bingenomore (gif: nextweb.com)
Fenomen bindžovanja popularan je i van granica naše planete. Astronauti u svemiru redovno bindžuju tv serije poput Igre Prestola. Bindžovanje, kao i bilo koja druga slobodna aktivnost, krucijalno je za njihovo mentalno zdravlje (ako je verovati članku u magazinu The Atlantic). Za komično-poučne osvrte na fenomen bindžovanja se ovog puta postarala Sanja Dutina – Dragović na blogu psihobrlog.com
„Nema baš mnogo mesta na koja možemo da odemo. Postoji određeni broj modula u koji možemo da odletimo da se sklonimo ili da iskusimo nešto novo“, kaže Endrju “Dru” Feustel, svojevremeno član posade Međunarodne svemirske stanice.
Natrag ka Zemlji – ankete potvrđuju da je bindžovanje ne samo trend već i sastavni („normalni“) deo života. Ankete u Americi pokazuju da 70 odsto stanovnika u proseku pogleda pet epizoda po jednoj bindž sesiji dok prema Netfliksovim podacima, 88 odsto pretplatnika gleda bar tri epizode u jednom danu.
I dalje bez zvanične definicije, bindžovanje možemo predstaviti kao gledanje više od dve epizode iste serije u jednom sedenju. Binge na engleskom znači preterano konzumiranje ili upražnjavanje određene aktivnosti, posebno hrane i alkohola. Ipak binge watching nije devijantan oblik ponašanja sa negativnim posledicama, ma koliko se pojedini mediji trudili da ga opišu kao zlo ravno ozbiljnoj zavisnosti od supstanci.
Istraživanja pokazuju da su najčešći motivi potreba za uživanjem, zabavom, kontrolom, umanjenjem stresa, ili prosto činjenica da ste fan određene serije. Posebnu draž daju preporuke prijatelja, što obavezno uz gledanje nosi i live komentarisanje putem Vibera, Fejsbuka, Tvitera i slično. Dakle, bindžovanjem ne samo da pojačavamo pozitivne emocije, relaksiramo se i bežimo od svakodnevnog stresa, već i ojačavamo društvene veze i stvaramo osećaj zajedništva.
Na Netfliksu, nakon odgledane epizode, sledeća se pušta po auto-play principu, kada istekne nekoliko sekundi koliko imate da ipak odustanete od daljeg gledanja. To je moćna opcija imajući u vidu takozvane cliffhanger završetke većine serija. Pošto se epizoda završi u najzanimljivijem trenutku gde zaplet ostaje da visi u vazduhu, potreba da se oslobodimo napetosti i iščekivanja navodi nas da nastavimo dalje i vidimo kako će se konflikt razrešiti. Upravo ovo je i test da li je serija vredna bindžovanja – ako pobedite auto-play, verovatno ćete zaključiti da uopšte nije vredna daljeg gledanja.
Radi se o primeru Zeigernik efekta, kojim se u psihologiji opisuju situacije da bolje pamtimo nedovršene i prekinute zadatke nego one dovršene. Recimo, konobari će pre upamtiti porudžbinu gosta koji još uvek nije platio nego onog koji je već podmirio svoj račun. Svaki započeti zadatak uspostavlja tenziju koja se otpušta tek kada se on završi. Ukoliko je završetak ometen, misli o zadatku čine da ga bolje pamtimo. Svrbi nas mozak jer nismo završili započeto.
U kontekstu tv serije, epizoda je gotova što je samo jedan delić priče, kompletnu sliku još uvek nemamo. Toliko se fiksiramo za momenat u kojem smo prekinuti i želimo da zaokružimo priču, pa se prepuštamo još jednoj pa i još jednoj epizodi. Bez obzira koliko uživamo, potreba da završimo je ta koja nas gura napred.
Usled unutrašnjeg sistema nagrađivanja, ta radnja više nije potpuno svesna već se odvija po automatizmu. Dok bindžujemo nalazimo se u stanju toka (flow). Tok je intrinzički motivisano stanje kada smo potpuno uronjeni u priču – toliko udubljeni i skoncentrisani da sve drugo oko nas nestaje. Gubimo iz vida koliko vremena je prošlo, koliko epizoda smo pogledali, da li je neko ušao u prostoriju i tome slično. U takvom stanju se lakše prati radnja, što je i dodatni benefit bindžovanja. Tvorac ovog koncepta, profesor psihologije Mihalj Čiksentmihalji, smatra da smo najsrećniji upravo u stanju potpune obuzetosti. Jedna studija je pokazala da gledaoci nastavljaju sa gledanjem serija upravo da bi održali to pozitivno stanje i emocije.
“Astro-bindžovanje” (ISS), foto: JOSEPH M. ACABA / NASA /The Atlantic
U medijima je popularno kreirati moralnu paniku vezano za tehnologiju i online aktivnosti, pa se tako i bindžovanje našlo u pretećim naslovima koji upozoravaju da izaziva zavisnost i vodi u depresiju (što do sada nije potvrđeno istraživanjima – za detalje vidi ovaj tekst). Dok je stari dobri filmski maraton nosio prizvuk uspeha (jer zaista je uspeh za jedno veče pogledati sve delove Gospodara Prstenova), vikend bindžovanje serije neretko se dočekuje sa osudom da takav čovek sigurno nema „svoj“ život.
Kao argumenti protiv ove aktivnosti navode se upravo podaci da su ljudi koji bindžuju depresivni i usamljeni. Međutim, bindžovanje samo po sebi nije opasno i loše, sve dok ne ometa svakodnevno funkcionisanje i sve dok je čovek zadovoljan i ispunjen. Gledanje kompletne sezone Igre Prestola za jedno veče ne čini ljude depresivnim i usamljenim, što ne znači da depresivni i usamljeni nisu ti koji radije provedu noć uz HBO.
Gledanje televizije se oduvek ocenjivalo kao aktivnost koja ne zahteva preterano uključivanje mozga, a plitak i prost sadržaj televizijskih emisija samo pomaže da i to malo intelekta „iscuri“. Prema jednom istraživanju, ispitanici su impulsivnost i lenjost više povezivali sa ljudima koji satima gledaju televiziju nego sa onima koji satima čitaju knjigu. Postoje, dakle, dupli standardi vezano za različite medije. Ako pročitate novog Gejmena u dahu, bez obzira na generacijski jaz, to neće ama baš nikoga zabrinuti već pre impresionirati.
Naravno, ne voli svako da prekine tenziju išćekivanja kliktanjem na sledeću epizodu. To zavisi od tipa ličnosti. Neko namerno odmerava broj epizoda kako bi imao čemu da se raduje petkom uveče, a postoje i serije koje, kako kažu, prosto nisu stvorene za bindžovanje jer je potrebno da epizoda malo„odleži“ pre nego što se krene dalje. Kako kaže jedan kolega bindžoman: „Zadovoljstvo je bindžovati, ali ponekad je još bolja odložena gratifikacija.“ Prenesite to i ekipi u svemiru.
Reference:
Yoon Hi Sung, Eun Yeon Kang & Wei-Na Lee (2018) Why Do We Indulge? Exploring Motivations for Binge Watching, Journal of Broadcasting & Electronic Media, 62:3, 408-426, DOI: 10.1080/08838151.2018.1451851
Shim, Hongjin & Kim, Ki Joon. (2018). An exploration of the motivations for binge-watching and the role of individual differences. Computers in Human Behavior. 82. 94-100. 10.1016/j.chb.2017.12.032.