Kinezi ne žele američko đubre

Njujork tajms piše o problemima s kojima se suočavaju Amerikanci: kako su troškovi reciklaže u SAD drastično porasli, sve je više američkih gradova koji potpuno odustaju od prerade korisnog otpada.

S obzirom da Kina više ne prihvata korišćenu plastiku i papir iz Sjedinjenih Država, američki gradovi i naselja sada se suočavaju sa vrtoglavim rastom računa za usluge prikupljanja sekundarnih sirovina, prisiljavajući ih na okončanje svojih programa reciklaže, spaljivanje ili gomilanje na deponijama – a smeća je danas u SAD daleko više nego do pre samo nekoliko meseci.

Projekt reciklaže – koji je tokom proteklih decenija prerastao u gotovo refleksnu radnju praktično svih američkih domaćinstava i preduzeća, a s namerom smanjenja količine otpada i očuvanja životne sredine – propada u mnogim delovima Sjedinjenih Država.

Filadelfija i njenih milion i po stanovnika sada spaljuje oko polovine ukupne količine otpada koji je praktično moguće reciklirati, u spalionici koja ovaj otpad pretvara u korisnu energiju. Na međunarodnom aerodrom u Memfisu i dalje postoje kante za reciklažu oko svih terminala iako se sve sakupljene limenke, flaše i novine šalju direktno na deponiju a ne na reciklažu. Prošlog meseca su se zvaničnici Deltone na Floridi suočili sa stvarnošću da je, uprkos njihovim najboljim namerama i naporima da recikliraju, njihov program za prikupljanje smeća suspendovan jer „nije funkcionisao“.

Ovo su samo tri od stotina američkih gradova koji su otkazali svoje dosadašnje programe reciklaže, ograničajući vrste materijala koje prihvataju – ili pak pristaju na reciklažu, ali uz ogromno povećanje cena.

“Reciklažni pokret je u ovom trenutku u krizi”, rekla je Fijona Ma, blagajnica državne banke Kalifornije, jedne od američkih država u kojoj su troškovi recikliranja porasli do neslućenih visina.

U prilog prognozi o daljem poskupljenju američkih troškova za reciklažu je situacija u Kini, koja je do januara 2018. bila veliki kupac materijala koje je moguće reciklirati i koji je sakupljan u Sjedinjenim Državama a potom brodovima otpreman preko Pacifika. Ove isporuke sekundarnih sirovina su se zaustavile u momentu kada su kineski zvaničnici utvrdili da je previše nepotrebnog smeća umešano tj ubačeno u reciklažni otpad koji dobijaju od Amerikanaca, kao što su karton i određene vrste plastike. Nakon toga, Tajland i Indija počeli su da prihvataju veće količine otpada, preuzimajući i dotadašnje kineske kvote, premda čak i ove države nameću nova ograničenja.

Previranja na globalnim tržištima otpada počela su da pogađaju američke gradove prošle godine, a problemi su se otad samo produbljivali.

Sa manjim brojem kupaca, kompanije za reciklažu nastoje da nadoknade izgubljene profite tako što skuplje naplaćuju svoje usluge u SAD, a u nekim slučajevima četiri puta više nego što su naplaćivali prošle godine. U svetlu drastičnog poskupljenja reciklaže u Americi, gradovi i manja mesta donose teške odluke o povećanjima ekoloških taksi, uz smanjivanje obima nekih drugih opštinskih usluga ili, naprosto, dižu ruke od tradicionalno uvreženog ekološkog pokreta koji je u SAD zaživeo još tokom 1970-ih. „Recikliranje je dugo vremena bilo nefunkcionalno“, rekao je Mič Hedlund, izvršni direktor neprofitne organizacije Recycle Across America, koja se zalaže za bolju standardizaciju obeležja i znakova na mestima za odlaganje otpada, kako bi pomogli građanima da što bolje sortiraju otpadni materijal. “Mnogi Amerikanci, međutim, nisu primetili da je Kina doskora bila naša deponija.”

Eric Griffin na reciklažnoj ruti u Sarajzu, gde je gradonačelnik doveo u pitanje ozbiljnost kontaminacije redovnim otpadom (Sscott McIntire-NYT)

Eric Griffin na reciklažnoj ruti u Sanrajzu, gde je gradonačelnik doveo u pitanje ozbiljnost kontaminacije redovno sortiranog otpada (Scott McIntyre-NYT)

Iako možda kontraintuitivno, ispostavlja se da su oni koji najviše dobijaju u ovoj situaciji zapravo najveći recikleri, Waste Management i Republic Services, koji su takođe i veliki sakupljači smeća a i vlasnici deponija.

Recikliranje je bio jedan od najunosnijih segmenata njihovog poslovanja, uz usluge prevoza i odlaganja na deponije. Analitičari kažu da su mnoge kompanije koje se bave otpadom tradicionalno gledale na recikliranje kao na posao u kojem se nalaze “lideri među gubitašima”, nudeći svoje usluge u velikoj meri samo da bi osvojili monopol nad poslovanjem otpadom u određenom okrugu (opštini).

Ova poslovna jednačina počinje da se menja. Iako je u Sjedinjenim Državama i dalje održivo tržište za preradu otpada poput plastičnih boca i kartonaže, obim njihovog poslovanja nije toliki da bi mogao apsorbovati svu plastiku, papir i karton koji Amerikanci nastoje da recikliraju. Kompanije za reciklažu kažu da ne mogu zavisiti od prodaje upotrebljene plastike i papira po cenama koje tek da pokrivaju troškove obrade, pa traže od opština da plate znatno više za svoje dosadašnje usluge prerade. Neke kompanije takođe naplaćuju kupcima dodatne naknade usled “kontaminiranosti” otpadnog materijala, koji je pomešan sa ostalim smećem pa se mora i dodatno sortirati pre reciklaže – što samo dodatno povećava i onako visoke cene.

Veće naknade za recikliranje, kažu analitičari, doprineće jačanju najvećih kompanija u biznisu koji već doživljava procvat. Waste Management je tokom 2018. godine zabeležio snažan operativni profit, dok je poslovni izveštaj Republic-a na kraju prošle godine obelodanio povećanje prihoda, podstaknuto novim prilikama u biznisu otpadnim sirovinama.

Veći deo povećanja broja deponija u reciklažnoj industriji vođen je logikom ekonomskog rasta: što više Amerikanaca troši, utoliko više otpada. Međutim, analitičari kažu da se radi o, u najmanju ruku, većim količinama reciklabilnih materijala koji se ne mogu prodati ili prenameniti.

Mič Hedlund, CEO Recycle Across America: „Recikliranje je u Sanrajzu dugo bilo nefunkcionalno“ (Scott McIntyre-NYT)

Mič Hedlund, CEO Recycle Across America: „Recikliranje je u Sanrajzu dugo bilo nefunkcionalno“ (Scott McIntyre-NYT)

Neki od čelnih ljudi američkih okruga kažu da su sve oprezniji sa kompanijama koje kontrolišu praktično svaki aspekt sistema otpada i reciklaže.

“Jesu li ove stope kontaminacije zaista visoke, ili ta „kontaminiranost“ (nedovoljno sortirani otpad) ide u korist njihovog korporativnog interesa?”, upitao se Majk Rajan, gradonačelnik Sanrajza na Floridi.

Gradić Sanrajz nije mogao da priušti veće troškove za reciklažu svog otpada, ali je odlučio da svoj reciklažni materijal spali u objektu koji pretvara otpad u energiju, umesto da ga šalje na deponiju.

“To nije ono što većina ljudi smatra reciklažom, ali je bolje od sumorne alternative – ništa ne učiniti s otpadom ili ga uludo spaljivati a pritom zagađivati životnu sredinu”, rekao je Rajan.

Kada je reč o gradovima poput Filadelfije, recikliranje je odavno predmet ponosa lokalaca. Tokom poslednje decenije, Filadelfija je uspela da od jedne od najnižih stopa reciklaže među velikim gradovima dopre među gradove koji imaju najbolju preradu otpada.

U vreme dok je Kina kupovala karton i plastiku, reciklaža je zarađivala novac za grad nekoliko godina. Međutim, Filadelfija je prošle godine bila pogođena “neverovatno visokim” poskupljenjem, kaže u svojoj izjavi zvanična portparolka ovog grada.

Gradonačelnik Sanrajza Majk Rajan kaže da prelazak sa uobičajene reciklaže na proizvodnju struje spaljivanjem smeća “nije ono što većina smatra recikliranjem, ali je bolje od alternative – pukog gomilanja na deponiji” (Scott McIntyre-NYT)

Grad je došao do jednog privremenog rešenja: Identifikovani su delovi grada sa najvećim zagađenjem tj nesortiranim otpadom u svojim kantama za reciklažu, a potom je započeto otpremanje takvog materijala u spalionicu nizvodno niz reku Delaver do obližnjeg Čestera, u Pensilvaniji. Ostatak se još uvek otprema u postrojenja za reciklažu.

Spalionica pretvara otpad u energiju, koja se kao struja može prodati kroz električnu mrežu, rekao je filadelfijski komesar za rad na terenu, Karlton Vilijams. I pored svega, ni time se nije previše učinilo kako bi se ublažili strahovi brojnih stanovnika i zabrinutost zbog povećanog zagađenja vazduha u Česteru.

“Stanovnici Čestera kažu,” S obzirom da pričate kako ulažete sve napore za recikliranje, a vi ga, zapravo, spaljujete?”, navodi Vilijams reči svojih sugrađana. “Meštani, čim čuju reč ‘spaliti’ pomisle da se radi o ekološkoj katastrofi.”

Gradski zvaničnici Filadelfije pregovaraju o jednom finansijski pristupačnijem ugovoru koji će tokom ove godine doprineti obnavljanju reciklaže čitavog grada.

U Deltoni, uvećani troškovi nisu bili jedini faktor koji stoji iza prošlomesečne odluke o zaustavljanju reciklaže. Čak i da je grad pristao da plati dodatnih 25.000 dolara mesečno kompaniji koja se bavi reciklažom, nije bilo garancije da će svi plastični kontejneri i isporuke otpada biti prerađeni u nešto novo i ekološki odgovarajuće, rekla je gradonačelnica Hajdi Hercberg.

“Svi smo radili na recikliranju jer je bilo lako, ali stvarnost je takva da se, zapravo, nije mnogo recikliralo”, rekla je Hercberg.

Problemi sa recikliranjem uzrok su sve glasnijih poziva na ograničavanje otpada na njegovom izvoru. Mere kao što su zabrana plastičnih kesa i slamki, koje su dugo promovisale grupe za zaštitu životne sredine, sve više dobijaju na snazi među američkim stanovništvom.

Postrojenje u kojem se struja generiše spaljivanjem otpada. Kao i u Sanrajzu, i u Filadelfiji se koristi spalionica, iako se u njoj reciklira tek polovina gradskog otpada (Scott McIntyre-NYT)

U Konektikatu je ovog marta jedna grupa za lobiranje govorila o stanju haosa u lokalnim programima recikliranja, pozivajući guvernera ove države da se fokusira na ograničavanje plastičnih kesa, slamki i kutija za pakovanje.

“Što pre prihvatimo ekonomsku nepraktičnost recikliranja, tim ćemo pre biti u stanju da učinimo neki ozbiljniji i konkretniji napredak u rešavanju problema zagađenja plastikom”, rekao je Džen Del, inženjer koji vodi Last Beach Cleanup. Ova ekološka grupa sarađuje sa investitorima i neprofitnim organizacijama kako bi smanjila zagađenje plastikom.

Neki veliki proizvođači otpada i dalje prolaze kroz postupke recikliranja, bez obzira na uzaludnost te finansijske konstrukcije.

Širom Memfisa, velika komercijalna preduzeća su za sada morala da zaustave reciklažu usled problema sa kontaminacijom tj mešanjem različitih vrsta otpada. Međutim, gradski aerodrom zadržava svoje kante za odlaganje reciklažnog otpada kako bi sačuvao “kulturu” recikliranja među putnicima i zaposlenima, rekao je portparol Gradske kuće.

“Želimo da osiguramo da smo u stanju da ostvarimo besprekornu tranziciju ako i kada se recikliranje nesmetano i u kontinuitetu u jednom trenutku vrati na područje Memfisa”, saopštio je imejlom gradski portparol, Glen Tomas.

 

Majkl Korkri je ekonomski novinar koji pokriva maloprodajnu industriju i njen uticaj na potrošače, radnike i ekonomiju. Ranije je bio reporter u Volstrit džornalu.

 

NYT

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.