Ekonomija, ekonomisti i predrasude prema ženama

Pristrasnost i predrasude u ekonomiji mogu se korigovati većom zastupljenošću žena, pokazuje jedno istraživanje koje je objavio Fajnenšel tajms.

Ekonomija ima svoj #MeToo trenutak. Kada se radi o regrutovanju studentkinja, zapošljavanju fakulteta i pitanju unapređenja na poslu, ova struka i nauka već odavno zaostaje za drugim društvenim naukama, pa čak i onim najtežim. Ekonomistkinje se često suočavaju sa neprijateljskim evaluacijama svoje nastave, strožim procesima pregleda stručnih radova koji se objavljuju, ali i manje zasluge za koautorstvo. Nedavno objavljeni rad Alice Wu sa Univerziteta Harvard takođe je dokumentovao posebno problematičnu kulturu mizoginije na veb stranici za zapošljavanje ekonomskih stručnjakinja.

Na ovogodišnjem sastanku Američkog ekonomskog udruženja, nekoliko vrhunskih ekonomistkinja, uključujući i Dženet Jelen (Janet Yellen), bivšu predsednicu američkih Federalnih rezervi (tj Američke centralne banke), govorila je o svojim ličnim bitkama s rodnim predrasudama i diskriminacijom u sferi ekonomije i rodne zastupljenosti.

Međutim, muškarci ekonomisti drže 72% asistentskih pozicija i 87% profesura sa katedrom ne posmatraju tako ozbiljno ovu problematiku o podjednakoj rodnoj zastupljenosti u profesiji, što je pokazala i nedavna studija Ha-Džun Čanga (Ha-Joon Chang) sa univerziteta Kembridž.

U ovom onlajn eksperimentu su za identifikaciju predrasuda uzeti ekonomisti iz 19 zemalja. Od njih se tražilo da ocenjuju izjave istaknutih ekonomista o različitim temama, uključujući i rodni problem profesije. U eksperimentu je izvor za svaku izjavu nasumično promenjen bez znanja učesnika. Nekim učesnicima je rečeno da je od poznatog ekonomiste, drugi su govorili da je izjavu dao neko ko se smatra ideološki drugačijim subjektom.

U ovoj e-anketi otkrivena je snažna ideološka pristrasnost: učesnici su imali manje od 7% verovatnoće da će se složiti sa ekonomistom koji nije mejnstrim tj ne pripada korpusu uobičajenih stavova. Na primer, učesnici suočeni sa oštrim komentarima o trenutnom stanju makroekonomije imali su 9,5% veću verovatnoću da se slože ako su mislili da je to od Lorensa Samersa (Lawrence Summers), bivšeg sekretara Trezora SAD, nego da je to bio Janis Varufakis, levičarski nastrojeni nekadašnji ministar finansija Grčke.

Ovi jaki obrasci predrasuda aktivno protivreče imidžu koji ekonomisti imaju o sebi: 82% ispitanika se slaže da pri ocenjivanju izjave treba obratiti pažnu samo i isključivo na njen sadržaj, a ne na autora. Pozitivno je to što su žene ekonomistkinje imale manje od 40 odsto manje izgleda da budu podložne „zvučnosti“ imena autora od svojih muških kolega, tako da je, sudeći po rezultatima, verovatno da će ekonomska profesija u budućnosti bivati sve manje pristrasna jer postaje sve uravnoteženija.

Međutim, takođe su uočene i oštre razlike između načina na koji ženski i muški ekonomisti percipiraju napore profesije za većom rodnom ravnopravnošću. Kada se suoči sa izjavom “pripadnici ekonomske struke su u poslednjih nekoliko decenija napravili tek mali pomak u prevladavanju jaza među polovima. Imajući u vidu važnost ove teme (unutar ove struke) pri određivanju javnih politika, ovo predstavlja jedno prilično ozbiljno pitanje. Bilo da su eksplicitne ili suptilnije, namerno ili ne, prepreke sa kojima se žene suočavaju u ekonomiji su vrlo stvarne“, žene su bile sklonije za 26% da će se složiti sa ovim stavom od svojih muških kolega.

Povrh toga, muška saglasnost s ovom izjavom je pala za dodatnih 5,8% kada im je rečeno da je izjavu dala leva britanska feministička ekonomistkinja Dajen Elson (Diane Elson) a ne pravi izvor, Karmen Rajnhart (Carmen Reinhart), mejnstrim ekonomistkinja sa Harvarda. Ženski nivoi saglasnosti sa izjavom nisu se promenili sa identitetom autora, što ukazuje na to da su u vezi sa ovim pitanjem ekonomistkinje bili u stanju da skrajnu svoje predrasude i usredsrede se na sadržaj izjave.

Ideološke predrasude čine ekonomsku profesiju loše opremljenom za uključivanje u uravnotežene rasprave o politički kontroverznim ekonomskim pitanjima koja karakterišu naše vreme, kao što su nejednakost, mere štednje i klimatske promene.

U rezultatima ove onlajn ankete uočen je i podatak  da žene ekonomisti pokazuju manju ideološku pristrasnost i predrasude, kao i da su u stanju da svoje predrasude odbace onda kada se bave problemom koji su lično iskusile. To sugeriše da bi rešavanje rodnog problema profesije bio delotvoran način za rešavanje šireg pitanja ideološke pristrasnosti.

 

FT

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.