Kraj buma: Nemačka se priprema za ekonomsku krizu

Oblaci su se nad horizontom globalne ekonomije nadvili krajem prošle godine, a rizik od nove recesije raste. Mnogi stručnjaci smatraju da je međunarodni bankarski sistem nepripremljen i da je Nemačka počela da se sprema za najgore.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je nešto poput globalne meteorološke stanice za ekonomiju koja pažljivo beležei čak i najmanji prekid u svetskoj ekonomiji. Tokom proteklih nedelja, analitičari MMF-a su zaključili da se na horizontu razvija oluja.

Njeni stručnjaci pažljivo registruju svaki impuls, a prošle nedelje su zaključili da prognoza izgleda sve mračnije. “Vidim izgradnju olujnih oblaka”, izjavio je nedavno u Londonu Dejvid Lipton, prvi zamenik direktora MMF-a, dodajući da globalni bankarski sistem nije spreman za još jednu krizu. “Rad na prevenciji kriza je nepotpun”, rekao je on.

Ekonomski izgledi se pogoršavaju gotovo na nedeljnom nivou Generalni konsenzus među ekonomskim stručnjacima pokazao je da će 2019. biti za sve velike nacionalne ekonomije lošija nego prošla. Berze su već počele da padaju prošle godine, jer je nemački blue-chip indeks DAX izgubio skoro 20 odsto svoje vrednosti u 2018, dok je Dow Jones takođe pokazao gubitke.

Rizici po globalnu ekonomiju, evrozonu i Nemačku značajno su porasli u poslednjih nekoliko meseci. Strožija američka monetarna politika, sa povećanjem kamatnih stopa Federalne rezerve malo pre Božića, stvara teškoće brzo rastućim ekonomijama s obzirom na njihove velike dugove, posebno one dolarske. Kako kamatne stope rastu, tako raste i iznos koji oni moraju da izdvoje za servisiranje svojih dugova. Trgovinski sukobi podstaknuti američkim predsednikom Donaldom Trampom takođe ne pomažu poboljšanju ekonomske klime.

U Evropi, nekoliko kriza bi u 2019. moglo da se pojača istovremeno i tako dodatno optereti ekonomski razvoj. Još uvek nije jasno da li će se Bregzit odvijati na neki uređen ili haotičan način, ali će sigurno predstavljati opterećenje za britansku i evropsku ekonomiju, uništavajući uspostavljene proizvodne strukture, zahtevajući skupe mere prilagođavanja kompanija novoj situaciji i podstičući nesigurnost među potrošačima. Tu je i poprilično avanturistički pristup italijanske vlade prema ekonomskoj politici, koji bi mogao izazvati novu krizu evra.

Smanjenje prognoza rasta

Za izvozno orijentisanu nemačku ekonomiju, ovaj „koktel“ rizika je sve samo ne koristan. Neposredno pred Božić, ekonomski istraživački centri dramatično su povratili neke od svojih predviđanja za novu godinu. Umesto rasta od oko dva odsto, većina njih sada očekuje nešto bliže 1,5 posto. Ifo Institut za ekonomska istraživanja u Minhenu dao je najslabiju prognozu, predviđajući rast od samo 1,1 odsto za 2019. godinu.

Nemačka vlada cje takođe značajno smanjila očekivanja rasta u 2019. godini u svom godišnjem ekonomskom izveštaju. Trenutno izgleda da će prognoze rasta završiti na 1,5 odsto na najvišem nivou, a možda čak i niže od toga. Samo pre nekoliko meseci, u jesen 2018. godine, nemačko ministarstvo ekonomije je pretpostavilo stopu rasta od 1,8% za 2019. godinu.

Takve promene nisu neuobičajene. Krajem 2017. godine prognoze su pomerene na sličan način, ali u drugom smeru. Međutim, čini se da je došlo do pada, a mnogi se pitaju da li nakon devet godina neprekidnog rasta dolazi do recesije. Iskustvo pokazuje da se svaki bum u jednom trenutku završava, ali niko ne zna – kada.

“Najviše me brine Nemačka”, izjavio je nedavno šef austrijske centralne banke Evald Novotni nemačkom poslovnom dnevniku Handelsblatt i istakao da većina prognoza pretpostavlja značajan pad nemačkog ekonomskog rasta. Prvi put nakon više godina ekonomski učinak Nemačke smanjio se tokom trećeg kvartala u odnosu na drugi kvartal, uglavnom zbog pada u izvoznoj industriji, sa prodajom automobila koja je utrla tendenciju pada. Folksvagen, Dajmler i BMW imaju poteškoća da se prilagode novim standardima emisije štetnih gasova, a niski nivoi reke Rajne doveli su do problema s isporukom. Važni delovi Severne Rajna-Vestfalije nisu bili u mogućnosti da dopru do njihovih ciljnih korisnika.

Nije jasno da li će poslednji kvartal 2018. godine pokazati poboljšanje. “Ne mislim da bi bilo neverovatno da je privreda doživela pad i u četvrtom kvartalu”, rekao je Karsten Brzeski, glavni ekonomista u ING banci. Po definiciji – dva uzastopna kvartala negativnog ekonomskog rasta – to bi značilo da je Njemačka već u recesiji. Ukoliko je to slučaj, većina eksperata smatra da bi to bila samo takozvana “tehnička” recesija, u kojoj bi se BDP mogao smanjiti brojčano, ali bez posledica, budući da će se ekonomija odmah povratiti.

Rast izvoza?

To se ne čini malo verovatnim, s obzirom da je nemački motor rasta u stanju mirovanja, ali to ne znači da taj motor „trokira“ i kašljuca. Motori nemačke privrede ostaju netaknuti. Očekuje se da će ove godine domaća potražnja pomoći nemačkoj ekonomiji da nastavi sa rastom. “Potrošnja bi se trebala povećati, jer će zaposlenost nastaviti rasti iu narednoj godini, a mnogi radnici će dobiti povišice”, predviđa Brzeski.

I kompanije će ove godine ulagati više. Mnoge od njih rade gotovo punim proizvodnim kapacitetom i, uprkos neizvesnostima, razmišljaju o proširenju svoje proizvodnje. Vlada takođe pomaže u stabilizaciji potražnje. Početak godine beleži odbitak poreza i plata od 15 milijardi evra. Federalni i državni organi takođe planiraju da troše više novca na javne građevinske projekte, ulice i pruge.

Ukoliko stopa evra prema dolaru nastavi da opada, ekonomija bi čak mogla zadobiti dodatni pdsoticaj od izvoza, tradicionalnog nemačkog pokretača rasta.

Ako bi se sve ovo dogodilo, to bi rezultiralo preokretom. Međutim, ekonomski stručnjaci su odlični kada je u pitanju neodlučnost. Oni mogu objasniti zašto je došlo do finansijske krize 2008. godine, ili zašto je ekonomija propala 1975. godine. Međutim, oni ne predviđaju i kada će takvi ekonomski šokovi nastupiti.

Institut za makroekonomsku politiku (IMK) u okviru fondacije Hans Böckler Bockler, koji je povezan sa Nemačkom konfederacijom sindikata, došao je do svojevrsnog sistema ranog upozoravanja za ekonomiju. Istraživači unose različite podatke kako bi utvrdili verovatnoću recesije u naredna tri meseca, a zatim predstavili svoje rezultate u obliku svetla na semaforu. Zeleno predstavlja procvat, crveno – nadolazeću recesiju.

U ovom trenutku, semafor je zeleno-žut, što znači “prosečan uzlet rasta”, pišu stručnjaci IMK-a. Osnovna dinamika ekonomije, tvrde oni, ostaje netaknuta. U isto vreme, međutim, ističu da ekonomski rizici rastu. To se ogleda u izgledima za novu recesiju koju je izračunao IMK. U protekla tri meseca, rizik od recesije se gotovo učetvorostručio. U oktobru 2018. je iznosio oko 6%. U novembru je iznosio 15 posto. U decembru je iznosio preko 23 posto.

Nemačka, nedovoljno pripremljena

Nema sumnje da opasnosti rastu, i da se to dešava u jednom od najgorih zamislivih trenutaka. Lipton iz MMF-a zaista nije usamljen u svojoj zabrinutosti da vlade i centralne banke nisu dovoljno pripremljene za usporavanje ekonomskog rasta.

Mnoge zemlje se još uvek bave posledicama poslednje finansijske krize. Državni dug u Francuskoj i Sjedinjenim Državama, na primer, iznosi oko 100% njihovog BDP-a. Ako bi došlo do nove krize, vlade mnogih zemalja teško bi imale prostora za finansijske programe namenjene potrošnji ili poreskim olakšicama.

Situacija nije naročito ružičasta kada su u pitanju centralne banke. Još jedna dugoročna posledica finansijske krize je da mnoge zemlje još uvek nisu povećale kamatne stope na nivoe koji su nekada bili normalni za ekonomsku situaciju sličnu današnjoj. Evropska centralna banka (ECB) nije bila u stanju da to uradi, jer bi ona potisnula stopu inflacije koja je već bila znatno ispod cilja banke od 2%. Danas, premijerna stopa (najpovoljnija kamatna stopa koju banka daje svojim prvoklasnim klijentima) ostaje na nuli, a jedino što predsednik ECB-a Mario Dragi planira jeste njeno odizanje ne pre ove jeseni.

ECB takođe nema nekih dodatnih alata. Uprkos dugogodišnjem usponu u poslednjih nekoliko godina, ECB je nastavila da svakog meseca zasipa tržišta milijardama evra kojima popravlja likvidnost – deo njenog programa kupovine obveznica. Zaista, tek je krajem decembra predsednik ECB-a Mario Dragi obustavio kupovinu.

Ako ekonomija ponovo počne da pada, snižavanje već nepostojećih kamatnih stopa nije opcija. To znači da je nastavak programa kupovine obveznica jedini način da ECB pumpa novac u ekonomiju kao deo stimulativnog paketa, ako to postane neophodno.

Nemački ministar finansija Olaf Šolc iz partije socijaldemokrata (levi centar), posvećuje veliku pažnju impotenciji ECB-a. On i drugi visoki zvaničnici ministarstva finansija veruju da će, ako ECB ne dobije svoje tradicionalne instrumente kada dođe sledeća recesija, vlade morati da popune taj jaz.

On je dugo opravdavao insistiranje nemačke vlade na balansiranju budžeta i plaćanju duga, rekavši da je to mera predostrožnosti za teža ekonomska vremena. “U narednom padu,” rekao je on, “trebaće nam manevarski prostor kako bismo preduzeli protivmere.”

Solidne finansije

A Nemačka se zaista ubraja u mali broj zemalja koje su učvrstile svoje državne finansije do te mere da ne treba mnogo brinuti o prekomernom zaduživanju tokom naredne recesije. Ove godine, teret nemačkog državnog duga će po prvi put od 2002. godine pasti ispod nivoa predviđenog paktom stabilnosti od 60% BDP-a.

Drugim rečima, nemačke federalne i državne vlade su dovoljno jake da izdrže sledeću krizu. Uravnoteženi budžet bi verovatno bio prošlost zbog nedostatka poreskih prihoda i većih socijalnih davanja. Međutim, Ministarstvo finansija bi ipak imalo dovoljno slobodnog tj manevarskog prostora za potrošnju, kojom bi se stabilizovala ekonomiju.

Ministarstvo tako tajno priprema plan za hitne slučajeve kako bi se unapred pripremilo. Primarni fokus plana je na smanjenju poreza, s tim da su omiljeni instrumenti izdašniji za korporacije. U poređenju sa složenijim investicionim programima, efekti takvih rezova su brži. Ako kompanije mogu brzo da otpišu akvizicije kao što su mašine, objekti ili strukture, veća je verovatnoća da će ulagati u njih. Takve investicije služe da ublaže ili preokrenu ekonomske padove.

Zvaničnici Ministarstva finansija planiraju dodatne podsticaje za smanjenje poreza na dohodak. To je, takođe, potez koji bi koristio većini kompanija u Nemačkoj, jer se za 80 posto korporacija u zemlji njihov porez na dobit plaća putem instrumenta poreza na dohodak. Štaviše, taj potez bi značio da bi radnici imali više novca, što bi dovelo do veće potrošnje i dodatnog stabilizujućeg efekta po nemačku ekonomiju. U zavisnosti od ozbiljnosti potencijalne recesije, Ministarstvo finansija predviđa smanjenje poreza od 17 do 35 milijardi evra.

Šolc i njegov prethodnik Volfgang Šojble dugo su odbijali poreske rezove tvrdeći da to predstavlja rizik od pregrevanja već solidne ekonomije. Ekonomisti strahuju od takvog razvoja, jer nekontrolisani rast izobličuje ekonomske strukture i dovodi do pogoršanja koja mogu biti mnogo gora.

Ali, uz lagano opadanje rasta, taj argument više ne važi. Zaista, čak i ako ta situacija i ne bude posebno prijatna, izgleda da će Nemci konačno dobiti poreske olakšice koje već godinama priželjkuju.

Christian Reiermann © SPIEGEL ONLINE

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.