EU izbori: Zeleni talas VS nepovoljni nacionalistički vetrovi

Nakon evropskih izbora na kojima je zabeležen napredak ekoloških i liberalnih snaga kao i krajnje desnice, došlo je vreme za rešenja, predloge, transnacionalne projekte i, ono što je najpotrebnije, demokratsku obnovu. Za veb-portal VoxEurop tekst napisala francuska novinarka Katrin Andre.

Još jedna Evropa se pojavila na prošlonedeljnim evropskim izborima: sada je jasno da građani izražavaju brigu o političkim dešavanjima u EU, i da su snage koje se bore za budućnost Evrope veoma živahne i vitalne. U poređenju sa prethodnim evropskim izborima, izlaznost je značajno porasla: u 20 od 28 država članica (50,2%, nasuprot 42% u 2014). Mladi su glasali u velikom broju i bili su pokretačka snaga zelenog talasa koji je dominirao izborima u mnogim članicama EU. Štrajkovi učenika koji upozoravaju na klimatske promene, pod vođstvom šesnaestogodišnje Šveđanke Grete Tanberg, a u koje se masovno uključilo stotine hiljada mladih ljudi širom evropskog kontinenta, poslao je poruku starijim generacijama i političarima, i ova poruka je prevedena u neporecivu izbornu moć i – glasačke brojke.

U nekim zemljama, kao što su Finska i Irska, zelene partije su dobile istorijski nivo podrške. Die Grünen, nemačka zelena partija je udvostručila svoje glasove zauzevši drugo mesto s više od 20 odsto. Zeleni su izazvali šok i u Francuskoj, dostigavši treće mesto sa 13,47% (Ecologie-les Verts). Britanska stranka Zelenih dobila je 11,7 odsto glasova, kao i Zeleni u Švedskoj (11,4 odsto). Sveukupno, 69 “zelenih” poslanika će imati mesta u novom parlamentu, za razliku od dosadašnjih 52.

Istovremeno, tradicionalne političke snage, socijaldemokrate, pretrpele su udarac – sa izuzetkom Španije i Švedske, gde su generalno izašle na vrh, i konzervativaca kao što su to Les Républicains u Francuskoj ili torijevaca u Britaniji, upravo sveže pregaženih Faradžovom partijom Bregzit. Iako je ravnoteža EU članica na nacionalnim nivoima u određenim slučajevima doživela potres, u Evropskom parlamentu je već u toku rekonfiguracija političkih koalicija i saveza, s obzirom na njegov “usitnjen” sastav.

Štaviše, dok su vladajuće strukture EU zemalja predvodile glasanje – osim u Francuskoj i Austriji, gde je kancelar Sebastijan Kurc bio skrajnut nakon izbora – dominacija velikih stranaka se, očigledno, privodi kraju.

Naravno, veliki broj ljudi, skoro jedan Evropljanin na svaka dva, nije uložio napor da bi otišao na glasanje. I naravno, tu je poražavajuća pobeda illiberalizma: 52,3 odsto (13 mesta) za vladajući Fidesz u Mađarskoj, čime je ova partija poboljšala njihov rezultat od 2014, i 34% za italijansku Legu Matea Salvinija. Pokušaj francuskog predsednika Emanuela Makrona da zadrži Rassemblement National kojeg predvodi Marin Le Pen pokazao se kao težak zadatak, a Le Pen iz izborne trke izašla kao pobednica. Najdžel Faradž dominirao je na glasačkim mestima u Britaniji, dok je flamanska krajnja desnica trijumfovala u Belgiji. Međutim, dok su krajnji desničari i ličnosti koje su postale personifikacija “vladara”u nekim zemljama dobile uporište, podrška populistima pala je za 14% u Danskoj, ali takođe su u padu i krajnje desničarski Švedski demokrati (Sverigedemokraterna, SD), koji su u anketama imali više od 20 odsto su zauzeli treće mesto, sa 15.4 procenta. Treba takođe napomenuti da je Švedska jedina zemlja u kojoj je podrška zelenima bila niža nego u 2014. godini.

Iako moramo ostati oprezni i hladne glave kada se radi o proceni ozbiljnosti ovakvih trendova, prisutan je i neporeciv zaključak koji se može izvući iz istovremenih događaja u velikom broju EU zemalja. Moć “zelenih” glasova, masovni klimatski protesti (od strane kako mladih tako i starih), kao i rezignacija uperena protiv nekih zemalja usled njihove eko-klimatske neaktivnosti (Belgija i Francuska), dozvoljavaju nam da rizikujemo u meri da pravimo poređenja na osnovu našeg iskustva – uostalom, doživeli smo ga iz prve ruke – pre nego da pravimo hladne analize. U ovom trenutku doživljavamo prekretnicu koja se može pokazati jednako važnom kao što je to pre 30 godina bio pad Berlinskog zida: gde je, pred našim očima, neumoljiv zamajac koji je doveo do kraja jedne ere i početka druge.

Vox Europe je objavio i članak političke analitičarke (i članice savetodavnog odbora Vox Europ) Ulrike Guérot koja tvrdi da je evropski ustav neophodan preduslov za garantovanje jednakih prava svim evropskim građanima, kao i istinski demokratske Evrope.

Ako želimo da jedinstveno tržište pretvorimo u istinsku demokratiju, potreban nam je zajednički ustav koji daje jednaka prava svim evropskim građanima. To bi trebalo da bude glavni zadatak novoizabranog Evropskog parlamenta, kaže politikološkinja Ulrike Guérot.

Ka evropskoj Republici: Kakva je Evropa potrebna svetu?

Za sociologa Alena Kajea, inženjera Tijerija Salomona i filozofa Patrika Vivrea, jedino bi stvaranje meta-nacije, u obliku svojevrsne Evropske Republike, moglo dovesti do takve Evrope koja je sposobna da se suoči sa trostrukim izazovom: klimatskim promenama, nejednakošću, i primenom demokratskih vrednosti.

Catherine André, VoxEurop

Evropski izbori rezultirali su fragmentacijom EU parlamenta u kojem su dosadašnje dve velike političke grupacije, evropske narodnjačke partije desnog centra (European People’s Party, EPP), i socijal-demokrate s levog centra (S&D) izgubile podršku, dok su evroskeptici osvojili veću podršku glasača nego što su ikada ranije. Evo kako je ugledni politički veb-portal Politico prezentovao dosadašnje relevantne podatke, koji se mogu nazvati definitivnim rezultatom ovogodišnjih izbora za Evropski parlament.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.