Te 1964. godine kada je Tokio poslednji put bio domaćin Letnjih olimpijskih igara, ova nacija nam je otkrila jedno od najvećih dostignuća u istoriji transporta: na sportskim igrama je debitovao Šinkansen, svetski poznat „voz-metak“ koji je postao svetski poznata japanska ikona. Prvi superbrzi voz na svetu podstakao je razvoj sličnih tehnologija u Evropi i ostalim istočnoazijskim zemljama, čime je otvoren put za današnje maglev vozove bazirane na magnetnoj levitaciji i, verovatno, Hyperloop.
Nacije često uvode revolucionarne nove tehnologije upravo kao sastavni deo „mikrokosmosa“ Olimpijskih igara. A Olimpijada u Tokiju će, shodno tom parametru, po svemu sudeći biti neverovatno uzbudljiva.
Tokio je jedan od najfuturističkijih, najkompleksnijih i najsofisticiranijih gradova na Zemlji. Ovaj grad poseduje najprometniju železničku stanicu u svetu, čuveni Šinđuku (Shinjuku vozna stanica opslužuje 3.64 miliona ljudi dnevno). On je drugo po redu najveće svetsko sedište sa liste Fortune 500 kompanija, ima najviši toranj na svetu i najprometniji gradski transportni sistem.
Nema sumnje da će tehnologije koje se trenutno razvijaju u Japanu promeniti način na koji doživljavamo Olimpijske igre 2020. godine, a možda će sa tehnološkog aspekta promeniti i svet. Evo osam razloga zbog kojih je tokijska Olimpijada već sada „najtvrđi futurizam“ kojeg smo ikada videli.
Robotsko selo
Japan je jedno od najautomatizovanijih društava na Zemlji. Glavne robotske industrije u SAD, Kini, Koreji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama takmiče se sa konstruktorima robota u Japanu. Tako da ćemo prirodno, tokom igara videti i armiju robota koji hodaju Japanom. Dovoljno ih je da njima popunite malo selo – što je upravo ono što Olimpijski komitet i želi da uradi.
Nedavno je dnevni list Asahi Shimbun javio da je vladina komisija pokrenula program za instaliranje robota oko grada, u okviru “inicijative za “univerzalno buduće društvo”, gde roboti i informacione tehnologije pomažu ljudima, bez obzira na uzrast, nacionalnost ili potrebe, kao deo njihove svakodnevice.”
Ovo “Robotsko selo” biće smešteno u tokijskom distriktu Odaiba, koji će takođe biti dom Olimpijskom selu sportista. Ovi roboti, međutim, teško da će biti jedini u gradu olimpijskih igara. Evo ideje: Mnogi od 920.000 stranaca, koliko se očekuje da će ih dnevno biti u Tokiju tokom Olimpijade, moći će da pozovu najbližeg robota da im pomogne sa prevodom, pravcima kretanja ili uputstvima za prevoz – koji će najverovatnije i sam biti robotizovan – zahvaljujući kolima bez vozača. Iz dela grada sa hotelima i smeštajem za strane posetioce, do prodavnica i međunarodnog aerodroma Haneda u Tokiju, korisni, personalni, ljubazni roboti koegzistiraće i „živeti u saglasju“ zajedno s milionima ljudi dok im budu transportovali putni prtljag, čekirali im smeštaj, ili ih prevozili do najvišeg tokijskog vidikovca, Skytree.
Momentalno prevođenje
U odnosu na druge azijske zemlje, nivo poznavanja engleskog jezika u Japanu je na relativno niskom nivou. I dok je broj stranaca koji uče da govore japanski neverovatno porastao u poslednjoj deceniji, turisti se u samom Japanu po pravilu susreću s brojnim jezičkim i kulturnim barijerama. Zato je Japan odlučio da uoči tokijske Olimpjijade 2020. uvede vrhunsku tehnologiju za trenutno (simultano) prevođenje.
Državni Nacionalni institut za informacione i komunikacione tehnologije u zemlji nudi VoiceTra aplikaciju koja u realnom vremenu nudi prevod tekstova sa 27 jezika uključujući Urdu i jezik Butanaca Džonka (Dzongkha). Glasovni prevod je nešto komplikovaniji; Institut kaže da aplikacija razume 90% govornog sadržaja. Ona za sada prevodi sa engleskog, japanskog, korejskog, i kineskog a očekuje se da će do 2020. moći da opsluži još 10 jezika. Ovaj softver biće dostupan na računarima, telefonima, kao i na turističkim odredištima s velikim brojem znamenitosti, šoping centrima i – u slučaju zaštite bezbednosti – i u bolnicama.
U međuvremenu, u privatnom sektoru, Panasonic pravi gadžet veličine dlana koji se nosi oko vrata i koji će hiljadama budućih posetilaca prevoditi japanski na 10 jezika. Ovaj gigant u oblasti elektronike planira da pruži posetiocima smartphone aplikaciju koja skenira japanske znakove i prevodi ih na licu mesta. To su usluge koje mogu biti korisne u zemljama širom sveta.
Taksiji bez taksista
Već su ranije obelodanjeni planovi japanskog giganta u oblasti igara DeNa da proizvede taksi–robota: taksi vozilo bez vozača, planirano da uđe u tokijski saobraćaj do Olimpijskih igara 2020. godine. Ovo je značajno dostignuće sada kada se neka od najvećih imena u sferi visokih tehnologija – Google, Apple, Uber – kao i veliki automobilski giganti poput BMW-a, Tojote i Mercedesa otimaju da budu ti koji će proizvesti prvo potpuno funkcionalno autonomno vozilo na putu.
Ali Tokio je najveći, najgušće naseljeni grad na planeti Zemlji: 13 miliona ljudi, 4.600 ljudi po kvadratnoj milji. Plus tokom Olimpijade, očekuje se da će neverovatnih 920.000 stranaca špartati megalopolisom svakog dana. Ako Japan dobije taksi-robote na ulicama Tokija u vreme Olimpijskih igara biće to jedna neverovatno luda „proba uživo“.
TV slika u fantastičnih 8K
Japanska državna televizija NHK planira da emituje Olimpijske igre u fantastično detaljnoj 8K rezoluciji. Baš kao i TV bum koji je izazvalo uvođenje boje na ekrane tokom 1960-ih, japanske kompanije se nadaju da će obezbediti novi ultra-živopisan kvalitet slike na ekranima gledalaca u Japanu i šire.
Ova “Made in Japan” rezolucija, kako izveštava Japan tajm (Japan Time), nudi novu generaciju rezolucije TV ekrana: 7,680 puta 4.320 piksela, ili 16 puta više piksela od sadašnjih HD televizora. NHK je na čelu globalnog razvoja 8K, pošto je počela da se njime bavi još davne 1995. godine. Ako iko donese svetu 8K, biće to Japan, i od toga će odjekivati Olimpijada.
Japanska kompanija Samsung već je spremna da prodaje televizore u 8K – za $125,000 po komadu. Ovi 85-inčni 8K ekrani, naravno, za sada nisu pristupačni džepu prosečnog potrošača. Do 2020. godine, NHK želi te televizore u domovima prosečnih ljudi. Možda će potražnja porasti kada gledaoci dobiju mogućnost da na ekranima visoke rezolucije uživaju gledajući svoje omiljene sportove kao što su bejzbol, surfovanje, ili vushu, što su sve kandidati za nove sportove koji bi bili pridodati u redovni raspored Olimpijade 2020.
Alge iz okeana kao gorivo
Već se ranije pisalo o prednostima algi kao izvora goriva za avione i autobuse, i kako je upravo Japan zemlja koja poklanja najveću pažnju ovom alternativnom gorivu zbog regiona Fukušime, negativno orijentisanom prema nuklearnom pogonskom gorivu. I velika svetska imena poput Boinga podržavaju ovakve razvojne planove, što može dovesti do veće komercijalizacije širom sveta.
Alge imaju fantastičan potencijal kao alternativni izvor energije. One usisavaju ugljen-dioksid i pretvaraju ga u energiju. To je poželjniji izvor zelene energije od ostalih koje se gaje na zemljištu – kao što je nafta koja se dobija obradom kukuruza – jer može da proizvede 60 puta više nafte po jutru zemlje a relativno je lak za gajenje. Štaviše, ako držite alge pored rudnika uglja, alge zapravo mogu smanjiti nivo emisije u okolini, pritom proizvodeći novo gorivo. Problem je što su alge super-skupe, proizvodnja litre nafte iz njih košta oko $2.50, a troškovi treba da budu bliže 80 centi da bi alge postale ozbiljna alternativa drugim zelenim gorivima.
Boing, ipak, ima želju da pomogne turistima koji putuju na Olimpijske igre tako što će ih prevoziti avionima koje pokreće gorivo proizvedeno od algi. Kao deo konzorcijuma od preko 40 organizacija, uključujući Univerzitet u Tokiju, japansku vladu, Japan Airlines i All Nippon Airways, Boeing ima za cilj da ponudi letove bazirane “na algama” na linijama ovih velikih japanskih avio-kompanija za milione turista za koje se očekuje da će posetiti Japan tokom 2020. godine. To je dobro, jer alge mogu da smanje emisiju ugljen-dioksida do 70% u odnosu na naftna goriva.
Ukoliko Boing i ostali mogu da dokažu kako alge mogu biti cenovno konkurentne, efikasne i korisne u takvim razmerama kakve su olimpijske, možda ćemo uskoro viđati više međunarodnih letova koje pokreće zelena energija.
Zgrade i autobusi koje pokreće vodonik
Kad već govorimo o energiji, pomenimo da Japan razvija još jedan izvor alternativne energije koji bi mogao promeniti način na koji se snabdevamo energijom. To je najrasprostranjeniji element u svemiru: vodonik.
Prema dnevnom listu Wall Street Journal, vlada u Tokiju planira da potroši 40 milijardi jena (330 miliona dolara) u narednih pet godina da poboljša korišćenje energije vodonika do Olimpijade, pretvarajući Japan u “vodoničko društvo”. Kada se vodonik meša sa kiseonikom u gorivnim ćelijama, on je u stanju da proizvede energiju bez izduvnih gasova, kao i voda.
Plan je da se celo Olimpijsko selo sačini tako da radi na energiju iz vodonika, uključujući tu i najmanje 100 autobusa, konferencijskih sala i stanova za atletičare koji bi radili na isti pogon. Vlada takođe želi i 6000 vozila na vodonik, piše Autoblog, a najmanje 100, 000 njih na ulicama do 2025. Takođe, postojaće i cevovod gargantuovskih dimenzija koji bi se prostirao ispod zemlje, i koji će direktno dopremati vodonik u Olimpijsko selo. Ovaj poduhvat samo je deo većeg plana za Japan da poveća broj ne-nuklearnih izvora energije u eri nakon tragedije u Fukušimi.
Gorivne ćelije postaju sve popularnije u svetu, a način na koji će one biti korišćene u Tokiju 2020. godine može se lako primeniti i u drugim slučajevima, sve dok za vlade to bude jedan od prioriteta: da promoviše bolji kvalitet vazduha. Stoga su opštinske vlasti Tokija odlučile da potroše $385 miliona kako bi subvencionisale kupovinu Tojotinih automobila koji se kreću na ovaj pogon.
Veštački meteorski lajt šou
Japanski startap iz oblasti astronomije koji se zove ALE, kako izveštavaju CNET, RocketNews24 i Japan Times, želi da nebo „išara“ meteorima proizvedenih ljudskom rukom, i tako napravi najglamuroznije ikad viđeno otvaranje olimpijskih igara.
ALE je pokrenula Lena Okajima, profesorka astronomije. Ideja je tu ispred nas, bukvalno. Tim sarađuje sa japanskim univerzitetima u pravljenju mikrosatelita u obliku kocke koji bi bili lansirani u svemir i u prvom ikada izvedenom projektu ovakve vrste u svetu, pogađali kugle napravljene od materijala koji je tajna. Trenje u vazduhu će učiniti da oni zasvetle, pritom se krećući brzinom od pet kilometara u sekundi.
Space.com navodi da nema brige od svemirskog otpada, jer lažne zvezde izgore pre ulaska u zemljinu hemisferu, kao i pravi svemirski projektili.
Okajima kaže da njihov pažljivo čuvani hemijski sastav omogućava da sijaju koliko i zvezde treće kategorije, što ih čini vidljivim čak i u smogom obloženim gradovima punim oblakodera koji proizvode zagađenje svetlom. Ona želi da ove veštačke zvezde oponašaju način rasprskavanja asteroida, koji su retki u prirodi.
Okajima kaže da će nastaviti da radi sa naučnicima i inženjerima sa vrhunskih japanskih univerziteta da bi ovaj eksperiment učinila izvodljivim. Individualni delovi mogu se tako obraditi da svaka “zvezda” sija drugom bojom. Zvuči kao predstava koja će biti vredna novca koji će u nju biti uložen – četiri miliona dolara. Takođe je i sredstvo koje je vredno za proučavanje u naučne svrhe: s obzirom da su rasprskavanja stvarnih asteroida retka i ne mogu se kontrolisati, ovaj sistem može omogućiti naučnicima da proučavaju kretanje projektila i temperaturu dok oni lete kroz Zemljinu atmosferu.
Još maglev vozova
Japan je čovečanstvu podario brze pruge i svoj Shinkansen voz još pre 50 godina, a sada razmatra sledeću generaciju putovanja železnicom: magnetnu levitaciju. Dok su neke zemlje verovatno naprednije u ovoj oblasti – Kina je koristila maglev u Šangaju 11 godina – Japan želi da maglev vozove obezbedi građanima Tokija do 2020. godine. JR Central, železnička kompanija koja nadgleda razvoj japanskih maglev vozova, nada se da će imati ovakav voz koji će voziti do Tokija u vreme igara 2020, a zatim i u Osaki do 2045.
Japan je početkom ove godine oborio rekord u brzini kretanja pri tlu sa svojim maglev vozom koji je išao preko 600 kilometara na sat. Zemlja izlazećeg sunca želi da i dalje razvija svoj maglev sistem (njim se još ne voze putnici), proširujući ga dalje na zemlje poput SAD, i pritom idući tako daleko da nameravaju da finansijski, pokrivajući polovinu troškova, podrže povezivanje Bostona i Vašingtona DC maglevom.
Tehnologije u eksperimentalnoj fazi, koje se tek razvijaju, predstavljaju pravi izazov kada je u pitanju njihovo tržišno lansiranje – bacite ih u noćnu moru kakve su olimpijske igre i naći ćete milion razloga da budete skeptični kada je reč o tome koliko će te inovacije biti zaista spremne za lansiranje 2020. Jer, tu su već i dva velika hendikepa tokijskih igara: propali plan o stadionu koji košta milijardu dolara, kao i letošnja drama oko logoa Igara. Za zemlju poznatu po perfekcionizmu i pažnji oko detalja, dva veoma javna ponižavajuća događaja mogu učiniti ambiciozne planove za 2020. poteškim za ostvarivanje.
Pa ipak, bilo je nekoliko neverovatnih momenata u istoriji Olimpijskih igara gde je domaćin prvi put predstavio tehnologije koje su transformisale svet. Na Olimpijskim igrama 1912. u Stokholmu, elektronski tajmeri korišćeni su masovno po prvi put, da izmere performanse sportista. Činjenica da je događaju prisustvovala masa ljudi iz inostranstva podstakao je razvoj PA sistema (javnog razglasa) u svetu.
Igre organizovane u Berlinu 1936. imale su koristi od novog razvoja tehnologija kada je reč o kamerama i televiziji, zahvaljujući čemu je ovaj događaj bio prenošen na TV ekranima. Na Olimpijadi u Pekingu 2008. godine, IBM superračunar pomagao je u predviđanju vremena i zagađenja. Nedavno je IBM objavio planove da nastavi sa upotrebom veštačke inteligencije tipa Votson (Watson) za predviđanje zagađenja u Pekingu i šire.
S obzirom na status Japana kao tehnološkog središta, moguće je da ćemo imati prilike da svedočimo lansiranju nekih od najuzbudljivijih dometa tehnologije na olimpijskim igrama. Ako roboti budu mogli da usluže ljude tokom Olimpijskih igara u Tokiju – gustom urbanom lavirintu ispunjenom ljudima na „najvećoj fešti čovečanstva“ – onda će imati šansu da budu primenjeni bilo gde drugde.