Navršava se godina dana od početka globalne inicijative protiv kompulzivne kupovine. Priču donosi britanski Bi-Bi-Si.
Red u tržnom centru Vestfild na zapadu Londona (BBC/Dan Kitwood /Getty Images)Godinama je Hana Luiz Poston imala naviku koje je želela da se otarasi: „navučenost“ na trošenje para kupovinom kozmetičkih proizvoda, odeće i kućnih potrepština, čak i onda kada nije bila u prilici da ih priušti sebi.
“Nisam imala baš totalnu navučenost na kupovinu”, kaže ona. „[Zadužila bih se] 3.000 dolara (2.322 funti) ili čak 4.000 dolara, a onda bih se uspaničila i ipak našla način da svoj saldo vratim na nulu. To je, međutim, značilo da nikada nisam uspela da bilo šta uštedim.“
Tako je Postonova (33) odlučila da iskoreni svoju kupaholičarsku zavisnost: odlučila je da će 2018. biti “godina bez kupovine”. Ne samo što je želela da uštedi novac već i vreme i energiju, koje bi obično potrošila na kupovinu.
Londonci u redu za novi iPhone XS, Apple XS Max i Apple Watch. (Jack Taylor/Getty Images)Zaklela se da će se na godinu dana odreći kupovine šminke, proizvoda za negu kože, odeće, posuđa i nameštaja, sa izuzetkom zamene predmeta poput onih za pranje lica. Onlajn trgovcima je čak uskratila podatke o svojoj kreditnoj kartici.
Ona je svoja iskustva dokumentovala snimcima koje je kačila na jutjub, gde je njeno iskustvo „zavibriralo“ među gledaocima. U zadnjih godinu dana zadobila je gotovo 20.000 pretplatnika. “Ogroman deo reakcija se svodio na jedno: “Ovaj (video) je i moja priča”, kaže Hana Luiz Poston. “Svakodnevno dobijam e-poruke od žena [koje dele isti problem].”
Posvećenost borbi protiv kupoholičarskih navika poput onih koje ima Postonova nisu ništa novo. Blogeri već godinama unazad pokušavaju da iniciraju da više cenimo i uvažavamo ono što već posedujemo. Drugi su to učinili trudeći se da umanje, ponovo koriste i recikliraju. Spisateljica En Pečet (Ann Patchett) je 2017. pisala o svojoj godini bez kompulzivne potrošnje novca, podstaknuta osećajem da svoje kupovine koristi kao distrakciju: kao “poremećenu zabavu”. Ekonomska novinarka i spisateljica Mišel Mekga (Michelle McGagh) je iste godine napisala knjigu pod nazivom „Godina bez troškarenja“ (“No Spend Year”) iste godine.
Međutim, izgleda da u ovom trenutku rastu i popularnost i vidljivost. Ako na guglu i platformama kao što su youtube i reddit ukucate u pretragu „godina bez kupovine“ (no-buy year”) ili „izazov je ne trošiti” (no-spend challenge), na kojima posetioci i korisnici rado dele svoja iskustva, naći ćete obilje video-klipova. Na jutjubu, termin „bez kupovine“ je uobičajen na kanalima lepote, koji sadrže stvari kao što je „mesec bez kupovine“ ili „bez karmina“.
Kit Jerou (Kit Yarrow), je psihološkinja iz San Franciska čije su knjige o psihologiji potrošača (Decoding the New Consumer Mind: How and Why We Shop and Buy, Gen BuY: How Tweens, Teens and Twenty-Somethings Are Revolutionizing Retail) privukle veliku pažnju. Ona kaže da nije čudo što potrošači prihvataju trend redukcije svojih potrošačkih navika. “U proteklih dvadesetak godina bili smo pretrpani jeftinom robom”, kaže ona. „Ljudi su preplavljeni proizvodima, odećom, kozmetikom, svakovrsnom opremom… Njima (kupcima) ponestaje prostora (za sve te artikle).”
Poput pokreta koji je pokrenula Meri Kondo (Marie Kondo), i Kit Jerou misli da je “Cilj isti: osećati da zadobijate kontrolu nad svojim stvarima.” Ona godinu bez kupovine ne vidi kao “protivotrov koji vas spasava od proždrljivosti”.
Hana Luiz Poston: “Kupovina me odvraćala od onoga u životu o čemu nisam želela da razmišljam”Neki od onih koji prihvataju izazov žele da drastično umanje svoj konzumerizam u eri prekomerne proizvodnje, da brinu o očuvanju okoline ili na ekološki prihvatljiv način vode svoja domaćinstva. Drugi, međutim, izražavaju zabrinutost jer njihova kupovina postaje problem.
Pregled objavljenih istraživanja pokazuje da zavisnost od kupovine, ili kompulzivna kupovina pogađaju oko 5% populacije. Stručnjaci veruju da trenutno stanje – čiji stepen uticaja na ljude može da varira po ozbiljnosti – eskalira i da su potrebna bolja sredstva za dijagnozu kako bi se tačno kvantifikovao problem.
Kompulzivni kupci doživljavaju kako “skoče u svojim očima” onda kada kupuju, nimalo drukčije od vrhunca u kojem uživaju korisnici nekih droga. “Naš organizam doživljava navalu dopamina onda kada kupujemo, i u tim trenucima se lepo osećamo”, kaže njujorška psihološkinja Džordana Džejkobs, čiji se pacijenti često suočavaju sa problemom samopoštovanja, a što se ponekad manifestuje kroz “navučenost” na kupovinu.
Postonova misli da su se njene kupoholičarske navike pogoršale nakon predsedničkih izbora 2016. godine. “Koristila sam šoping kao način da sebe odvratim od stvari u mom životu o kojima nisam želela da razmišljam.” Ona kaže da bi provodila čitavo popodne u Sephori, lancu prodavnica kozmetike, gledajući šminku čak i kada joj ništa od toga nije ni bilo potrebno.
Stručnjaci kažu da redukcija kupoholičarskih navika proizvodi obilje benefita po mentalno zdravlje. „Mnogi ljudi koriste kupovinu kako bi skrenulo misli od osećaja patnji i bola, od nelagodnosti“, kaže Džejkobsova. “Impuls je tu –kupiti nešto – i kada to radimo upravo je kupovina ta koja nas u suštini muči.” Kit Jerou kaže da, iako akcijom „godina bez kupovine“ možete uštedeti popriličan novac, ovaj se trend pre svega tiče “očuvanja vaše psihe”.
Ema Noris (26) je sidnejska blogerka koja planira da ove godine pokuša da što više redukuje svoje potrošačke navike. Nada se da će joj to pomoći u umanjivanju svojih dosadašnjih zahteva, da će postati digitalni nomad i raditi sa računara gde god se zatekne na mreži – a možda otputuje sa svojim partnerom na Bali i u još neke zemlje.
Ona sebe naziva “impulsivnim ali ne i kompulzivnim kupcem, i hroničnom zavisnicom od trošenja na odeću” koju je nekada kupovala; šopaholičarsko ponašanje bilo je jedna vrsta bekstva od dosade ili usamljenosti. „Osećala sam se kao da nikada neću moći da je pobedim, jer sam samo nastavljala da sve više i više gomilam stvari“, kaže ona.
Pre no što se posvetila „godini bez trošenja“ izbacila je puno stvari iz svojih ormara. To joj je pomoglo da se pomiri s tim da “ima toliko koliko ima” i da se osloni na to nužno što je u njima ostavila. Tu je i činjenica da joj više od toga, zapravo, i nije potrebno. Izuzimajući kupovinu onoga što je krajnje neophodno, ona uopšte ne namerava da ide u prodavnice.
Tržni centar u Poljskoj uoči Božića (Getty Images) Bez obzira na to da li ste onlajn ili kupujete u radnjama, kupovina se odvija u našoj psihi, usput iscrpljujući sredstva iz naših novčanika – u tom smislu, neki koji apstiniraju od kupoholičarskih navika zamrzavaju svoju potrošnju tako što krajnje redukuju svoje kupovne navike
I mada očekuje da će joj ova apstinencija umanjiti svakodnevne troškove, Norisova se pre fokusira na smanjenje količine predmeta koje poseduje. Umesto da kupuje novu odeću, ona je iznajmljuje putem pretplatničkog servisa koji se zove GlamCorner, po ceni od 99 australijskih dolara mesečno (€62, US$70, £54).
Što se tiče Postonove, ona vreme koje je nekad posvećivala kupovini sada koristi za svoj mali biznis – šivenjem odeće za ljude koji igraju tango, održavajući i svoj jutjub kanal. Ona se, takođe, izvukla iz dugova koje je napravila svojom kreditnom karticom, započevši da uspešno štedi novac.
Odricanje od kupoholičarskih navika funkcioniše i na jednom dubljem nivou. “To je potpuno promenilo moj život; ne samo moje ponašanje, već i osećaj sebe. Koristila sam šoping kao način da izbegnem suočavanje sa svojim demonima ”, kaže ona. Ali nije bilo lako: „Počela sam da idem na terapiju, mnogo sam se svađala sa svojim dečkom. Napravila sam neke promene u načinu na koji živim. Ukidanjem svoje šoping-manije i besmislene kupovine stvari, krenula sam putem kojim sada idem – da izvučem ono najbolje iz sebe.“
Psihološkinja-specijalista za oblast potrošačke psihologije, Kit Jerou, kaže da nije nužno da baš svaki kupoholičar koji želi da se skine treba da “zamrzne” svoju kupovinu na godinu dana, iako iskustvo ukidanja naših kupovnih navika može dramatično promeniti problematično ponašanje. Ključ je, kaže ona, u iskrenosti prema sebi, prepoznavanju situacija kada preterano kupuju, kao i najboljem načinu za preduzimanje kontrole.