Zašto Amerikanci nikada ne bi primetili klimatsko zagrevanje

Ovo je klasičan sindrom raka u loncu koji nije svestan trenutka kada je voda proključala: osoba koja se danas uzrujava usled “užasnog” dana uzrokovanog vrućinom, mogla bi da u roku od samo pet godina tu istu temperaturu neumitno prihvati kao „sasvim normalnu“ – u odnosu na ono što nam donose ubrzane klimatske promene, otkriva nova studija.

U proteklih 50 godina, klimatske promene su izmenile vremenske prilike u Sjedinjenim Državama, što je dovelo do blažih zima, toplijih noći i nesnosnih letnjih vrućina. Ove promene će se intenzivirati tokom narednih decenija; do kraja veka, na primer, klima bi u jednoj Filadelfiji mogla biti kao u današnjem Memfisu – osetno toplija.

Nova studija, međutim, sugeriše da većina Amerikanaca nije primetila ove tj bilo kakve promene – i nikada neće.

Tokom protekle decenije, različiti timovi stručnjaka iz društvenih nauka pokušali su da odgovore na isto pitanje: odakle dolazi naš osećaj za “normalno” vreme? Zašto neke dane osećamo kao neuobičajeno vruće, a neke kao samo uobičajeno tople? Da bismo uporedili jedan letnji dan i izmerili intenzitet promena, da li bi trebalo da ga uporedimo sa dosadašnjim merenjima svih letnjih dana u poslednjih nekoliko decenija, ili samo neke „letnje prizore“  koje smo, nekada, videli u nekoj knjizi?

Nova studija, objavljena ove sedmice u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka, pokušava da odgovori na ovo pitanje uzimajući u obzir podatke ekstrahovane sa tvitera. Jesu li vremenske prilike tako neobične, pitali su se autori, da ljudi o tome još i posvuda tvituju? Da bi to saznali, uparili su bazu podataka od 2,1 milijarde geotagovanih tvitova sa drugom bazom geotagovanih vremenskih uslova. Potom su filtrirali tvitove za specifične reči povezane sa vremenom, kao što su kišica, vrelo, ili jesenji.

Američki okruzi u kojima odrasli barem povremeno raspravljaju o globalnom zagrevanju (Graf: Njujork tajms)

Američki okruzi u kojima odrasli barem povremeno raspravljaju o globalnom zagrevanju (Graf: Njujork tajms)

Čini se da se, po njihovim otkrićima, osećaj Amerikanaca za “normalno” vreme ponovno uspostavlja svakih pet godina. Ljudi bi slali više vremenskih tvitova kada je napolju bilo neuobičajeno vruće ili hladno, mada je njihov osećaj za ono što je proizvelo to „neobično“ vreme bilo prilično kratkovido. Generalno, ako su ljudi iskusili ekstremnu temperaturu tokom istog meseca u prethodne dve do osam godina, mnogo je manje verovatno da će to iskustvo (svesno artikulisati i potom) objaviti.

Ovo je veliki izazov za mnoge zagovornike postojanja klimatskih promena jer sugeriše da ljudi ažuriraju tj nanovo „osvežavaju“ svoj osećaj za „normalno vreme“ u roku daleko kraćem od onoga u kojem dolazi do klimatskih promena. Drugim rečima, mnogi Amerikanci jednostavno neće nikada otkriti da je s vremenskim prilikama nešto krenulo po zlu, barem na onom svakodnevnom nivou. Kao što je jednom izjavila Frensis Mur (Frances Moore), spisateljka i profesorka zaštite životne sredine na UC Davis: “Ne možemo naprosto očekivati da ljudi izađu iz svojih kuća, da bi napolju shvatili da se klimatske promene zaista događaju.”

Po podacima kojima raspolaže, Murova i njene kolege otkrili su da korisnici tvitera ažuriraju svoj osećaj za hladno vreme podjednakom brzinom kao i u slučaju toplog vremena. Tako bi se korisnici ponekad žalili na naizgled ledenu nedelju usred zime, iako te temperature „nisu bile toliko niske u istorijskom kontekstu“, rekla je ona. “Zapravo, samo je bilo hladno jer se ideja ljudi o tome šta je to uobičajena zimska temperatura vremenom promenila.”

Crvena linija ovog grafikona pokazuje modelirani porast prosečnih godišnjih temperatura u Sjedinjenim Državama u najgorem scenariju tj predviđanjima, u poređenju sa prosekom od 1981. do 2010. Plava linija pokazuje koliko brzo bi Amerikanci te promene počeli da smatraju za nešto normalno (Foto: Moore i dr. / PNAS)

Iza ove studije stoji jedna veća priča – ona se tiče klimatskih promena koje se mogu prepoznati kroz lično iskustvo pisca ovih redaka. Ovi podaci o „subjektivnom osećaju“ i promenama u osećaju percipiranja „normalnog“ sugeriše da se globalno zagrevanje neće osećati kao da neko podiže temperaturu do vreline pećnice. Umesto toga, osećaće se kao da se svi uspinjemo jednim beskonačnim stepeništem, a da ne znamo koliko smo se visoko popeli. Svakih nekoliko godina, ljudi mogu primetiti opasno vruće leto ili zabrinjavajuće toplu zimu. Pa ipak, nakon što nam se talasi tih temperatura vrate u nekoliko navrata, prestaćemo da ih primećujemo: Zaboravićemo da su sezone nekada bile drugačije od ovih današnjih. A onda će ciklus ekstrema početi iznova.

Međutim, studija u stvari samo može da ocrta tu ideju, koliko god je ova primamljiva. Aron Mekrajt (Aaron McCright), profesor sociologije na Državnom univerzitetu u Mičigenu koji je proučavao percepciju i razumevanje javnosti o klimatskim promenama, rekao je da mu je „neugodno da analizira podatke sa tvitera kako bi izmerio promene u stavovima. Na kraju krajeva, samo od kompjuterskog programa zavisi uspešnost i utemeljenost analize nestvarnih 2,1 milijarde tvitova – pa čak i tada, kompjuterski programi prave neke suštinski „početničke“greške, zbunjujući se i ne prepoznajući nešto što je sarkazam. Iako su ljudi ti koji u dva navrata proveravaju (ipak samo mali) uzorak valjanosti tog programa, sam čovek nikada ne bi mogao da prečisti i ekstrahuje suštinske elemente iz kompletnog skupa podataka koji je ogroman.

Studija unekoliko zanemaruje tj. ne reprezentuje i druga važna pitanja. „Vi u suštini nastojite da objasnite koliko dugo je neko živeo u nekom području onda kada od njih tražite da procene vreme kao normalno ili pak nenormalno“, rekao je Mekrajt. Ali – ova studija ne dobacuje dotle.

Ovom studijom se takođe ne objašnjava koliko je bilo koji toplotni ili ledeni talas bio pokriven u medijima, što bi moglo oblikovati neku predstavu o tome koliko često ljudi tvituju o ovim promenama i temperaturnim ekstremima. “Samo se setimo polarnog talasa od pre nekoliko sedmica”, napomenuo je Mekrajt. „Naravno, većina onih koji žive u Sjedinjenim Državama je iskusila hladnije vreme i temperature niže od onih koje su uobičajene. A tu je, napokon, i javnost koja je i ranije doživljavala medijsko bombardovanje nalik ovome, za vreme i po okončanju nekih sličnih temperaturnih i vremenskih nepogoda, govoreći nam koliko su baš tada, u tom trenutku, ove pojave bile ekstremne.

Konačno, pošto samo mali broj Amerikanaca koristi Tviter, uzorak koji je obuhvaćen ovom studijom verovatno ne predstavlja američku populaciju u celini. “Jednostavno, nisam siguran šta da uradim sa ovom studijom i dobijenim podacima”, rekao je on.

Čak i studija prepoznaje neke od ovih praznina. Murova je naglasila da studija ne ispituje percepciju prirodnih katastrofa najvećih razmera, kao što su poplave, požari ili uragani. Ipak, dokazi upućuju na to da Amerikanci i dalje obraćaju pažnju na te događaje. Prošlog meseca je anketa AP-a otkrila da su “nedavna ekstremna klimatska dešavanja” glavni razlog što Amerikanci prihvataju klimatske promene zdravo za gotovo – ne shvatajući, zapravo, koliko se vremenom modifikuje njihova percepcija normalnog.

Aleksa Spens (Alexa Spence), profesorka psihologije na Univerzitetu u Notingemu mišljenja je da ova studija nudi nadasve korisne pouke stručnjacima, štampi i medijskim poslenicima ali i svakome ko iskreno želi da utemeljeno razgovara o klimatskim promenama. “Trebalo bi da se postaramo da se… istorijska poređenja temperatura odabiraju na odgovarajući, primeren način”, rekla je Spensova, tako da možemo da pravilno procenimo današnje vremenske prilike u njihovoj “punoj, alarmantnoj grozoti”.

Uostalom, većina vremenskih prilika je u poslednje vreme bez presedana. Upravo smo proživeli četiri najtoplije godine koje smo ikada izmerili. Ali šta je zimom 2014. godine? Koliko je te godine leto bilo sparno? Nekoliko godina može biti sasvim dovoljno vremena da zaboravimo sve ono što smo nekada osećali nenormalnim i drugačijim od uobičajenog.

 

The Atlantic

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.