Nemci čine samo oko 1.1% svetske populacije. Međutim, 48% svih globalnih lidera koji na svetskom tržištu upravljaju srednjim preduzećima (Mittelstand) potiče iz Nemačke. Ove firme, koje ćemo nazvati “prikrivenim asovima” (“Hidden Champions”), deo su onoga što čini da nemački privredni rast bude inkluzivan: prema proračunima s Univerziteta Harvard, ovakva srednja preduzeća stvorila su 1,5 miliona novih radnih mesta a njihov prosečan rast je 10% godišnje.
Srednja preduzeća (SP, Mitelštand)), takođe, registruju pet puta više patenata po zaposlenom nego velike korporacije. Osim toga, ona pokazuju i izuzetnu otpornost na udare sa berzi i tržišta: procena harvardskih analitičara je da je u poslednjih 25 godina više od 10% njih nestalo ili se tokom preuzimanja pretopilo u kompanije koje su ih otkupile, što je daleko manji procenat nego kada se radi o velikim korporacijama. Skoro sva srednja preduzeća preživela su Veliku recesiju iz 2008-2009, konstatuje Herman Simon (Hermann Simon), nemački pisac, biznis lider i globalni poslovni konsultant u svom novom članku za Harvardski poslovni pregled (HBR).
Osim toga, ovi skriveni asovi su takođe doprineli i održanju nemačke industrijske baze, a u velikoj meri zahvaljujući njima gotovo četvrtina nemačkog bruto domaćeg proizvoda nastavlja da dolazi iz sektora fabričke proizvodnje. Procenat fabričkih profesija, tj radničkih zanimanja u većini drugih visoko razvijenih zemalja kao što su SAD, Britanija ili Francuska iznosi tek oko polovine onog kojeg imaju Nemci. Efekti koje srednja preduzeća imaju po zaposlenost Nemaca je ogroman. Njihova proizvodnja kod kuće stvara radna mesta ne samo u Nemačkoj već u isto vreme omogućava da nemačke kompanije, kroz svoj izvoz, učestvuju u privrednom rastu zemalja u razvoju.
S obzirom na ovakav dosadašnji uspeh, nije iznenađujuće što brojni političari i ekonomisti van Nemačke pažljivo promatraju nemačke “skrivene asove”, ili, još šire, Mittelstand tj. sva srednja preduzeća – sva nemačka srednja preduzeća, nastojeći da u svojim zemljama utru put ka što inkluzivnijem rastu. Ali, koliko je uspeh nemačkog SP modela primenljiv izvan Nemačke, i može li se prekopirati i zadivljujući industrijski rast “Evropske lokomotive”? Iako bi i druge zemlje mogle pokušati da oponašaju sve aspekte onoga što skrivene nemačke asove čini tako uspešnima, razlozi za njihov uspeh su, ipak, rezultat kompleksne mreže faktora, od kojih su mnogi istorijski.
“Skrivene asove” (SA) definišu tri kriterijuma: 1) firma mora da je uvrštena među prve tri u svetu u svojoj oblasti, a prva na svom kontinentu; 2) njen prihod mora biti do pet milijardi evra; i 3) treba da je malo poznata široj javnosti. Nemačka je, po svemu sudeći, izuzetno pogodno tle u stvaranju i gajenju ovakvih kompanija; Pisac ovih redaka, Herman Simon je identifikovao 2.734 skrivena asa prisutna širom sveta, od kojih je ne manje od njih 1.307 sa sedištem u Nemačkoj. “Možete tvrditi da je moje istraživanje bilo dublje i temeljitije u Nemačkoj nego u ostalim zemljama, i najverovatnije ne bih bio u stanju da dokažem kako niste u pravu”, dodaje Simon. Međutim, istraživači u drugim zemljama takođe su ispitali ovaj fenomen, našavši daleko manje skrivenih šampiona u svojim zemljama od Simona. Njegov kolega, koji već godinama traži skrivene asove u Japanu je tamo identifikovao samo 220 preduzeća, dok je istraživač u Francuskoj “iskopao” samo njih sto. Izuzimajući Švajcarsku i Austriju, broj skrivenih industrijskih šampiona po glavi stanovnika nigde nije ni približno tako visok kao što je u Nemačkoj.
Naravno, uspeh pojedinačnih skrivenih asova zasniva se i na sposobnosti menadžmenta odnosno poslovnog rukovodstva, kao i poslovne strategije. Najvažnija razlika je kontinuitet liderstva. U proseku, lideri SA ostaju na čelu firme 20 godina; u skladu sa informacijama Simonove konsultantske kuće Simon-Kucher & Partners, koja prikuplja podatke o 2.500 najvećih svetskih kompanija, prosečan direktorski mandat je u velikim kompanijama u periodu između 2012. i 2016. trajao samo sedam godina, dok je u srednjim firmama bio još kraći, oko pet i po godina. Poslovni lideri srednjih firmi koje spadaju u skrivene asove su u proseku češće dolazili na vrh upravljačke hijerarhije još kao mladi, što nije slučaj sa najvećim poslovnim sistemima. Takođe je zanimljivo da su ženski lideri zastupljeniji u srednjim nego u većim kompanijama.
Mnogo je razloga zbog kojih je ovaj fenomen pretežno nemački. Ovo proizvodno čudo uključuje nemačku istoriju brojnih malih nezavisnih država (do 1918. Nemačka se sastojala od 23 monarhije i tri republike), što je primoralo nemačke preduzetnike da u ranoj fazi razvoja sopstvenih kompanija praktično “internacionalizuju” biznis, ukoliko žele da nastave svoj rast. Pored toga, postoje zanati i industrije koji su tradicionalno vezani za određenu regiju.
Nemci, dakle, iza sebe imaju već dugi niz decenija, pa i stoleća vrhunske specijalizacije u određenim strukama i veštinama. Takva je, recimo industrija satova u Švarcvaldu, u pokrajini Baden-Virtemberg, sa svojim još od Srenjeg veka visoko razvijenim veštinama i kvalitetom proizvodnje finih satnih mehanizama. Iz ove industrije finih, minucioznih mehanizama – u šta je možda teško poverovati, mada je istinito – razvilo se 450 kompanija za proizvodnju medicinske tehnologije, od kojih većina njih danas proizvodi hirurške instrumente.
Kompetentnost u naučnim oblastima takođe igra važnu ulogu. Klaster od 39 kompanija koje se bave proizvodnjom merne tehnologije nalazi se skoncentrisano oko starog i proslavljenog univerzitetskog grada Getingena. Upravo su ovakva regionalna povezanost i kooperativa proslavili Getingen, svima danas poznat kao grad u kojem već stolećima postoji najbolji matematički fakultet. Institut Fraunhofer nastavlja da funkcioniše kao “prenosni mehanizam” i kopča između nauke i njene praktične primene u industriji. Skriveni industrijski as, minhenska firma Arri, svima poznata kao svetski lider u proizvodnji profesionalnih filmskih kamera, veoma je intenzivno koristila znanja vrhunskih stručnjaka ovog instituta za svoj uspešni prelazak s analognih na digitalne tehnologije – Arri je, na taj način, bio u stanju da odbrani svoju vodeću poziciju na svetskom tržištu.
Još jedan stub koji podupire konkurentsku snagu nemačkih skrivenih asova leži u jedinstvenom nemačkom sistemu dualnog obrazovanja, koji kombinuje praktičnu i teoretsku obuku u svakodnevnoj trgovačkoj rutini. Skriveni industrijski šampioni Nemačke ulažu čak 50% više sredstava u stručne obuke nego što to čine prosečne nemačke kompanije.
Još jedan razloga zbog kojeg nemačke srednje firme suvereno dominiraju svetom jesu poreske olakšice. Visoke takse na sredstva u Francuskoj i porez na nasledstvo u Sjedinjenim Državama sprečavaju akumulaciju kapitala, neophodnog za formiranje snažnog sektora kompanija srednje veličine.
Konačno, međunarodna otvorenost jednog društva predstavlja veoma bitan faktor u globalizovanom svetu budućnosti. Nemačka je daleko ispred drugih velikih zemalja kada se radi o “mentalnoj internacionalizaciji”. Ona uključuje i poznavanje jezika, internacionalno iskustvo iz studentskih razmena i univerzitetske studije. U tom pogledu, zemlje kao što su Francuska, Italija, Japan i Južna Koreja zaostaju daleko iza Nemačke.
Zašto je ova mentalna internacionalizacija toliko važna? Zbog toga što su skriveni asovi, dokle god su po svojoj veličini relativno mali, sposobni za oštro nadmetanje na globalnom nivou. Ovakve firme postižu kvalitet svetske klase držeći se svog ciljanog i usko profilisanog fokusa; fokus je, zapravo, najvažniji element strategije svakog istinskog skrivenog šampiona. Flexi, recimo, ima samo jedan jedini proizvod – fleksibilni, samouvlačeći povodac za pse – ali potražnja za fleksi-povocima ove kompanije daleko nadmašuje bilo koji sličan proizvod. Ovo je omogućilo da dostignu teško pojmljivih 70% tržišnog udela u ovoj kategoriji. Fokus, međutim, čini da imate samo malo tržište. A kako bi se ono moglo povećati? Globalizacijom. Danas su skriveni asovi privrede prisutni na svojim ciljnim tržištima sa po 30 zavisnih preduzeća-filijala u proseku. Uprkos tome što su srednje ili male veličine, oni su pravi globalni igrači. Otprilike jedna četvrtina nemačkog izvoza potiče od uspešnog poslovanja skrivenih asova.
Herman Simon misli da skriveni asovi pružaju model inkluzivnog rasta dovoljno vredan pažnje da se i drugi ugledaju na njega. Međutim, svaki kreator politika, ili ekonomista, koji traže način da podstaknu zajednicu kompanija takvog profila u svojoj zemlji trebalo bi da obro porazmisle na koji će to način prilagoditi svoj pristup, a shodno specifičnim proizvodnim i poslovnim uslovima kao i legislativi svoje zemlje.
(Ovaj post nalazi se na bečkom Forumu Global Drucker 2017, čija je tema globalni privredni rast i inkluzivni prosperitet)