Sentiment globalnih investitora: i u teškim vremenima – uvek tipujemo na Kinu

U poslednjih nekoliko meseci, dva stuba globalne ekonomije i finansija – Tramp i Kina – dali su vetar u jedra globalnim portfolio investitorima. Ali, nada koju su investitori polagali u oba igrača sada počinje da bledi, dok je pad vrednosti akcija pomračio prethodno uveliko optimističnu sliku. Za Fajnenšel Tajms pišu Džejms Kindž i Džonatan Vitli.

U slučaju Donalda Trampa, očekivanja da će američki predsednik delovati brzo kako bi pogurao teške poreske reforme, deregulaciju (tj smanjenje upliva države u privatni sektor) i smele infrastrukturne investicije, počela su da kopne, kao nagoveštaj administrativnih kašnjenja koja se sve više umnožavaju.

Kina je iza sebe ostavila uzavreli prvi kvartal u kojem je imala rast BDP-a od 6.9%. Ali, optimizam je ustupio mesto zabrinutosti da je druga po veličini svetska ekonomija možda dostigla, a potom i prošla, kroz svoj vrhunac. Ovo verovanje se već odrazilo na ekonomiju i berzu: cene ključnih sirovina su depresirale tj smanjene su, od čega zavisi i sudbina nekoliko brzorastućih globalnih ekonomija.

Sve ovo zajedno, u kombinaciji s rastom geopolitičkih rizika u Severnoj Koreji i Siriji, uticalo je na prošlonedeljno snižavanje prinosa na američke državne zapise, koji su na najnižem nivou u poslednjih 10 godina. Treba reći da su zapisi američkog Trezora već po tradiciji indikator trendova i svetskih ekonomskih perspektiva, a da su oni sada na  najnižem nivou od novembra prošle godine. Niži prinosi na ove državne zapise indikator su pada poverenja u Sjedinjene Države i, po toj analogiji, globalnog privredn0g rasta.

“Geopolitički rizici šire se svetom; Trampova akcija u Siriji i govor u kojem osuđuje Severnu Koreju zauzimaju udarne naslove. Pa ipak, treba pretpostaviti i da je izostanak jedne proaktivnije „Tramponomije“ razlog što su očekivanja mnogih izneverena”, kaže Džerod Ker, strateški analitičar u Banci Komonvelta iz Australije.

Ima, pak, i onih koji na posustajanje kineske privredne dinamike gledaju kao na pravac odakle duvaju glavni ekonomski vetrovi. Kineski rast BDP-a od 6,9 odsto u prva tri meseca ove godine – najbrži razvoj koji su imali za 18 meseci – doprineli su rastu globalne cene nafte, rude gvožđa, bakra i aluminijuma, da spomenemo samo neke.

U poslednje vreme, međutim, cene većine metala vraćaju se na staro. Cena gvozdene rude, važnog izvoznog artikla za zemlje poput Brazila, Rusije, Australije i Indije, pala je ove nedelje na šestomesečni minimum. Bakar, što je važno za privrede Čilea, Perua, Zambije i Rusije, izgubio je oko 10 odsto svoje vrednosti u proteklih mesec dana. Cena Brent sirove nafte je u protekle dve nedelje takođe skliznula nadole.

Zabrinutost zbog Kine, koja je najveći uvoznik nafte i osnovnih metala, uglavnom se tiče napora koje Peking ulaže ne bi li sputao potencijalni kreditni balon, koji bi postao prenaduvan ukoliko bi kineski privredni rast drastično usporio; ovo bi dovelo do nagomilavanja zaduženja kineskih korporacija i, samim tim, umanjenja zainteresovanosti među investitorima da ulažu u kinesku privredu. Već se u prva tri meseca ove godine dogodilo devet kašnjenja, tj. neispunjavanja obaveza po osnovi otplate zajma na obveznice, što je rekord za prvi kvartal.

“Kreditna ekspanzija, koja je u proteklih devet meseci glavni uzrok boljim performansama, svakako je nedavno usporila usled regulatornog zatezanja u oblasti zvaničnog kreditiranja”, kaže Džordž Magnus (George Magnus), ekonomski konsultant i bivši glavni ekonomista investicione banke UBS.

“Ovo je, po meni, najveći razlog na osnovu kojeg bi se moglo očekivati ekonomsko usporavanje od danas pa sve do ili kraja godine ili do onog trenutka kada će vlada ponovo podići nogu s kreditne kočnice”, dodaje Magnus.

Nagoveštaji globalnog finansijskog stresa nisu ograničeni samo na tržište obveznica. Iznenadni jednodnevni pad od čak 90 procenata – koliko je prošlog meseca pala cena akcija Mlečne industrije Huišan listirane na berzi u Hong Kongu – rezultirao je neuspehom ove kompanije da ispoštuje isplatu dugovanja, i to upravo zbog poslovnog okruženja kojim vlada slabija likvidnost.

Pored toga, analitičari kažu da je održivost donedavno snažne industrijske proizvodnje Kine „malo verovatna“. To je zbog toga što je skok vrednosti industrijske proizvodnje od nekih 14 procentnih poena u prvom kvartalu izveden iz naduvanih cena sirovina, a delom usled oštrog nagomilavanja imovinskog inventara, uglavnom onog na bazi čelika (Finansiranje po inventaru je oblik kreditiranja zasnovan na imovini, čime se preduzećima omogućava da svoju imovinu koriste kao zalog za dobijanje revolving kreditnih linija. Ova kreditna linija može se koristiti za kupovinu dodatne imovine, ili kako bi pomogla biznisu da prebrodi sezonske oscilacije u protoku keša).

I pored svega, većina analitičara naglašava kako je malo verovatno da trenutni vrhunac kineske produktivnosti sluti na posustajanje, posebno u ovoj godini koja je iz političkog aspekta ključna za Kinu. Predsednik Si Đinping, postavljen je da odlučuje o izmenama garniture svog ključnog osoblja na predstojećem kongresu vladajuće Komunističke partije, zakazanog za kraj ove godine.

“Ništa ne sme da uzdrma ciljeve predstojećeg kongresa, dokle god se radi o Si Đinpingu, tako da bi se sa velikom verovatnoćom moglo reći da je ’stabilnost po svaku cenu’ mantra koja će još neko vreme biti operativna”, kaže Magnus. “A ukoliko, recimo, i nakon juna budu prisutni znaci krhkosti privatnih investicija kao i usporavanje krivulje potrošnje, u tom slučaju treba očekivati da će Vlada iznova popustiti uzde i relaksirati svoju kreditnu politiku.”

Od ovakvih pitanja zavisi deo perspektive brzorastućih tržišta. Izuzetno velik agregatni povraćaj na obveznice tokom prvog kvartala ove godine za sve one koji su investirali u obveznice, berzanske akcije i valute u brzorastućim ekonomijama su u novijoj istoriji nezabeleženi i neuobičajeni. Priliv kapitala od 28 milijardi dolara u prvom kvartalu 2017. je najbolji kvartalni neto priliv za više od dve godine, u skladu sa podacima investicione banke NN Investment Partners.

Ali, svakako da Kina nije jedini faktor. Sada se računa i na to da sposobnosti za brzi oporavak od globalnih finansijskih teškoća predstavljaju znak oživljavanja rasta širom onog dela sveta koji ima brz privredni rast, kaže Pjer-Iv Baro (Pierre.Yves Bareau), iz JP Morgan Asset Management.

“Nakon pet godina mršavih prinosa od akcija, njihov rast otpočeo je drugom polovinom prošle godine”, kaže on. “Dobra vest je da se ovaj trend širi po sektorima, tako da rast nije samo u oblasti trgovine robom već i u ostalim granama, kao što su informacione tehnologije i bankarski sektor.”

Slično tome, ekonomski rast će se ove godine vinuti širom brzorastućih ekonomija sveta, od Azije i Latinske Amerike do podsaharske Afrike. Međunarodni monetarni fond očekuje da se ovakav obrazac i ekonomski trend nastave, sa jazom između stope rasta zemalja u usponu i najrazvijenijih zemalja sveta koji će se produbljivati iz godine u godinu, sve do 2022. godine.

Ono što doprinosi takvom optimizmu je izrazit uzlet globalne trgovine. U pogledu obima, i ne računajući uticaj promena cena, globalna trgovina robom u tri meseca, zaključno sa januarom 2017. bila je za 2,4 odsto veća u odnosu na prethodna tri meseca – računajući i tržišta u razvoju, koja prednjače u pogledu privrednog rasta.

Pa ipak, prisutna je zabrinutost da ovaj podstrek u trgovini uglavnom potiče od SAD i kineske potražnje – koja bi sada, ili uskoro, mogla biti u opadanju – a ne usled jačanja potrošnje na brzorastućim tržištima.

„Na taj način“, kako kaže Maarten-Jan Bakkum, viši strateg za brzorastuća tržišta u NN Investment Partners, „preovlađujuće raspoloženje investitora se na kraju ipak okreće ka Kini. A onda kada Kina počne da razočarava po pitanju privrednog rasta, ta se atmosfera može veoma brzo preokrenuti (u suprotan trend)”, kaže on.

 

FT

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s