85% finansijskog uspeha posledica je vaših ličnih osobina kao i sposobnosti da izvrsno komunicirate, pregovarate i predvodite. Istinito je onoliko koliko deluje šokantno, ali samo je 15% tog uspeha proističe iz tehničke potkovanosti i poznavanja materije.” – Institut za tehnologiju Karnegi-Melon
Svi mi bismo želeli da dokučimo šta je to što bi trebalo uraditi kako bismo sproveli prave i pravovremene pripreme za radne procese budućnosti i ekonomiju rada koja je izvesno na pomolu. Koje veštine će vam biti potrebne u budućem radnom procesu? Šta bi, shodno tome, trebalo učiti i studirati, i za šta bi se to trebalo profesionalno obučavati? Na osnovu iskustva Sajmona Bejlija (Simon T. Bailey), savetnika izvršnih direktora, karijernog mentora (MA, CSP, CPAE), evo koje bi korake ubuduće trebalo preduzeti kako bi se uspelo u budućoj ekonomiji rada, koja se turbulentno menja i to nezapamćenim tempom.
1. Poželjno je da što bržim tempom usvajate novine iz oblasti tehnologije. Kada sam 2013. realizovao kurs pod nazivom „Kako graditi poslovne relacije“, bejbi bumeri koji su me savetovali govorili su mi: “Ne čini to“. A to su mi govorili ne zato što smo mlada kompanija (Lynda.com, a sada i na: #LinkedInLearning). Međutim, kada sam prvi put posetio ovu kompaniju, video sam petstotina 22-godišnjaka: oko mene su svi bili mladi ljudi, i tada mi je nešto iz stomaka intuitivno progovorilo: “Moraš biti deo ovoga”. Ostavio sam inače uvek dobrodošli oprez po strani, odbivši tradicionalni savet, i rekao “da” onome što sam osetio u stomaku. Danas je moj kurs „Izgradnja poslovnih odnosa“ na internetu posećen više od 400.000 puta u 100 zemalja.
I dok onlajn učenje i telekonferencije sve više uzimaju zamaha, virtuelna realnost uskoro će biti daleko dostupnija – biće ovo još jedna novina koja će iznova promeniti i redefinisati način na koji se obavlja posao. Na primer, kompanija koja se zove „Doghed Simulacije“ želi da uđe u trku kao prva koja će VR uspešno integrisati u telekonferencije. Umesto aplikacije GoToMeeting, moći ćete da vidite celu salu za konferencije, kao da ste zaista tamo. Uskoro će uvodničari i telekonferens moderatori započeti da koriste VR. Nastavnici će držati predavanja na daljinu. Uskoro, način na koji ljudi komuniciraju i grade međusobne odnose više nikada neće biti isti.
2. Pronicljivost, sinergija i intuicija postaće najvažnija „meka veština“ (koja uključuje društvene i međuljudske veštine, karakterne crte i emocionalnu ineligenciju). Biznis se toliko puta u istoriji uspešno obavljao zahvaljujući onome što Sajmon Bejli naziva „neizgovorenom rečju“, dakle onim faktorom koji je nematerijalne prirode; sposobnošću da intuitivno i instinktivno procenimo šta je to što bi u budućnosti trebalo da učinimo na poslovnom planu. Posao nije crno-bela stvar, već je mnogo pre nalik bezbrojnim nijansama sive.
Iz tog razloga, treba se složiti sa Markom Kjubanom (Mark Cuban) kad kaže da će u budućem radu privrede profili iz domena društvenih nauka i umetnosti imati prioritet u odnosu na tehničke struke. Njegov argument je da će ove struke negovati meke veštine, koje se ne mogu zameniti nikakvom tehnologijom.
Najznačajnija meka veština koju u sebi treba brižljivo negovati, a koja će biti imperativ uspešnog poslovanja u budućoj ekonomiji rad,- jeste pronicljivost* – sposobnost da se pravilno „pročita“ situacija ili osoba, a potom da primereno reagovati ili odgovoriti u skladu sa ocenom situacije (tj. sagovornika). (*Discerning: sposobnost dobrog prosuđivanja, uz naglasak na jasno intuitivno poimanje situacije ili sagovornika)
Pojedinci koji imaju visok nivo rasuđivanja mogu da shvate i promišljaju „širu sliku” stvari, situacija i društvenih relacija: – u stanju su da povežu sve tačke razmišljanja ljudi iz „C-paketa*“ tj. onih koji su izvršni direktori i šefovi odeljenja. Takvi pojedinci su u stanju da steknu jasnu predstavu i viziju o tome kako će kompanijski proizvod ili usluga izgledati u trenutku kada ovi izađu na tržište. Od zaposlenih će se, u budućoj ekonomiji rada, očekivati da prevaziđu puko tehničko poznavanje određenih veština, zbog kojih su, uostalom, i angažovani na određenom radnom mestu – moraće, takođe, da pokažu kako razumeju sve deliće slagalice koje, da bi posao uspeo, treba uspešno povezati u celinu. („C-suite“ ili C-paket*; uobičajena fraza koja se odosi na vrhovne donosioce odluka u kompanijama: chief executive officer, chief financial officer,chief operating officer, chief information officer, itd: CEO, CFO, COO, CIO, CCO, CDO, CSO, CTO, CSO, CMO, CAO, CBO, CHRO, CAO…)
Kada i praktično započnete da radite na razvijanju ovakvog „unutrašnjeg osećaja“, bićete u stanju da glatko i bez trzavica gradite poslovne (i svake druge) odnose, mobilišući sve bitne faktore iz vaše poslovne mreže kako biste stvari što brže priveli kraju. Ova tzv. fluidnost u odnosima znači da shvatate kako to različiti ljudi misle, rade, i reaguju na različite načine. Moraćete da budete fleksibilni i prilagodite se najrazličitijim situacijama, kao i da budete sposobni da što pre o tome izvestite sve one koji su u kompaniji na višoj instanci, a koji bi trebalo da su uključeni u dalji proces razvoja projekta.
– Možete li da utemeljeno tvrdite kako i sami posedujete sposobnost pravilnog uvida u poslovne situacije i poslovne partnere?
– Pratite li, shvatate li i povezujete li bitne tačke pri kontaktu sa poslovnim partnerom, a na osnovu njihove trenutne pozicije, razmišljanja kao i načina na koji obrađuju date podatke?
– Razumete li kako treba prepoznati i prilagoditi se na osnovu različitih tipova ličnosti sa kojima ste u poslovnom kontaktu?
– Umete li da „sklopite slagalicu“ i shvatite šta je to što tačno pokušavate da postignete; znate li da gradite mostove u komunikaciji s drugima – znate li s koje tačke nastupate, gde želite da stignete; da li ste u stanju da do kraja proniknete u to šta drugi sagovornici i poslovni partneri pokušavaju da učine u korist kompanije, biznisa kao i same svrhe vaše (i tuđe) posvećenosti određenom projektu?
3. Od kritične je važnosti naučiti sistem upravljanja nabavkama sirovina i repro-materijala, usklađenog sa ciklusima proizvodnje (bez zastoja u proizvodnji i tačno onoliko koliko je potrebno u datom trenutku, bez viška ili manjka). Mora se učiti u hodu. Morate biti u stanju da kažete, “Naučio sam ovo, a to ću sada i primeniti“. To vam je kao učenje načina na koji funcioniše mikrotalasna pećnica: Ovo je društvo konstantnih promena, u kojima se sve uči u hodu i na praktičnim primerima, na terenu i u praksi.
Nedavno me je jedna građevinska firma angažovala da govorim o mom kursu pred oko 450 njihovih kompanijskih predstavnika prodaje koji svojim potencijalnim klijentima, doduše, ne pričaju pogrešne stvari ali koji su istovremeno i svesni da moraju da se „izoštre“ kada je u pitanju korisničko iskustvo. Bili su to jednostavni a nezahtevni ljudi, sa dve noge čvrsto na zemlji i bez čarobnog praha kojim bi bili posuti – ali su svi oni žarko želeli da doznaju kako da svojim postojećim veštinama u građevinarstvu pridodaju i meke veštine (tj. veštinu pozitivne komunikacije i ubeđivanja).
U cilju što boljeg razumevanja potreba svoje publike, proveo sam dan s jednim od njihovih predstavnika prodaje u Sankt Petersburgu, Florida. Štošta sam naučio o njihovoj industriji provodeći u tom učenju gotovo 8 sati, ne bih li proniknuo u način na koji koncipiraju svoje ponude, prisustvujući nekim od njihovih sastanaka i vozikajući se kompanijskim kamionom u susret njihovim klijentima s kojima su sastančili. Da bih efikasno podučavao ovakvu publiku, morao sam da u hodu prethodno naučim sve specifičnosti industrije i posla kojim se bave, da se okrenem uokolo, i da to što sam naučio primenim u kreiranje proizvoda koji bi bio uspešan.
Buduća ekonomija rada biće, zapravo, okruženje koje nagrađuje strateške mislioce sposobne da vide i predvide budućnost, one koji se veoma brzo mobilišu i znaju kada i kako da promene smer.
Vreme je da napustite svoje radno mesto i krenete na posao.