Evo kako treba voditi svaki rat.
Slučaj “viski-rata” je duhoviti, miroljubivi, dobrim vibracijama vođen sukob koji se tokom 80-ih godina prošlog veka “razbuktao” između Kanade i Danske. Rat je vođen oko malog ostrva Hans, a trajao je čitavih 30 godina. Pitanje na forumu Quora postavila je Ejndžela Braun, koja je želela da zna “koji je rat u istoriji rezultovao najmanjim brojem žrtava i najmanjim razaranjima”.
Teritorijalnost je čudna stvar. Imaju je psi, deca, i neretko čitave države. Vodite kafanicu na starom Smederevskom putu, i mislite da je negde između Ritopeka i Zaklopače “pravo mesto za vas”. Upravo je to lokacija vaših snova – ali, avaj! – lokacija je to na kojoj međumesna međa nije najjasnija. Katastri su konfuzni, svedočanstva meštana još konfuznija, a nikog od lokalaca, zapravo, i ne interesuje da se takva stvar nekako “reši”. Ono što je jedino bitno je da se u toj kafanici uvek sjajno pojede. Vama to uopšte ne smeta – naprotiv… Ovde se radi o “nepostojećem mestu”, neregulisanom mapama i međunarodnim zakonima. A onda ispada da je slučaj kafanice gotovo identičan sa “malim Hansom”.
Tako je i dansko-kanadski “rat”, zapravo, komedija zabune; zaplet prouzrokovan nejasnim razlozima; zaplet u kojem je, zapravo sama pretenzija ta koja izmamljuje osmeh… pretenzija na “kamen u moru”.
Ostrvce je verovatno bilo deo lovišta Inuita još od 14. veka. To tvrdi Danska u ime vlade Grenlanda ali i – Kanađani. U skladu sa domorodačkim sporazumom, Danska, u ime čitavog Komonvelta, vodi određene spoljne poslove Grenlanda (poput, recimo, nekih graničnih sporova). Najbliža naseljena mesta su Alert u Kanadi (udaljeno 198 km tj. 123 milje, 62 stanovnika), Siorapaluk, na Grenlandu (349km tj. 217 milja, pop. 68) i Kaanaak, Grenland (379 km, 235 milja).
Istorijat i osporavani suverenitet
Počeci…
Inuiti koji žive na severnom Grenlandu ili Kanadi već stolećima poznaju ovo ostrvce u nigdini. Sredinom 19. veka, moreuz Nares bio je nepoznat Evropljanima. Nije poznato da li su Vikinzi posetili ostrvo tokom vekova u kojima je Grenland bio nastanjen „severnjacima“ (Norse).
Danska „Slavljenička ekspedicija“ koja je trajala gotovo tri godine (od 1920. do 1923.) precizno je ocrtala čitav region severne obale Grenlanda, od Kejp Jorka (Kap York) do Danskog moreuza (Danmark fjord).
Međunarodni Stalni sud pravde je 1933. izglasao pravni status Grenlanda u korist Danske. Danska tvrdi da geološki dokazi ukazuju na to da je ostrvo Hans deo Grenlanda, pa stoga Danskoj pripada i u kasnije donetoj, proširenoj presudi ovog Suda.
Od šezdesetih godina prošlog veka, u regionu tesnaca Nares vršena su brojna istraživanja, uključujući seizmičke potrese i pomeranje leda, mapiranje, arheološka i ekonomska istraživanja. Kanadska kompanija Dome Petroleum Ltd. izvršila je istraživanja na i oko ostrva Hans između 1980. i 1983. godine, kako bi proučila kretanje ledenih masa.
1972–73: Ugovor o granici
Tim sačinjen od osoblja iz Kanadske hidrografske službe i danskog osoblja angažovanog u tesnacu Nares je 1972. odredilo geografske koordinate za ostrvo Hans. Tokom pregovora između Kanade i Danske o njihovoj pomorskoj granici 1973. godine, obe države su tvrdile da je ostrvo Hans deo njihove teritorije. O tom pitanju nije postignut nikakav dogovor između dveju vlada.
Vlada Kanade i Kraljevine Danske odlučile su da na području između Grenlanda i Kanadskog Arktičkog ostrva uspostave razvodnu liniju, iza koje nijedna strana ne ostvaruje svoja prava prema Konvenciji o epikontinentalnom pojasu (Convention on the Continental Shelf) od 29. aprila 1958. godine, niti će moći da proširuje svoja suverena prava u svrhu istraživanja i eksploatacije prirodnih resursa koji postoje u ovom delu kopna netom ispod površine mora…
Ugovor navodi 127 tačaka (širina i dužina) od Dejvisovog tesnaca do kraja Robsonovog kanala, gde Naresov moreuz utiče u Linkolnovo more, da bi između njih granica bila iscrtana geodetskim linijama – rasedima – kako bi formirao granicu. Ugovorom se, međutim, nije povukla linija od tačke 122 (80 ° 49′12 „N, 66 ° 29′00″ W) do tačke 123 (80 ° 49′48 „N, 66 ° 26′18″ W), udaljenost od 1.370 m (4.490 ft), jer se ostrvo Hans nalazi između te dve tačke.
Zajednička administracija
Ken Harper, istoričar iz Ikaluita je 1984. godine napisao članak o ostrvu Hans koji je objavljen u lokalnom listu Nunatsiak News u mestu Qaanaaq (danski: Thule) na severozapadu Grenlanda. Ovaj članak je preuzeo jedan danski list u Kopenhagenu, kao i kanadski državni radio CBC.
Ovaj članak je nastao nakon slučajnog susreta na ledu u blizini Rezoluta (Resolute), na Kanadskom Arktiku u jesen 1983. Prema Harperovim rečima, sreo je muškarca koji je nosio kapu sa podebljanim slovima “HANS ISLAND, N.W.T. “ Ovaj čovek je bio naučnik iz kanadske naftne kompanije Dome Petroleum, koji je upravo završio svoj letnji provod na ostrvu radeći na ledu. Dome Petroleum je istraživao na i oko ostrva u periodu između 1980. i 1983. godine.
Jedna od stvari o kojoj su Kanada i Danska takođe razgovarali bila je mogućnost uspostavljanja recipročnog aranžmana za obradu zahteva za istraživanje na ostrvu Hans i oko njega. Ovo nikada nije potpisano; međutim, Kanađanin Džon Manro (John Munro), u to vreme ministar razvoja i unutrašnjih poslova za Severne teritorije Kanade, i Danac Tom Høyem, u to vreme ministar za Grenland, složili su se da je od obostranog interesa da po svaku cenu izbegnu bilo kakve aktivnosti koje bi mogle prejudicirati ishod budućih pregovora.
Međutim, ono što se dešavalo a što je političarima bilo nepoznato, jeste da je kompanija Dome Petroleum vršila istraživanje ostrva.
Danski ministar za Grenland je 1984. pobio dansku zastavu u tle, ostavljajući malu poruku u kojoj je pisalo “Velkommen til den danske ø” (Dobrodošli na dansko ostrvo). Takođe se kaže da je uz cedulju ostavio i flašu rakije (zapravo brendija), ali izgleda da je to bio šnaps, koji je, za razliku od brendija, u duhu danske tradicije. Kanađani su uzvratili gestom: poboli su zastavu Kanade i pored nje ostavili bocu viskija Canadian Club.
Prema Svetskom atlasu, ostrvo Hans nalazi se usred 22 kilometra širokog tesnaca Nares, koji razdvaja Grenland, autonomnu teritoriju Danske, od Kanade. Shodno međunarodnom pravu, sve zemlje imaju pravo da zahtevaju teritoriju u krugu od 20km od obale.
Kao takvo, ostrvo Hans se, tehnički, nalazi i u danskim i u kanadskim vodama: Svetski atlas napominje da je Stalni sud međunarodne pravde Lige nacija 1933. godine odlučilo da je ovo ostrvo danska teritorija.
Rešavanje pitanja “malog Hansa” je potom izgubilo na zamahu, našavši se ispod radara ove dve nacije – sve to prevashodno usled zabrinutosti kanadske i danske vlade za “neke druge stvari”, zahvaćenih kovitlacom Drugog svetskog rata a potom i otpočinjanjem Hladnog rata… da bi ga se ponovo opsetili 1984. godine…
Od tada, dve zemlje su vodile prilično komičan “rat viskijem” (Whiskey War”) kao i “rat saopštenjima” za ostrvo Hans.
Iako su dve zemlje „složno nastavile da se ne slažu“ oko teritorijalnog statusa ostrva, njihove su vlade uspele da nastave „rat viskijima“, i zadrže dobar smisao za humor.
Peter Takso Jensen, danski ambasador u Sjedinjenim Državama rekao je da “kad danska vojska ode tamo, oni ostave bocu šnapsa. A kad tamo dođu [kanadske] vojne snage, ostave bocu viskija Canadian Club i znak na kojem piše: ‘Dobrodošli u Kanadu.'”
Tako je sa Kanadom i Danskom, čije su boje na zastavama identične – baš kao što je identičan i njihov miroljubiv i blagonaklon pristup u rešavanju ovog besmislenog i “ničim izazvanog” problema.
Kras u moru iza kraja sveta, bez ikakve stvarne vrednosti i lepote; star poput Zemlje, i potpuno neugledan. Odvratno bezbojan i prazan, jalov i beživotan… itd.
Hans: parče ničega pod arktičkim suncem.
Slate, Business Insider, Vikipedija
Preporuka uz ovu priču: Atlas Obscura: An Explorer’s Guide to the World’s Hidden Wonders
