Šta bi za Britaniju značio “teški” Bregzit?

I danas je u britanskom parlamentu ne zna se koji po redu “D-day”.

Nakon drugog bolnog poraza koji je doživeo plan Tereze Mej za Bregzit, situacija u kojoj bi Ujedinjeno Kraljevstvo izašlo iz EU bez dogovora nikada nije izgledala verovatnija: a šta će to značiti za Britaniju i njenu ekonomiju? U ovom infografičkom prikazu sa Statiste prikazane su najizglednije prognoze koje dobro i jednostavno oslikavaju situaciju u kojoj bi se ova zemlja našla ukoliko bi sve krenulo nizbrdo… po scenariju izlaska bez prethodno postignutog sporazuma s evropskim partnerima.

Privreda i biznisi na severoistoku Engleske bi u narednih petnaest godina, u tom slučaju (razlaza bez dogovora, tzv no-deal Brexit) mogla doživeti pad bruto dodate vrednosti (BDV, gross value added, GVA)) od 10,5 odsto. Prema predviđanjima Britanske industrijske konfederacije (Confederation of British Industry, CBI), ovaj će region biti najgore pogođen, uz Vest Midlends, Jorkšir, i Hamber kao druge po redu kojima će izlazak bez sporazuma ekonomski najteže pasti, i to uz pad od “gotovo 10 odsto”. Predviđa se da će Severna Irska, koja se u velikoj meri oslanja na trgovinu sa EU (74 odsto ukupnog izvoza), imati pad od 9,1 odsto.

Brojke koje je krajem prošle godine objavila britanska vlada predviđaju da bi, u periodu od narednih 15 godina, uslovi koje je u vezi sa Bregzitom dogovorila Tereza Mej doveli do sažimanja ostrvske ekonomije za 3,9 odsto u poređenju sa ekonomskim obimom današnjih aranžmana. Čak i mračnija je, naravno, mogućnost da se izađe iz EU bez postignutog dogovora: u tom se slučaju može očekivati poražavajući pad od 9,3%. Na frontu zapošljavanja i novih radnih mesta, izveštaj britanske opservatorije za trgovinsku politiku i Univerzitet u Saseksu predviđaju da će gotovo 750.000 radnih mesta biti izgubljeno kao rezultat izlaska bez dogovora, što predstavlja 2,5 odsto svih radnih mesta u Britaniji.

Koga bi najteže pogodio izlazak iz EU bez dogovora?

U poslednjih nekoliko nedelja – a uoči današnjeg “Crnog petka”, 29. marta u jedanaest uveče, koji je, ako se neko još uopšte seća, trebalo da bude onaj “prvi, zvanični” rok za izlazak Britanije iz Evropske unije – šanse da se desi Bregzit bez dogovora doživljavaju eksponencijalni rast. Nova studija ispitala je potencijalni uticaj tog scenarija na radna mesta širom sveta. Analizu je sproveo Institut za ekonomska istraživanja iz Halea (Leibniz-Institut für Wirtschaftsforschung Halle, IWH), fokusirajući se na 56 industrijskih sektora u 43 zemlje, uz pretpostavku 25-procentnog pada izvoza EU u UK u slučaju „teškog“ Bregzita (bez postignutog dogovora).

Ustanovljeno je da bi Nemačka mogla izgubiti najviše radnih mesta, njih oko 103 hiljade, i bila bi najugroženija ukoliko bi propali britanski interni a potom i dogovori sa Evropljanima. Iako bi Nemci – kao najveća ekonomska sila u Evropi – mogli biti najviše pogođeni u smislu velikog broja radnih mesta, situacija je unekoliko drukčija kada je reč o udelu ukupne proporcionalne ugroženosti radnih mesta u odnosu na broj stanovnika, a nakon mogućeg “teškog Bregzita”. U ovom slučaju, samo bi 0,24 odsto nemačke radne snage bilo ugroženo, u poređenju sa 1,03 odsto svih radnih mesta u Irskoj. I to uprkos “samo” 19.800 irskih radnih mesta koja bi bila potencijalno pogođena razlazom bez dila. Evo još jedne infografike sa Statiste koja odlično prikazuje broj potencijalno ugroženih radnih mesta ukoliko bi se dogodio razlaz tj Bregzit bez postignutog dogovora:

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.