižnije vinske nagrade.

Većina srednje uključenih potrošača (tj onih sa prosečnim poznavanjem vina), kao i neki slabo upoznati potrošači i svi vinski početnici imaju tendenciju da vinske nagrade na etiketama koriste kao vodič koji im pomaže pri odabiru vina o kojem nisu znali ništa, ili pri odabiru vina za posebne prilike.

Neki od nisko-uključenih kupaca (tj slabi poznavaoci) i svi vinski početnici imali su tendenciju da se povode za vinskim nagradama, jer nalepnice sa nagradama istaknutim na flaši “izgledaju lepo”.

Neki prosečno i slabo uključeni kupci koristili su vinske nagrade pri odabiru vina koje su bila na rasprodaji ili u jeftinijem platnom razredu.

Evo izjava nekih kupaca s prosečnim vinskim angažovanjem/znanjem:

“U ovom trenutku stavljam veći fokus na cenu ali ako postoje dva vina sa gotovo istom cenom onda dajem prednost onom koje je nagrađivano u odnosu na ono bez vinskih priznanja – pa ipak, ukoliko košta više, u tom slučaju ga ne bih uzeo (iako je nagrađivano).”

Neki od kupaca koji su prosečno i malo upoznati s vinima, vinske nagrade koriste pri odabiru vina kao poklona.

Slabo upoznati kupci vina kao i početnici nisu gajili spremnost da plate više za nagrađivano vino, tvrdeći kako su ova vina “preskupa za početak” (njihovog upoznavanja s vinima).

Neki od kupaca koji su posedovali prosečno poznavanje vina izjavili su da bi bili spremni da plate više za nagrađivano vino, jer, po njima, “nagrada ukazuje na viši kvalitet”.

Kupci visoke i srednje uključenosti su selektivniji kada je reč o vinskim nagradama na bocama koje bi kupili: oni više obraćaju pažnju na zaista prestižne nagrade koje su uticajnije.

Zlatne medalje su uticajnije od srebrnih ili bronzanih za sve nivoe poznavanja.

Srebrne i bronzane medalje prihvataju se s oprezom i rezervom.

Evo nekih izjava kupaca koji su prosečni oznavaoci:

“Sada, vidim da je bronza “ono što se dobija od strane gledalaca”… svi koji su ušli u trku dobijaju bronzu.”

Zaključci

Ova studija sugeriše da, iako postoji skepticizam oko postavljanja vinskih nagrada na bocu, svi ih na neki način koriste pri donošenju odluke tokom kupovine vina. Međutim, način na koji se uticaj ovih nagrada tačno koristi kako bi se uticalo na kupovne odluke potrošača razlikuju se u zavisnosti od pojedinačnih iskustava sa vinom.

Što je potrošač iskusniji, tim je pre verovatnije da će uzeti u obzir samo najprestižnije vinske nagrade, a ignorisati sve ostale. Svi potrošači imaju tendenciju da misle kako bi sve manje od zlata bilo sumnjivo, a da srebro ili bronza ne pružaju nikakvu korisnu informaciju o kvalitetu vina u toj boci.

Što se tiče skepticizma vezanog za brojnost vinskih nagrada, istraživači su predložili vinarijama da u razmatranje uzimaju samo prestižnija vinska takmičenja, ili da imaju u vidu samo nagrade s onih takmičenja koja su poznatija. Osim toga, ako vino osvoji sve što je manje od zlata, vinarija će možda želeti da razmotri uklanjanje ovih informacija sa etikete jer mogu imati negativan uticaj na kupovne navike potrošača.

Što se tiče zabrinutosti zbog “zbunjujuće ili varljive prirode” vinskih nagrada, mora se napomenuti da je krivica donekle i do potrošača. Suviše ste lenji da u prodavnici pročitate etiketu? Pa, u tom slučaju nisu vinarije krive što se osećate “prevarenima” nakon što shvatite da je nagradu koju je vaša flaša vina osvojila bila za najbolje vino koje ide uz pizzu. Da li je ovo pomalo “ljigav” stil koji neke vinarije gaje? Naravno, ali se krivica ovde može i još malo proširiti na druge aktere.

Postoje i oni trenuci – a koji nisu navedeni u istraživanju – kada trgovci u opis  vina na etiketi mogu uključiti  informacije iz neke druge berbe, a ne one koja se trenutno prodaje, što je svakako pogrešan (i možda čak nezakonit?) način reklamiranja. Opet, potrošač treba da prestane da ovde čita “sitna slova”, ali je sigurno da je u pitanju ulizički potez od strane prodavca, pa treba poslušati savet da se ovo ne radi ukoliko trgovac želi da uspostavi poverenje sa svojim korisnicima.

Što se tiče zabrinutosti zbog nedostatka transparentnosti vinskih nagrada, istraživači su predložili da, na osnovu rezultata ovog istraživanja, veća transparentnost u dodeli vinskih nagrada i konkurencija sama po sebi mogu poboljšati šanse za kupovinu među onim kupcima koji spadaju u obrazovaniju grupu vinskih kupaca. Naravno, ako su vaše ciljno tržište početnici ili letimični poznavaoci vina, onda će ova informacija biti nepotrebna.

Dok je većina potrošača izrazila zabrinutost ili skepticizam oko vinskih nagrada, svi ih na neki način koriste kao pomoć pri donošenju odluka o kupovini. Vinarije bi, u zavisnosti od potrošača i njihovog nivoa uključenosti tj poznavanja vina, trebalo da imaju jasan targeting svojih vina. Ova studija ukazuje na to da postoje različiti načini za pristupanje prezentaciji vinskih nagrada na etiketama, što bi trebalo da poboljša šanse za prodaju vina.

Izvor: Neuninger, R., Mather, D., and Duncan, T. 2017. Consumer’s scepticism of wine awards: A study of consumers’ use of wine awards. Journal of Retailing and Consumer Services 35: 98-105.

Academic Wino

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s