Svetu treba drukčije oporezivanje kompanija

Kako oporezivati kompanije u svetu mobilnog kapitala i globalnih korporacija? Kako ohrabriti korporativne investicije i obeshrabritu finansijski inženjering? Kako smanjiti oporezivanje rada? Kako da oporezujemo rentu, a ne produktivnu aktivnost? Kako obeshrabriti kompleksne i vijugave puteve izbegavanja poreza? Kako, što nije i najmanje važno, smanjiti podsticaje za globalnu utrku redukovanja oporezivanja kompanija?

To su izuzetno važna politička pitanja. Ona su važna ne samo za sposobnost vlada da prikupljaju prihode već i za politički legitimitet kapitalizma. Na žalost, neki dobri odgovori na ova pitanja predstavljala su predmet diskusije u nedavnoj američkoj debati o reformi oporezivanja korporacija, ali su na kraju zakopani. Reforma je imala dva principa: porez bi padao na novčane tokove te se primenjivao na odredište korporativnih transakcija, a ne na njihovo poreklo. Neki eksperti su predložili sistem poznat kao “porez na tok gotovine zasnovan na destinaciji tj ishodištu na kojem se roba kupuje (prodajna destinacija)”. Mnogo je toga što bi moglo ići u prilog ovakvom načinu oporezivanja.

Poreska osnovica za takav sistem bi bili nefinansijski prilivi, manji nefinansijski odlivi (Osnova koja uključuje finansijske prilive i odlive je takođe izvodljiva, ali će se to ovom prilikom ignorisati). Troškovi investicija i rada bi bili odbijeni kao ostvareni, ali nije bilo moguće odbiti finansijske troškove. Potpuni rashodi za investicije bi vladu učinili partnerom u investicionim projektima, doprinoseći njima i ostvarujući prinos od njih u jednakom omeru. Porez bi na kraju nosio korporativnu rentu – povraćaj iznad troškova faktora proizvodnje (uključujući kapital) koji su potrebni za njihovo stvaranje. Renta je, takođe, ono što treba da oporezujemo.

Značajna korist ovog sistema je da više ne bi postojala današnja pristrasnost u korist finansiranja dugom, što stvara značajne rizike po ekonomsku stabilnost, kao što je pokazala finansijska kriza. U širem smislu, veliki deo finansijskog inženjeringa kojem smo svedoci mora biti vođen na način koji je malo više od želje za izbegavanjem poreza. Ovo ne obezbeđuje nikakvu društvenu korist.

Druga velika promena bila bi u oporezivanju po mestu prodaje (destinacija), a ne po mestu proizvodnje (poreklu). Jedan od načina razmišljanja o tome je da bismo zamenili trenutne napore za oporezivanje profita tamo gde su stvoreni porezom na dodatu vrednost koji oslobađa troškove rada. Izuzimanje troškova rada je, očigledno, privlačno.

Štaviše, niskim oporezivanjem (suboptimalnim) prema poreklu, kompanije imaju podsticaj da svoju proizvodnju presele u jurisdikcije sa niskim porezima, daleko od jurisdikcija koje su ih učinile uspešnim. U današnjim okolnostima, šta je sa internetom i ulogom intelektualne svojine, pa je veliki deo tog preseljenja proizvodnih sredstava samo (visoko profitabilna) izmaštana predstava. Ali destinacija nije plod, jer je daleko teže sakriti gde se nešto prodaje nego gde je napravljeno. Prelaskom na oporezivanje prema destinaciji, kompanije bi bile primorane da plaćaju poreze na globalno važnim tržištima.

Jedna od najvećih atrakcija ove reforme je to što bi ona nekoj zemlji obezbedila koristi, čak i ako je napravila pomak isključivo sebe radi. Podsticaj za ulaganje u zemlju koji bi učinio promenu bi se povećao, i to usled punog odbitka za iznos ulaganja. Novi porez bi bio relativno jednostavan da se nametne, jer bi se ubirao na prodaju kompanije na njenim sopstvenim tržištima. Još privlačnije, ukoliko bi neka zemlja uvela ovaj oblik oporezivanja, ona bi prestala da nameće korporativne poreze na domaću proizvodnju usmerenu na strana tržišta. To bi stvorilo značajan podsticaj da se proizvodnja prebaci u zemlju uvođenjem reformi. Taj podsticaj bi mogao da ubedi druge zemlje da slede taj primer (Odbitak je svaka stavka ili rashod oduzeta od bruto prihoda kako bi se smanjio iznos prihoda koji podleže porezu na dohodak. Takođe se naziva i “dozvoljenim odbitkom”. Na primer, ako zaradite 40.000 dolara i potražujete odbitak za 1.000 dolara, vaš oporezivi prihod se smanjuje na 39.000 dolara).

Zbog toga je neuspeh Sjedinjenih Država u sprovođenju predviđene reforme bila takva šteta. Međutim, Britanija nakon Bregzita treba da hitno razmotri predloženu reformu zarad sopstvenog interesa. To bi poboljšalo podsticaje za ulaganje; to bi, takođe, učinilo Britaniju privlačnijom bazom za proizvodnju orijentisanu ka svetskim tržištima; i to bi, u velikoj meri, eliminisalo nepravdu malo oporezovanih kompanija koje se nalaze u inostranstvu, a koje su potkopavale domaće konkurente.

Reforma bi stvorila nove probleme i izazove. Jedan od njih je da izvoz iz kompanija baziranih na resursima ne bi bio podložan porezu. Stoga bi bio potreban poseban porez na rente od sirovina. Problemi se, mada rešivi, takođe javljaju i u tretmanu finansijskih kompanija.

I pored svega, jedna velika stvar je sasvim jasna. Postojeći poreski sistem zasnovan na poreklu, posebno sa odbitkom interesa i nedovoljnim odbitkom za troškove ulaganja, stvara velike probleme. Umesto da se s njom bavimo neumorno i istrajno, potrebna je radikalnija reforma. Oporezivanje novčanih tokova na osnovu odredišta je upravo takva vrsta poreske reforme. Neko mora da isproba efikasnost ovog modela.

 

Martin Wolf, FT

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.