Organska vina – od tržišne niše do mejnstrima

Concours Mondial de Bruxelles

Kako se potrošači sve više brinu šta jedu i piju, i konzumiranje i proizvodnja organskih vina pokazuje impresivan rast. Tržište stalno zahteva organske proizvode i taj će se trend nastaviti i u godinama koje dolaze. Do 2022. godine se širom sveta očekuje konzumiranje više od milijardu boca organskog vina. [1]

U pet godina od 2012. do 2017. godine, potrošnja organskog vina širom sveta gotovo se udvostručila, sa 349 miliona boca na 676 miliona boca. Veliki deo tog rasta bio je usmeren na Evropu, za koju se predviđa da će predstavljati 78% svetskog tržišta organskog vina do 2020. Potrošači u skandinavskim zemljama su ekološki najsavesniji [tu je i već u Evropi prepoznata izložba organskih alkoholnih napitaka “Čista pića” (Naked Drinks), održana polovinom novembra u Malmeu, u sklopu Sajma organske hrane]. U Finskoj i Danskoj, gotovo 5% kupljenih vina je organsko. U Norveškoj je više od 10% vina koje se prodaju u zemlji ekološko. Međutim pravi lider u potrošnji organskih vina je Švedska, gde je preko 20% konzumiranog vina u 2018. godini klasifikovano kao organsko. [2] Međutim, velika potražnja za organskim vinima u Švedskoj nije samo odraz aktuelnog trenda zdrave ishrane, već je mnogo više rezultat promocije švedskog društva i sistema ka ekološkoj konzumaciji vina.

Uviđajući popularnost organskih vina i sve veću spremnost potrošača da više potroše na ekološki održiva pića, proizvođači ulažu u širenje organskih vinograda. Globalno uzev, između 2007. i 2017. godine, ukupne organske površine pod vinovom lozom više su nego udvostručene. Samo u Španiji, površina koju zauzimaju organski vinogradi povećala se za više od 5 puta.

Najveće zemlje proizvođača u svetu su Italija, Francuska i Španija, koje zajedno čine 79% svetske proizvodnje organskog vina. Ali, u budućnosti se očekuje da Kina postane pravi konkurent. Razvoj organskog grožđa u Kini pokazuje stalni rast od 2004. godine, a zemlja sada ima 2,9% grožđa koje je sertifikovano kao organsko, sa značajnim učešćem svojih vinograda u konverziji (ka ekološkoj proizvodnji). [3]

U 2018. godini, kada je Briselski svetski konkurs vina održan u Kini, preko trećine svih prijavljenih na kineskom takmičenju bila su organska i biodinamička vina. Iako se u 2019. njihov broj neznatno smanjio, još uvek je među kineskim kandidatima za ovaj konkurs bilo gotovo 20% organskih vina.

U pogledu uvoza, organska vina imaju najveći potencijal u Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Danskoj, Nemačkoj, Britaniji, Švajcarskoj, Austriji i zemljama Beneluksa. Nemačka je vodeći svetski uvoznik organskog vina sa godišnjim obimom od oko 30 miliona boca, od kojih veliki deo potiče iz Španije i Italije. [4]

Fabula Riserva 2015, vinarije Azienda Agricola Montebelli

Trend proizvodnje organskog vina ogleda se u količini unosa organskih proizvoda na Briselskom svetskom konkursu (Concours Mondial de Bruxelles). Tokom poslednjih pet godina, broj konkurentskih organskih i bio-dinamičkih vina porastao je za preko 80%. Većina organskih vina koja su se prijavila na Konkurs u 2019. godini potiče iz Italije (182), Španije (151), Francuske (121) i Kine (53). Ove godine je ukupno 24 zemlje su ušlo u zonu i status proizvođača organskih vina.

Sedam Velikih Zlatnih medalja među organskim vinima odneli su Francuska (3), Italija (3) i Kina (2). Dobitnica Međunarodne nagrade za organsko vino za otkriće 2019. godine je Fabula Riserva 2015, vinarije Azienda Agricola Montebelli.

Uzgred, treba li dodati da su najbolja ona vina koja isključivo vama najviše prijaju?

[1] IWSR Organic Wine Report

[2] IWSR Global Database

[3] Asia Silk Route Conference, September 2019

[4] CBI Market Information Database

Concours Mondial Bruxelles

Organic wines – from niche to mainstream

 

U fokusu: Vina iz Centralne i Istočne Evrope  

Tokom protekle decenije, vina iz centralne i istočne Evrope ušla su u trku i sada su neka od njih već stekla svoje mesto u „globalnoj vinariji“. Počela su da se pojavljuju na vinskim kartama i policama širom Evrope i ostatka sveta, a ljubitelji vina brzo su prepoznali kvalitet, ceneći njihov jedinstveni karakter.

Ono što bi mnoge moglo iznenaditi je to da ovaj region u velikoj meri doprinosi globalnoj proizvodnji vina. U 2018. godini, Rumunija je zauzela šesto mesto u Evropskoj uniji po proizvodnji vina, a sledi je Mađarska. Jedna mala zemlja poput Moldavije je šesti po veličini izvoznik vina u Evropi [1].

Vina iz srednje i istočne Evrope su stilski i estetski sve modernija, i privlače sve veći broj potrošača. Upravo sada, više nego ikad, ljubitelji vina željni su otkrivanja novih vina iz malo poznatih mesta, što otvara put za ove skrivene istočnoevropske dragulje. Povrh toga, oni se često prodaju po vrlo povoljnim cenama, što ih čini pristupačnijim nego što su ikada bili.

Pojava vina iz istočnoevropskih zemalja jasno se može uočiti u porastu njihovog učešća na Svetskom takmičenju u Briselu (Concours Mondial de Bruxelles, CMB) tokom poslednjih 10 godina. Njihov broj se gotovo udvostručio, sa 326 u 2010. na 703 u 2019. U konkurenciji na poslednjem izdanju CMB-a našlo se 147 proizvođača iz 14 zemalja centralne i istočne Evrope.

Međunarodni takmičarski panel je prepoznao kvalitet vina iz ovog regiona Evrope, dodelivši 113 srebrnih, 69 zlatnih i 10 Grand Gold medalja. Prvih pet zemalja istočne Evrope po broju priznanja u 2019. godini bile su Moldavija (142), Rumunija (135), Bugarska (106), Češka (102) i Slovačka (101).

I premda vina autohtonih sorti grožđa kao što su to Saperavi iz Gruzije, Fetească Neagră iz Rumunije, bugarski Mavrud ili mađarski Bikavér sve više dobijaju na popularnosti, većina Velikih zlatnih medalja dodeljena je vinima tradicionalnih internacionalnih sorti kao što su Kaberne frank, Kaberne sovinjon, Merlo i Sovinjon blan.

Sledi 10 najbolje ocenjenih vina iz srednje i istočne Evrope sa dotičnog konkursa Mondial de Bruxelles 2019. godine:

[1] OIV: 2019 Statistical Report on Vitiviniculture

 

Concours Mondiale

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.