Zašto je Kina uverena da može pobediti Trampa u trgovinskom ratu

Uvezena soja u luci u Nantongu, Kina. Najnovije kineske tarife imale su za cilj da upozore da će američki proizvođači i potrošači platiti cenu Trampovog trgovinskog rata (Chinatopix via Associated Press)

Ovo je aprilski članak Njujork tajmsa koji se pojavio u naknadno priređenoj, majskoj verziji

PEKING – Kineski lideri su krajnje uvereni da mogu da pobede u trgovinskom ratu protiv američkog predsednika Trampa.

Kineski državni mediji prikazali su Trampa kao bezobzirnog zlostavljača čija je namera da podrije globalni trgovinski sistem, dok je kineska vlada predstavljena kao pravedni izdanak slobodne globalne trgovine. Kineski lider, Si Đinping, iskoristio je protivljenje da bi pojačao poruku Komunističke partije da su Sjedinjene Države odlučne da zaustave uspon Kine – ali da to više nisu u stanju. Kina je već prejaka, a njena ekonomija prevelika da bi bila suzbijena.

“Kina se ne plaši trgovinskog rata”, izjavio je na konferenciji za novinare potpredsednik finansija Žu Guangđao kako bi razgovarao o mogućim protimerama. Više nego jednom, on je navodio istoriju “nove Kine” – koja je počela svoj izvanredni ekonomski oporavak pre četiri decenije – kao dokaz da “nikada neće podleći spoljnom pritisku”.

Ono što u ovakvim vestima nedostaje jesu kontroverzne metode koje je Kina usvojila kako bi istisnula strane kompanije sa ključnih tehnoloških tržišta – i činjenicu da je, u trezvenoj ekonomskoj, Kina možda ranjivija na trgovinski rat nego što njeni zvaničnici to priznaju.

Izvoz čini veliki deo kineskog ekonomskog rasta. Pošto Sjedinjene Države toliko kupuju od Kine, Vašington ima mnogo više načina da negativno utiče na kineske proizvođače. Nasuprot tome, carinske kontra-tarife, koje je u znak odmazde Peking predložio već pokrivaju više od jedne trećine onoga što Kina kupuje od Sjedinjenih Država, ostavljajući manje mogućnosti za uzvratni udarac.

U političkoj sferi, međutim, gospodin Si uživa u prednostima koje mu mogu omogućiti da se nosi sa ekonomskim padovima daleko bolje nego što je to u stanju gospodin Tramp. Njegov autoritarni stav prema medijima i ljudima iz stranke kojoj pripada znači da ima malo prostora za kritiku njegove politike, čak i kada se mora suočiti sa žalbama američkih kompanija i potrošača pre važnih srednjoročnih (midterm) izbora u novembru.

Kineska vlada takođe ima mnogo veću kontrolu nad ekonomijom, što joj dozvoljava da zaštiti javnost od smanjenja broja radnih mesta ili zatvaranja fabrika – tako što će narediti bankama da podrže industrije koje najviše pate od američkih tarifa. Kina je u stanju da zada veći broj bolnih udaraca u ovom trgovinskom ratu jer je u stanju i da toleriše višegodišnje minuse nekih državnih kompanija koje dominiraju glavnim sektorima njene ekonomije. Jer – strateška važnost tih kompanija pokriva ove gubitke, stav je i procena Kine.

“Moj utisak je da u Vašingtonu prisutan preuveličani osećaj koliko bolne mogu biti ove tarife” u Kini, rekao je Arthur R. Kroeber, izvršni direktor Gavekal Dragonomics, istraživačke kompanije u Pekingu.

Visoko centralizovana vlada pod predsednikom Sijem Đinpingom i sveprisutna državna kontrola nad medijima mogli bi omogućiti da Kina izdrži ekonomske šokove nastalih trgovinskim ratom.

U najgorem slučaju, procenjuje on, akcije SAD mogle bi smanjiti jednu desetinu ekonomskog rasta Kine – što je jedva dovoljno da izazove drastičnu promenu u politici, s obzirom na ogromne koristi koje kineski lideri vide u svom modelu državne ekonomije, na koji se ova zemlja oslanja poslednjih decenija.

Istovremeno, izgleda da kineski zvaničnici veruju kako mogu da iskoriste ono što smatraju da su ranjive tačke u američkom političkom sistemu.

“Poljoprivredni sektor SAD-a je prilično uticajan u Kongresu”, rekao je Vang Jong, profesor ekonomije na Univerzitetu u Pekingu, objašnjavajući zašto je Kina targetovala poljoprivredne proizvode kao što je soja kao proizvod podložan uzvratnim, ‘carinskim stopama odmazde’. “Kina želi da američki domaći politički sistem obavi taj posao *umesto nje(.”

Nekoliko sati nakon što je Kina u aprilu dala zvaničnu izjavu povodom trgovinskog sukoba, pripadnici aktuelne administracije su nastojali da primire strahove od eskalacije sukoba, sugerišući da oni možda neće pokrenuti plan o nametanju carine na 50 milijardi dolara u kineskim dobrima.

Međutim, Tramp je tada rekao da će razmotriti mogućnost prikupljanja i dodatnih 100 milijardi dolara carinskih dažbina na kinesku robu kao odgovor na “nepoštenu odmazdu”. U izjavi je rekao: “Umesto da popravi svoje neprikladno ponašanje, Kina je odlučila da našteti našim farmerima i proizvođačima.”

Žu, kineski potpredsednik za finansije, zahvalio se američkim uzgajivačima soje i njihovom krovnom udruženju jer su se decidno izjasnili da se protive planu Trampove administracije.

Pored soje, Kina je zapretila povraćajem carina na američke automobile, hemikalije i druge proizvode. 106 vrsta robe, od kojih su brojne bile proizvedene u delovima SAD koji su podržavali Trampa, odabrane su da pošalju upozorenje da će američki radnici i potrošači trpeti ukoliko se ispostavi da će ovaj zastoj biti na duge staze.

“Ako neko želi da se bori (protiv Trampovih taksi) tamo (u SAD), mi ćemo biti uz njega”, rekao je Žu, manje-više naglašavajući uslove za američku predaju: uklanjanje jednostranih tarifa i rešavanje svih žalbi kroz mehanizme koje ima Svetska trgovinska organizacija (STO). “Ako (SAD) želi da pregovara, vrata su joj otvorena.”

Globalno, kineska strategija je bila da izoluje Sjedinjene Države, razdvajajući je od saveznika u Evropi i Aziji, koji inače dele američku zabrinutost zbog teško pokretljive i „čvrstorukaške“ trgovinske politike Kine, čiji je cilj, misle oni, zaštita ključnih tržišta i sticanje tehnologija koje su u posedu stranih firmi.

Fordovi automobili u auto-radnji u Šangaju. Američka vozila mogla bi se suočiti i sa novim, dodatnim tarifama Aly Song/Reuters

Foto: Fordovi automobili u automobilskoj trgovini u Šangaju u četvrtak. Američki automobili mogli bi se suočiti i sa novim tarifama. CreditAli Song / Reuters

Kroeber je rekao da će ujedinjeni front protiv Kine biti efikasniji od samih američkih tarifa, ali do sadaTramp nije uspeo da ga izgradi.

Umesto toga, Si je u velikoj meri uspeo da zauzme visoku moralnu poziciju na svetskoj sceni, projektujući Kinu kao trezvenog partnera u svim međunarodnim sporazumima, i to po raznim o pitanjima – od globalne trgovine do klimatskih promena – dakle, u svim pitanjima od kojih je sam Tramp zazirao.

“Američka strana je spremna da pokrene trgovinski rat za  koji bi joj izgovor bio i najmanja sitnica”, napisao je vodeći list stranke, Narodni dnevnik, u žestokom uvodniku, osuđujući Trampove tarife kao “trend koji ide potpuno pogrešnim smerom u odnosu na ekonomsku globalizaciju planete”.

“On danas cilja na Kinu, a sutra može biti usmeren na druge zemlje”, navodi se u saopštenju.

Kineska komunistička partija je, takođe, iskoristila trgovinski spor kao još jedan dokaz da Sjedinjene Države namerno potkopavaju uspon Kine kao globalne sile, centralnog narativa kojim se opravdavaju postupci KPK i gospodina Sija.

U decembru su državni mediji takođe istakli novu strategiju nacionalne bezbednosti koju je obelodanila Trampova administracija, koja je izjavila da je Kina “pokušala da istisne Sjedinjene Države u Indo-Pacifičkom regionu, proširujući doseg njenog državnog ekonomskog modela, i preuređujući region u svoju korist. “

Dokument je ukazao na dvopartijski pomak u stavu Vašingtona prema Kini nakon decenija ekonomske saradnje i koncesija. KPK tvrdi da Sjedinjene Države tek sada izazivaju Kinu, jer strahuju da će izgubiti svoje privilegovano mesto u svetskom poretku.

“Najnovije američke mere protiv Kine su u nekom smislu s osećajem suzdržanosti i obuzdavanja, koji su navodno uobičajeni među američkim političarima”, rečeno je u uvodniku kineskog dnevnog lista Global Times. “Oni su, međutim, prevideli činjenicu da je Kina prerasla u još jedan ekonomski centar sveta.”

U nastavku je konstatovano da je kinesko tržište sada “ni manje a ni više privlačno” od američkog – možda zvuči preterano ali ne toliko preuveličano koliko bi bilo do pre deset godina. A to čini ovu zemlju opasnijim protivnikom nego što je gospodin Tramp mogao očekivati.

“Rušenje Kine”, napisala je urednica ovog kineskog dnevnika, “značilo bi bitku koja bi po Sjedinjene Države bila nezamislivo okrutna.”

Steven Lee Myers, New York Times

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.