Greta, The Great.

Obraćanje Grete Tanberg na godišnjem skupu UN, 24 septembar (La Liberation)

Greta Tanberg kreće u okršaj, donosi prekjučerašnji Liberation. U svetlu neuspelog Trampovog sarkazma kojim je “pohvalio” Gretu Tunberg jer će postati “veoma uspešna mlada žena” (koja se na srpskom tržištu slovi kao Tanberg), i veoma uspešnog sarkazma kojim mu je ona odvratila upotrebljavajući u svom tvitu doslovce svaku njegovu reč ali u “kontri”, nameću se neka veoma zabrinjavajuća pitanja.

Svi već znaju šta je Tramp tvitovao o Greti na godišnjem skupu UN u Njujorku početkom ove sedmice. Svi već znaju i njen briljantan odgovor. Ali, možda još više zabrinjava kada francuska politička elita počne da joj se podsmeva. Najviše zabrinjava kada njom počnu da se sprdaju najveći francuski intelektualci, filozofi čija je prva “antička” dužnost da uvek i sve drže pod sumnjom i preispituju. A radi se o ne makar kojim misliocima, već lumenima koji decenijama suvereno vladaju globalnom intelektualnom scenom.

Desni republikanac Gijom Lariv (Guillaume Larrive) je u Senatu rekao da nam “nije potreban još jedan guru Apokalipse”, dok je još jedan desni političar, Žorden Barela, poslanik “Nacionalnog ujedinjenja” Marin Le Pen, podsmešljivo opisao Gretu kao “Jovanku Orleanku klimatskih promena”… francuski parlamentarci uputili su na njen račun još par nezaboravnih “vickastih osvrta”, kako, eto, “za govornicom upravo treba da im se obrati Džastin Biber ekologije”, ali joj je prikačen i epitet “Proročice u kratkim pantalonicama”. Iako je poznato da su ironija, cinizam i sarkazam utisnuti u francuski DNK, ovog puta je taj “gen” prouzrokovao katastrofalno blamantne reakcije koje su izvesno obrukale čitavu ovu naciju.

Ipak, bilo je i pokušaja da im se barem nekako reterira: “Greta ili CETA, izbor je na vama” (CETA, Evropsko-kanadski ekonomsko-trgovinski sporazum; EU-Canada Comprehensive Economic and Trade Agreement), rekao je François Ruffin, sineasta, novinar i poslanik ekstremno leve “La France Insoumise”

“Oni koji se prave gluvi na upozorenja mladih čine grešku”, rekao je nezavisni poslanik Matthieu Orphelin, koji je i organizovao njenu posetu Francuskoj.

Zabrinjava to što su se francuski političari našli ugroženima od strane jedne devojčice (u januaru puni 17), “koja je našla da postrojava čitav svet, kao da mi ne znamo u čemu je problem”, kažu oni. Još više zabrinjava to što sličan posprdni ton već duže vreme pedantno održavaju i neki od najeminentnijih francuskih intelektualaca – onih čija je dužnost da sve stavljaju pod lupu, da sve preispituju. Ovog puta, izgleda da pripadnici “galskog intelektualnog Olimpa” promašuju čitavu metu, po svemu sudeći zaslepljeni nekim iracionalnim resentimanom, ne želeći da čuju vapaj samo jednog mladog čoveka. Uostalom, Greta i ne govori kao pojedinac. Ona nije stručnjak. Ona je, međutim, predstavnica onih koji dolaze: svih onih što će nakon nas boraviti na ovoj poprilično uništenoj planeti. Onih koji, ni krivi ni dužni, treba da ispravljaju katastrofalne greške dosadašnjih generacija. A šanse su već sada prilično klimave.

Kakva su opravdanja za napade na ovu mladu Šveđanku? Napadi Finkelkrauta, Bruknera i Onfrea na Gretu Tunberg izraz su okrutne ljubomore. Ako neko može da izrazi određene rezerve protiv ovakvog unisonog napada, onda je to nesporno sumnja da su ovi napadi na nju usledili „zarad ekološke stvari“, piše profesor Olivije Estevez za Libération.

Greta kao tribunka – zaštitnica ljudi.

Pascal Bruckner, Michel Onfray, a sada i Alain Finkielkraut su prošlog petka u France Inter-u pokazali šta misle o njoj: trojica eminentnih francuskih “filozofa” koji krase savremenu intelektualnu scenu „heksagona“ (nadimak koji su Francuzi nadenuli svojoj zemlji  jer podseća na šestougaonik) poslednjih meseci su omalovažavali i vređali ovu mladu heroinu globalne borbe protiv globalnog zagrevanja. A ta učestala stigmatizacija ne može da prođe bez postavljanja određenih pitanja, čak i u slučaju da Francuska nema (a nema!) monopol da sprovodi elitističku osvetu nad takvom planetarnom ikonom – jednom potpuno običnom devojčicom iz Švedske.

Prljava ljubomora

Problematičnost stava prema klimatskim promenama su u svetskim medijima dobrim delom generisali upravo oni koji su nahrupili na Grenland, u Amazoniju, na Veliki koralni greben nadomak Australije, zanemarujući permanentno ponavljanje toplotnih talasa u Evropi i drugim mestima. Ovo su i problemi o kojima pokušavaju da pričaju Onfre, Finkelkraut, Brukner „et al“. Pa ipak, gospoda intelektualci su, misli Estevez, “ispod radara“ za svetsku javnost zato što su mahom nepoznati izvan naših granica (izuzev Finkelkrauta u Izraelu), ali i zato što pitanje opstanka planete u uslovima koje smo do sada poznavali uopšte nije „na radaru“, i ne postoji u njihovim glavama – jer nikada i nije bilo u središtu njihovih „intelektualnih preispitivanja“. Na najjednostavnijem i najpristupačnijem nivou, postoji ovde ta ljubomora, koja objašnjava svu gorčinu i osornost tri naše (francuske) intelektualne pojave: uzrok za „dobacivanja iz ćoška“ koja upućuju ovoj devojčici, mnogo mlađoj od „naših velikih francuskih filozofa“, njihovih veličanstvenih intervjua za Le Point, ili za Figaro, ili u emisijama na France Culture ili France Inter.

Ovakav vid najšašavije zavisti često se manifestuje prilično iracionalno, i unekoliko podseća na dečicu koja su se skupila na dečjem igralištu da bi nešto nekom „dobacila“. Ali, čini se da je to slučaj i sa neprekidnim detinjastim ponavljanjem ovog nipodaštavanja, odlepljeno i neumorno prizivajući uvrede; u Finkelkrautu, Brukneru i Onfreu očigledno se veoma dobro ukorenio specifičan poremećaj koji sada pogađa i njihovu metu – Gretu Tunberg. To je njihova borba sa Aspergerovim sindromom od kojeg boluju. Međutim, ako švedska tinejdžerka „paradira u medijima tvrdeći da je zemlja ravna“, zaista bismo mogli ozbiljno posumnjati u njeno mentalno zdravlje, ali u ovom slučaju to je samo čini da bude još probitačnija i popularnija; a tu su i rezultati izveštaja Međunarodnog panela o klimatskim promenama (IPCC). U čemu je, onda, problem?

S pravom možemo izraziti određene rezerve, uz osvrte satiričnog lista „Okovani patak“ (le Canard enchaîné, «Greta rame sec» od 7. avgusta; «Autiste dramatique», “Autistično dramatično”, hronika Anne-Sophie Mercier od 17. aprila), na nekim prikazima u TV medijima i načinom na koji je „ova tinejdžerka instrumentalizovana interesima koji je nesumnjivo premašuju“. Bilo kako bilo, kritika ovog satiričnog nedeljnika, koji je ipak i najposle fundamentalno ekološki usmeren (programski protiv GMO-a, za organsku poljoprivredu, protiv plastike i poljoprivredno-prehrambenih lobija, protiv ideologije „sveprisutnosti automobila“), odnose se “na elemente o kojima ljudi iz njene zemlje razmišljaju tek periferno” (Švedska prednjači u ekološkom pristupu). Estevez u nastavku jadikuje što Okovani patak insistira na uvek istom ironičnom pristupu prema njoj – stavu koje će potom ponoviti neki reakcionarni francuski mediji. Okovani patak je uprkos svojoj sjajnoj prošlosti i časnom držanju, ovom prilikom postao delimični saveznik Onfrea, Finkelkrauta i Bruknera. Čak i ako Anne-Sophie Mercier sugeriše da je Tunberg „idol Davosa, pa čak i pramac njihove gondole“, najveći deo ideja koje ona iznosi ujedno su i stavovi koje deli uredništvo „Okovanog patka“.

Neznanje, izvesno locirano…

Feministički sociolozi ili novije studije na temu artikulacije između klasne, rasne, polne i etničke pripadnosti u određenim društvenim grupama, kroz takozvani „intersekcionistički“ pristup, u velikoj su meri naglasili način na koji „proizvodnja znanja“ mora uvek biti locirana. Ukratko, znanje nikada ne proizvodimo ispočetka, pa smo stoga pod uticajem svih ovih ovde navedenih identiteta. Isto se odnosi i na ove napade na Tunbergovu, pa otuda ideja da se samo poznavanje ekoloških i klimatskih pitanja kod Onfrea, Finkelkrauta i Bruknera mora po sebi ispitati i staviti pod sumnju: u ogromnoj većini slučajeva, ove kritike su kritike muškaraca prema ženi, muškaraca starih barem 60 godina prema jednoj tinejdžerki, jer se radi o odijumu koje su sveprisutne javne ličnosti „Heksagona“ uperili protiv veoma mlade i svetski poznate devojke, napokon – muškarci čiji je glavni predmet interesovanja potpuno „izvan igre“ u odnosu na ono što je Gretu Tunberg učinilo uspešnom u čitavom svetu.

Konačno, uprkos stavovima Anne-Sophie Mercier, Okovanim patkom su takođe dugo dominirali muškarci određene starosti, koji su se iz petnih žila protivili ideji sponzorstva u časopisu bez oglašivača. Da se ​​i ne spominje da ove hegemonske figure francuske javne rasprave imaju “trideset slavnih” katetera, živeći u periodu istorije u kojem je plastika nužno i „po difoltu“ bila fantastična, gde su se automobili mogli predstavljati jedino kao značajan napredak i gde bi se političke debate mogle artikulisati jedino oko ose koja upućuje na levo i desno, bilo da je reč o Hladnom ratu, Trećem svetu, maoizmu, gevarizmu, reganizmu, tačerizmu, itd.

Poštenja radi, Greta Tunberg je mogla da s odabranim američkim zvaničnicima i prisutnima u UN komunicira i putem video-linka, bez potrebe da se svetu obraća sa broda sa „nultom emisijom“- ali sagrađenim od materijala koji nesumnjivo veoma zagađuju, i čiji izvori finansiranja idu „uzvodno do Monaka“ – što je možda najbolja potvrda da je borba protiv globalnog zagrevanja trik bogatih ili onih „imućnih, a ranjivih na ekološke priče“. “Pričaju nam o kraju sveta, ali za početak hajde da mislimo o kraju ovog meseca”, kako rezignirano poručuju “žuti prsluci” na francuskim raskrsnicama.

Ipak, njen izbor da u Njujork ne ide avionom – usput, sve je veći broj Šveđana koji odbija da leti – poziva nas kao pojedince i kolektivno na preispitivanje onoga što činimo, preispitivanje načina na koji nešto činimo: ovog vikenda letimo za Barselonu ili Prag jer se, eto, ukazala sjajna kombinacija za jeftine karte, pa… je li to dobra ideja? Ovo su pitanja koja – zajedno sa reputacijom koju je Greta Tunberg već stekla u svetu – moraju odjekivati i u Londonu, Parizu, Berlinu, a i daleko šire. Uzmimo, recimo, nas akademike: da li je baš tako dobra ideja da (iz Francuske) idemo na konferencije u Sjedinjene Države ili Kanadu, gde ćemo „popričati“ sa dvadesetak ljudi, od kojih je dvoje ili troje uvek na svojim mobilnim telefonima ili laptopovima i pouzdano vas ne slušaju, dok još dvoje ili troje, računajući i vas, spava, jer su smlavljeni džet-legom? Velika zasluga Grete Tunberg je u tome što nas primorava da porazmislimo o ovim pitanjima. Konačno, urgentnost rešavanja klimatskih izazova primorava nas na određeno manihejstvo – manihejstvo za koje naši francuski “filozofi”, inače veoma zaljubljenih u zapažanja složenih nijansi koje oni jedini uočavaju – ovom prilikom nisu osetljivi: ekologiju i posledice dosadašnjeg višedecenijskog ponašanja donosilaca odluka, odnosno, ekologije kao osnovnog uzroka svih najvećih problema tokom narednih decenija, pa… da li nam ga Greta Tunberg servira ili je i njoj ovaj problem serviran? Nesumnjivo da ovaj problem nadilazi sve nas, ali i to da se o njemu mora pričati.

 

Olivier Estèves, Liberation (Sept 25, 2019)

Povezani tekstovi: Greta Tanberg, ili gravitacija Zemlje

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.