Kako fintech fenomen utiče na banke? Kako teče proces digitalizacije? PC Magazin je odgovore na ova pitanja potražio od Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije.
Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (Bankar.rs, PC Magazin)
P: Kakva je budućnost banaka u tehnološkom smislu?
Veliki broj banaka je spreman i uveliko hvata korak s digitalnim trendovima, ali digital je pojam koji podrazumeva mnogo više od samog značenja reči. Oni koji budu shvatili da digitalizacija primenjena u tragovima i sporadično nije dovoljna i da je, zapravo, reč o neodvojivom delu biznis strategije, već su na dobrom putu. Uticaj fintech fenomena na banke višestruk je i višeslojan.
Od digitalizacije poslovnih procesa i servisa u bankama, preko ogromnih promena na tržištu koje se potpuno transformiše prema potrebama klijenata, do socijalno‑ekonomskog momenta, kada novčane i druge transakcije obavlja deo stanovništva koji do tada možda nikada nije ni kročio u banku (mlađa populacija, na primer, kojoj je mobilni telefon prvi i često jedini računar). Što se budućnosti tiče, bićemo svedoci kako nastajanja novih, tako i nestajanja pojedinih predstavnika naše industrije, ali ne zato što ih je uništio trend, već zato što se nisu prilagodili na vreme i u dovoljnoj meri. Budite UBER, a ne KODAK.
P: Da li se u Srbiji naziru globalne promene bankarstva u odnosu na Četvrtu tehnološku revoluciju? Gde je, što se tiče digitalizacije, naš bankarski sistem u odnosu na Evropu i svet?
Srbija jeste deo globalne ekonomije i samim tim je moramo posmatrati kroz prizmu tehnološke revolucije koja se trenutno dešava. Nisam sklon mišljenju da smo daleko od svetskih trendova, ali nam svakako predstoji period u kojem ćemo morati da se ubrzano prilagođavamo. Vrlo je važno da država i regulator prepoznaju mehanizme kojima ćemo brže i efikasnije uspevati da regulativni okvir približimo potrebama biznisa i tehnologije. Mislim da je Sandbox pravac u kojem treba ići.
“Bićemo svedoci kako nastajanja novih, tako i nestajanja pojedinih predstavnika naše industrije, ali ne zato što ih je uništio trend, već zato što se nisu prilagodili. Budite UBER, a ne KODAK”
P: Da li je Blokchain zapravo Bitcoin, ili nešto više?
Iako se često poistovećuje s Bitcoin kriptovalutom, zbog kojeg je nastala, ova platforma danas predstavlja pojam širih razmera. Zbog svojih specifičnih osobina koje se pre svega ogledaju u decentralizaciji podataka i njihovoj sigurnosti, u budućnosti bismo se mogli oslanjati na pouzdan sistem, a ne na treća lica ili organizacije kojima poveravamo integritet određenog sadržaja. Ovu tehnologiju su neke države, poput Malte, prepoznale i uveliko rade na njenoj primeni. Pored finansijskog sektora, tu je tržište nekretnina, registri privrednih subjekata, vođenje matičnih knjiga, medicinskih kartona, informacije o poreklu imovine…
P: Kakva je sajberotpornost finansijskih institucija u Srbiji?
Posmatrajući svetsku sajberscenu i incidente u tom domenu, jasno je da su izazovi s kojima se banke susreću izuzetno ozbiljni i da je finansijska industrija uvek u vrhu meta napada, s obzirom na posao kojim se bavi i vrednostima koje čuva. Otpornost finansijskih organizacija u Republici Srbiji na visokom je nivou uzimajući u obzir sredstva i napore koje banke ulažu u ovu oblast. U ovim naporima, bankama je od ogromne pomoći i veliki broj revizija kojima su izložene i kojima se konstantno proveravaju bezbednosni mehanizmi i spremnost organizacija da reaguju na bezbednosne incidente. Zakonska regulativa koja se odnosi na finansijske institucije poprilično je uređena u ovoj oblasti kroz odluke NBS, Zakon o informacionoj bezbednosti i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
Saradnja s relevantnim državnim organima, kao što su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, Narodna banka Srbije i Nacionalni CERT, kao i međusobna saradnja i razmena informacija, preduslov su za brzu reakciju na incidentne situacije, uspostavljanje bezbednog okruženja i preventivno delovanje na različite rizike iz domena informacione bezbednosti. Udruženje je veoma aktivno na poslovima iz ove oblasti kroz rad Odbora za bezbednost, u kojem se nalaze predstavnici banaka zaduženi za poslove informacione bezbednosti.
“Jedan od aktuelnih projekata Udruženja banaka Srbije jeste uspostavljanje Sajber akademije koja bi pružala edukaciju u oblasti informacione i sajber bezbednosti za specifične potrebe finansijskog sektora, ali i za privredne subjekte i građane”
Jedan od vidova organizovanja i podizanja spremnosti bankarske industrije jeste i kontinuirana edukacija koju Udruženje banaka Srbije zajedno s bankama sprovodi. Primer je i redovno godišnje savetovanje Bankinfo, ove godine na Kopaoniku, od 9. do 11. oktobra, na kome se, između ostalog, raspravlja i o informacionoj i sajber bezbednosti u finansijskim organizacijama.
P: Koji je nivo svesti bankarskih klijenata po pitanju informacione bezbednosti?
Bankarski korisnici nalaze se u veoma izazovnom položaju zajedno sa svim učesnicima u sajberprostoru zbog brzine kojom se stvari menjaju i zbog raznovrsnosti rizika kojima su izloženi. Informisanost o bezbednosnim pitanjima nikada nije dovoljna, pa Udruženje banaka, zajedno s predstavnicima banaka iz Odbora za bezbednost, organizuje različite aktivnosti na promociji informacione bezbednosti bankarskih klijenata, ali i svih građana koji koriste digitalne tehnologije u svakodnevnom radu.
Udruženje banaka preko svog sajta informiše sve bankarske klijente o aktuelnim pretnjama i daje savete za unapređenje bezbednosti bankarskih klijenata dok banke to takođe redovno čine svojim kanalima ka klijentima. Jedan od aktuelnih projekata Udruženja banaka Srbije jeste i uspostavljanje Sajber akademije koja bi pružala edukaciju u oblasti informacione i sajber bezbednosti za specifične potrebe finansijskog sektora, ali i za privredne subjekte i građane.
P: Da li je bankarski sektor spreman za primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti?
Imajući u vidu kratak rok za primenu Zakona, dato vreme banke su maksimalno iskoristile za što bolju adaptaciju i usaglašavanje sa Zakonom. Olakšavajuća okolnost je svakako činjenica da su banke bile usklađene sa starim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kao i da su aktivno pratile dešavanja u vezi s donošenjem i kasnije primenom evropske Direktive za zaštitu podataka o ličnosti (GDPR).
Banke su napravile značajne promene u proceduralnom i tehničkom smislu u procesu usklađivanja sa zahtevima novog zakona. Tradicionalno prepoznate kao kuće od poverenja i institucije kojima građani poveravaju svoje vrednosti, banke su u kontekstu podataka klijenata uvek u fokusu i visoko na listi prioriteta, zbog čega je i novi zakon našao svoje prirodno mesto u bankarskim sistemima. Prateći kratke rokove i podzakonsku regulativu u vezi sa Zakonom, banke su započele transformaciju svojih sistema i ona će se vremenom prilagođavati i usaglašavati sa zakonskom regulativom koja će pratiti primenu ovog zakona u budućnosti. I u ovom segmentu Udruženje je svesno važnosti pravilne informisanosti i banaka i građana. Projekat GDPR akademije, koji pripremamo u saradnji sa stručnjacima iz Srbije i EU, u završnoj je fazi i očekuje se da uskoro počne s programima edukacije usmerene ka različitim ciljnim grupama.
“Danas smo glasnogovornici uvođenja blockchain‑a u poslove poput prenosa računa ili digitalnog onboarding‑a. Udruženje je tu da omogući direktnu vezu između biznisa, tehnologije i regulative”
P: Na koje se sve načine Udruženje banaka Srbije uključuje u proces digitalizacije bankarskog sektora?
Udruženje je uvek bilo u prvim redovima kada je u pitanju osavremenjavanje poslovanja u bankarskoj industriji. Kao što smo to nekada radili formiranjem Kreditnog biroa, sistema za Kliring čekove ili Direktnih zaduženja (Platimatik), kao i video‑identifikacije klijenata u saradnji s Narodnom bankom Srbije, tako smo danas glasnogovornici uvođenja blockchain‑a u poslove poput prenosa računa ili digitalnog onboarding‑a. Smatram da je Udruženje u idealnoj poziciji da omogući direktnu vezu između biznisa, tehnologije i regulative. Hakatoni i Sandbox samo su neki od vidova aktivnosti koje organizujemo i podržavamo u cilju promovisanja zanimljivih tehnoloških i poslovnih rešenja.
Razgovor vodila: Branislava Milunov, PC Magazin
8. oktobar 2019. PC Press