Nurijel Rubini: Kina nas je podigla – ona će nas i srušiti

Upozorenje ekonomiste Nurijela Rubinija na globalnu deflaciju: Kina izaziva globalnu zasićenost

Centralne banke SAD, Velike Britanije i Japana godinama su vodile politiku tzv. kvantitativnog monetarnog popuštanja, odnosno štampanja svežeg novca i kupovanja državnih obveznica kako bi smanjile cenu novca i time podstakle kreditiranje i rast ekonomije. Nedavno je iste mere najavila i Evropska centralna banka (ECB).

Nekonvencionalne mere centralnih banaka, uključujući i kvantitativno popuštanje monetarne politike, nisu uspele da podstaknu ni inflaciju a ni ekonomski rast u uslovima i dalje prisutnih neugodnih efekata štednje na fiskalnom planu, mišljenja je ugledni američki ekonomista Nurijel Rubini (Nouriel Roubini).

“Živimo u svetu u kojem je ponuda prevelika, a potražnja premala. Rezultat su tvrdokorni dezinflacijski, ako ne i deflatorni pritisci, uprkos agresivnom popuštanju monetarne politike”, napisao je u osvrtu objavljenom u američkim medijima Rubini popularno nazvan i “doktor propast” (Dr. Doom), a koji je predvideo da će krah nekretnina prouzrokovati zadnju globalnu finansijsku krizu.

Razlog zbog kojeg sve te mere popuštanja nisu podstakle inflaciju je taj što je ekonomski oporavak nakon krize iz 2008. godine bio anemičan, u kontekstu teškog razduživanja koje je usledilo nakon snažnog gomilanja dugova u javnom i privatnom sektoru, pojašnjava Rubini, šef analitičke kompanije Roubini Global Economics i profesor na Univerzitetu u Njujorku.

Niz faktora je zakočio nastojanja da se monetarna politika iskoristi kako bi se podstakla inflacija, konstatuje Rubini, ukazujući na razliku između postojećeg i potencijalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), pri čemu se kompanije suočavaju s ograničenom kupovnom moći i prevelikim brojem nezaposlenih, koji su, s druge strane, u potrazi za poslovima kojih je premalo.

“Sve veće razlike u dohocima, redistribuiranjem dohotka od onih koji više troše na one koji više štede, produbile su manjak potražnje”, mišljenja je Rubini.

Među rizicima koji takođe prete Rubini izdvaja tržišta nekretninama na kojima je nakon procvata usledio krah, kao i rastuće mehurove na nekim drugim tržištima. Tu je potom i slabljenje cena roba, delimično izazvano usporavanjem kineske ekonomije, koje podstiče deflaciju, dodatno intenziviranu time što ova zemlja izaziva globalnu zasićenost po pitanju proizvedenih i industrijskih roba.

Rubini: očekujmo ‘savršenu oluju’ – pet faktora koji mogu ugroziti svetsku ekonomiju

Rubinijeva mračna projekcija 2013. godine nije nova, ali dobija na težini jer usporavanje rasta najvećih globalnih ekonomija i evropska dužnička kriza izazivaju turbulencije na finansijskim tržištima.

Ekonomista Nurijel Rubini i dalje stoji pri proceni da će iduće godine svet zahvatiti ‘savršena oluja’, jer će ekonomije širom sveta ili usporiti ili potpuno zastati, dok geopolitički rizici i dalje rastu, a dužnička kriza u evrozoni se produbljuje.

Rubini, profesor na Univerzitetu u Njujorku, poznat i kao »Dr. Propast« jer je predivdeo finansijsku krizu 2008. godine, istakavši pet faktora koji bi mogli ugroziti svetsku privredu.

To su pogoršanje dužničke krize u Evropi, povećanje poreza i smanjenje potrošnje u SAD, što bi moglo odvesti najveću svetsku privredu u recesiju, oštro usporavanje rasta kineske privrede, dalje usporavanje tržišta u nastajanju i vojni sukob s Iranom.

“Iduće će godine limenka postati prevelika da bismo je samo šutnuli nogom niz ulicu… a onda sledi globalna ‘savršena oluja’ “, rekao je Rubini u televizijskom intervjuu za agenciju Rojters.

Rubinijeva mračna projekcija iz 2013. godine nije nova, ali sada dobija na težini jer usporavanje rasta najvećih ekonomija i evropska dužnička kriza izazivaju turbulencije na finansijskim tržištima.

Rubini ove godine očekuje stagnaciju cena američkih deonica, dok bi iduće godine mogle oštro pasti, a Fed neće biti u stanju da puno učini kako bi to zaustavio.

“Moglo bi doći do blagog uspona cena deonica ove godine, jer bi ulagače moglo da ohrabri dalje kvantitativno popuštanje monetarne politike Feda, ali ako privreda slabi, to će pritisnuti zarade kompanija da idu nadole”, rekao je Rubini.

Rubini smatra da bi Fed mogao biti prisiljen na nekonvencionalne opcije u vođenju monetarne politike, s obzirom da podsticajni efekti talasa kvantitativnog popuštanja – štampanja novca kako bi se kupovale državne obveznice – s vremenom jenjavaju.

Nekonvencionalne politike, prema Rubiniju, mogu uključivati “ciljanje prinosa na 10-godišnje američke obveznice na 1 odsto, vođenje politike kreditnog popuštanja radije nego kvantitativnog, ciljanje nominalnog BDP-a, ciljanje cenovnih nivoa i puno drugih stvari koje su više ezoterične. Na kraju, ako sve pođe po zlu, oni bi (Fed) čak mogli kupovati deonice”, zaključio je Rubini.