Zašto je Kina uverena da može pobediti Trampa u trgovinskom ratu

Kineski lideri su krajnje uvereni da mogu pobediti u trgovinskom ratu kojeg je protiv njih poveo predsednik Tramp. Ova rečenica je iz teksta objavljenog u Njujork tajmsu pre gotovo 15 meseci (5. aprila 2018), kojeg možete pročitati u produžetku – a u svetlu samita G20 u Osaki, na kojem je Tramp konačno seo i razmotrio opciju “smirivanja strasti” i obustavljanja carinskog rata kojeg je na svoju ruku nametnuo Kini. Sama Trampova želja da za nekoliko dana sedne za sto sa predsednikom Sijem više nego dobro osvetljava situaciju koja je postojala pre nešto više od godinu dana, kada se američki predsednik zahuktalo sukobio sa kineskom administracijom. U tom smislu, ima nečeg “proročkog” u ovom prošlogodišnjem tekstu, čija su se predviđanja obistinila – Sjedinjene Države su poklekle i rešile da sednu za sto u želji da normalizuju odnose s Kinom.

Američki državni mediji prikazali su ga kao bezobzirnog zlostavljača sa namerom da podrije globalni trgovinski sistem, dok je kinesku vladu predstavila kao pravednog prvaka slobodne trgovine. A kineski lider, Si Đinping, iskoristio je to protivljenje koje u američkim medijima postoji prema Trampu kako bi pojačao poruku poslatu od strane Komunističke partije: da su Sjedinjene Države odlučne da zaustave uspon Kine – ali da to više nisu u stanju da sprovedu u delo: Kina je već prejaka, jer je njena ekonomija prevelika.

“Kina se ne boji trgovinskog rata”, izjavio je na konferenciji za novinare potpredsednik finansija Žu Guangjao na kojoj se razgovaralo o mogućim protivmerama. Više nego jednom on je naveo istoriju “nove Kine” – koja je počela svoj izvanredni ekonomski oporavak pre čitave četiri decenije – kao dokaz da “nikada neće podleći spoljnom pritisku”.

Ono što nedostaje u toj medijskoj bujici reči i propagande su upitne metode koje je Kina usvojila kako bi istisnula strane kompanije iz ključnih tehnoloških tržišta – uz činjenicu da je, u hladnoj ekonomskoj kalkulaciji, Kina ranjivija na trgovinski rat no što njeni zvaničnici priznaju.

Izvoz čini veliki deo kineskog ekonomskog rasta. Pošto Sjedinjene Države toliko kupuju od Kine, Vašington ima mnogo više načina da udari na kineske proizvođače. Nasuprot tome, kontra-tarife  koje je Peking predložio u znak odmazde već pokrivaju više od jedne trećine onoga što Kina kupuje od Sjedinjenih Država, ostavljajući manje mogućnosti za uzvratni udarac.

U političkoj sferi, međutim, predsednik Si uživa u prednostima koje mu mogu omogućiti da se nosi s ekonomskim padovima daleko bolje nego što to može Tramp kod kuće: Njegov autoritarni stav prema medijima i sopstvenoj stranci znači da preostaje malo prostora za kritikovanje njegove politike, čak i onda kada se mora suočiti sa pritužbama američkih kompanija i potrošača.

Kineska vlada, takođe, ima mnogo veću kontrolu nad ekonomijom, što joj dozvoljava da zaštiti javnost od smanjenja broja radnih mesta ili zatvaranja fabrika tako što će narediti bankama da podrže industrije koje su na udaru američkih tarifa. Kina je u stanju da, s jedne strane, našteti još više i udari bolnije po Americi dok je, sa druge strane, sposobna da izdrži još godine i godine potencijalnih gubitaka svojih državnih kompanija, koje dominiraju njenim ključnim ekonomskim sektorima.

“Moj utisak je da u Vašingtonu postoji preterana egzaltacija o šteti koju Trampove tarife mogu naneti Kini”, rekao je Arthur R. Kroeber, izvršni direktor istraživačke fintech kompanije Gavekal Dragonomics, filijala u  Pekingu.

U najgorem slučaju, procenjuje on, američke akcije (nametanje tarifa Kini) mogle bi da “skinu” tek  jednu desetinu procenta ukupnog ekonomskog rasta Kine – što je jedva dovoljno da bi izazvalo drastičan preokret u kineskoj politici, s obzirom na ogromne koristi koje kineski lideri vide u svom državno-ekonomskom modelu, na koji se ova zemlja oslanjala poslednjih decenija.

Istovremeno, izgleda da kineski zvaničnici veruju da mogu iskoristiti ono što smatraju slabim tačkama u američkom političkom sistemu.

“Američki poljoprivredni sektor je prilično uticajan u Kongresu”, rekao je Vang Jong, profesor ekonomije na Univerzitetu u Pekingu, objašnjavajući zašto je Kina targetovala poljoprivredne proizvode poput soje, kao robe koja bi bila na udaru kineskih kontra-tarifa. “Kina želi da američki domaći politički sistem odadi svoj posao.”

Predsednik i njegova administracija su ove nedelje (početkom aprila 2018.) poslali poruke koje se drastično razlikuju.

Nekoliko sati nakon što je Kina objavila da će uvesti kontra-mere, pripadnici Trampove administracije su nastojali da primire zebnje od započinjanja trgovinskog rata, što sugeriše da oni možda neće povući okidač za plan uvođenja carina na 50 milijardi dolara vrednu kinesku robu.

Međutim, Tramp je, nepuna dva dana nakon toga, rekao da će razmotriti ubiranje dodatnih 100 milijardi dolara carina na kinesku robu kao odgovor na „nepoštenu odmazdu koju je Kina preduzela nad američkim poljoprivrednicima i proizvođačima”.

Kineski potpredsednik finansija Žu se zahvalio američkim uzgajivačima soje i udruženju koje ih predstavlja jer su javno izrazili svoje protivljenje planu Trampove administracije.

Pored soje, Kina je zapretila da će uzvratiti tarifama na američke automobile, hemikalije i druge proizvode: ukupno 106 proizvoda, od kojih su mnogi proizvedeni u onim američkim oblastima koje su podržavale Trampa u njegovoj predizbornoj kampanji – odabrane su kako bi poslale upozorenje da će američki radnici i potrošači trpeti usled dugoročnog zastoja u proizvodnji i poslovanju.

“Ako neko (od američkih proizvođača soje koji su glasali za Trampa) želi da se bori, mi ćemo biti uz njega”, rekao je Žu, manje-više naglašavajući uslove za američku predaju: uklanjanje jednostranih tarifa i rešavanje svih pritužbi putem Svetske trgovinske organizacije. “Ako želi da pregovara, vrata su mu otvorena.”

“Globalno, kineska strategija je bila da izoluje Sjedinjene Države, razdvajajući je od saveznika u Evropi i Aziji, koji inače dele američku zabrinutost oko trgovinskih politika Kine čiji je cilj zaštita ključnih tržišta i sticanje tehnologije od stranih firmi”, kaže se u tekstu Njujork tajmsa od aprila 2018. godine.

Kreber je rekao da će ujedinjeni front protiv Kine biti efikasniji od samih američkih tarifa, ali do sada Tramp nije uspeo da taj front i izgradi.

Umesto toga, Si je u velikoj meri uspeo da na svetskoj sceni zauzme visoku moralnu poziciju, projektujući Kinu kao trezvenog sprovodioca međunarodnih sporazuma po svim pitanjima: od globalne trgovine do klimatskih promena – po svim onim pitanjima za koje Tramp nije pokazao želju da ih rešava.

“Američka strana je spremna da pokrene trgovinski rat, a za njegovo pokretanje će upotrebiti i najmanji izgovor”, napisao je u svom žestokom uvodniku glavni urednik vodećeg republikanskog lista People’s Daily, osuđujući Trampove tarife kao “nešto što je potpuno protiv trenda ekonomske globalizacije”.

“Danas cilja na Kinu, a sutra može biti usmerena na neke druge zemlje”, navodi se u saopštenju.

Stranka je takođe iskoristila trgovinski spor kao novi dokaz da su Sjedinjene Države namerno potkopale uspon Kine kao globalne sile, centralnog narativa kojim se opravdava vladavina stranke i Sija.

U decembru (2017. godine), američki državni mediji su, takođe, istakli novu strategiju nacionalne bezbednosti koju je otkrila Trampova administracija, koja je izjavila da je Kina “pokušala da istisne Sjedinjene Države u Indo-Pacifičkom regionu, proširujući doseg njenog državnog ekonomskog modela, i preuređujući ovaj region u svoju korist.”

Dokument je ukazao na dvopartijski pomak u stavu Vašingtona prema Kini nakon decenija ekonomske saradnje i koncesija. Stranka je tvrdila da Sjedinjene Države tek sada izazivaju Kinu jer strahuju da će izgubiti svoje privilegovano mesto u svetskom poretku.

“Najnovije američke mere uperene protiv Kine odišu atmosferom obuzdavanja, koji je navodno uobičajen među američkim političarima”, pisalo je u uvodniku časopisa Global Times koji važi za nacionalistički obojeni tabloid iza kojeg stoji država. “Oni su, međutim, prevideli činjenicu da je Kina postala još jedan ekonomski centar sveta.”

U nastavku je konstatovano da je kinesko tržište sada “ni više ni manje privlačno” od američkog – što je možda pomalo preterano, ali ne toliko koliko bi bilo pre deset godina. I to čini ovu dalekoistočnu zemlju opasnijim protivnikom nego što jeTramp i mogao očekivati.

“Nastojati da se  obuzda Kina”, rekla je urednica, “značilo bi nezamislivo okrutnu bitku za Sjedinjene Države.”

Steven Lee Myers, New York Times

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.