Može li tehnologija da reši zastoj nastao Bregzitom kada Wi-Fi ne funkcioniše?

Blumberg donosi priču o svim izazovima koje sa sobom nosi nadolazeći Bregzit. Naime, žitelji pograničnih mesta između Severne Irske i Republike Irske nemaju čak ni signal na svojim telefonima i računarima jer, naprosto, ne postoji infrastruktura koja pokriva veliki deo ovih oblasti. U takvim uslovima, nemoguće je normalno obavljati svakodnevne poslove i biznise – a kamo li razmišljati o fizičkim barijerama, koje će se uskoro isprečiti njihovoj robi.

Kako je moguće da žitelji irskog ostrva nemaju nikakvu ideju na koji način rešiti pitanje loše internet i mobilne veze kao i nepojmljivo nesolidne telekom strukture? I to u ovakvim okolnostima, odnosno – uoči izlaska Britanije iz Evropske unije, koji je već sam po sebi dramatičan.

Skandinavci su, nasuprot Ircima, proizveli sjajno rešenje za gotovo identičan problem. Primer švedsko-norveškog pograničnog prometa izvrsno ilustruje ono što bi moglo biti za sada najbolje rešenje primenljivo i na buduće granične kontrole između dve Irske – granice koja će se uspostaviti čim Bregzit stupi na snagu.

Iz kancelarije smeštene u svom domu pokraj granice između dve Irske, Katriona Kuran može da utroši i do osam sati dnevno u e-mail prepisci: ona nikako da izađe na kraj sa gotovo nepostojećom bežičnom konekcijom, bez koje je nemoguće poslati njena poslovna dokumenta američkim partnerima. Teško je uopšte i poverovati da bi tehnologija mogla predstavljati ključni problem – a i odgovor to jest rešenje – za najteži deo Bregzita.

“Moje kolege često ostaju zatečene i u neverici kada im kažem da ću laptop ostaviti da radi preko noći kako bih mogla da im pošaljem fajlove koji će im oduzeti nekoliko minuta”, rekla je Kuranova (26), koji se bavi marketingom.

Kuranova živi u ruralnom selu Donah (Donagh) u Fermanahu (Fermanagh), na “prvoj liniji” Bregzita. Trenutno, izgledi za nesmetan izlazak iz Evropske unije od strane Evropske unije zavise od nevidljivosti granice između juga i severa Irske.

EU zagovara potrebu takozvanog „Backstop“ postupka (backstop: zaštitna mreža – mehanizam koji bi trebalo da predupredi nagli i nekontrolisani izlazak Britanije iz EU bez prethodno sklopljenog sporazuma o razlazu). Bekstop zaštitni mehanizam trebalo bi da je garancija u sporazumu o Bregzitu koji blisko povezuje Severnu Irsku sa evropskim blokom. Nasuprot tome, pristalice izlaska iz EU susreću se sa još neotkrivenom tehnologijom koja bi mogla da razreši ovu zagonetku. Katriona Kuran je, međutim, skeptična.

„Da li verujem da imamo infrastrukturu ili tehnologiju koja će se nositi sa kontrolama i ostalim graničnim merama nakon Bregzita?“, pita se ona. “Pa, eto, ja sam ta osoba koja sedi ljuta i frustrirana zbog sporog, napornog procesa stvorenog zastarelom i nesofisticiranom tehnologijom.”

„Sada, pokušajte da pomnožite to sa 30.000, što je broj ljudi koji svakodnevno prelaze granicu zbog posla. Ova činjenica po sebi govori prilično jasno”, rekla je ona.

Konzervativni zakonodavci žele da Tereza Mej iznađe „alternativne aranžmane“ kako bi njima zamenila bekstop mehanizam. Ovo bi, prema zagovornicima Bregzita i Evropske istraživačke grupe (ERG), moglo da uključi kamere, uređaje za prepoznavanje registarskih tablica a možda čak i bespilotne letilice.

EU je dosledno govorila da tek treba videti iole neke uverljive dokaze da sama tehnologija može ovu granicu učiniti „nevidljivom“, iako je voljna da tu mogućnost razmotri ako, naravno, Ujedinjeno Kraljevstvo bude dala neke konkretnije predloge.

Pretraga signala

Kada Ketrin Keri (Catherine Carey), koja živi blizu Kuranove, želi da mobilnim razgovara sa svojim ćerkama-tinejdžerkama, ona je primorana da izađe iz svoje kuće u potrazi za signalom.

“Moj telefon uopšte nema vezu kada sam u kući, a tek povremeno kada sam napolju”, izjavila je ova 54-godišnja učiteljica iz pograničnog mesta u Severnoj Irskoj. “Kada krenem autom niz put nekoliko kilometara, nisam u dometu signala.”

Ona se pribojava da će posledice Bregzita učiniti da seosko stanovništvo ostane „potpuno zaboravljeno“.

“Niko (na Britanskom ostrvu) nema nikakav jasan koncept o tome kako i koliko će izlazak iz EU biti težak za nas a, iskreno, draga moja, njih uopšte nije briga”, rekla je Ketrin Keri.

Ovaj se refren ponavlja duž granice od 310 milja (500 kilometara) koja se proteže od Derija (Derry) na severu do Dandalka (Dundalk) na jugu – potez na kojem će se formirati kopnena granica EU sa Britanijom nakon Bregzita.

Noćna mora zvana Netfliks

Petigo (Petiggo) je seoce na granici okruga Donegal u Republici Irskoj i okruga Fermanagh u Severnoj Irskoj. Podeljen je rekom Termon koja je deo granice između Republike Irske i Severne Irske. Trejsi Slitor, žiteljka ovog mesta, kaže da je internet veza u njenom mestu “gotovo nepostojeća”. I dok njena ćerka studira u Belfastu,koji je na 90 minuta vožnje od Petiga, ispostavlja se da ona za vikend ne dolazi kući jer je za njen posao važno da bude onlajn. Dakle, ne može da radi ukoliko nema iole pristojnu internet konekciju… i zato je prinuđena da ostane u Belfastu.

„Samo jedna osoba može biti na internetu, koji je u večernjim satima još sporiji. Ukoliko želite da gledate nešto sa Netfliksa, ovo je prava noćna mora – kaže Trejsi Slitor. “Pet godina se žalimo svom provajderu, ali sadašnja situacija uopšte nije smešna i niko nije voljan da nam pomogne.”

Učiteljica Tanja Džonston (Tanya Johnston) živi na obodu Enniskillena, koji ima više stanovnika nego u Petigu. Pa ipak, ona još uvek mora da vozi do obližnje planine kako bi, pošto se popne „malo poviše“ na obronak, obavila telefonski poziv.

„Prijem bilo kog signala na našim mobilnim telefonima je ravan nuli i to, dakle, važi za sve provajdere na koje smo ukačeni u kući; kada izađemo iz kuće signal je toliko slab da gotovo i ne postoji“, kaže Džonstonova. “Često moramo da ’povezemo’ svoje mobilne telefone u vožnju do obližnje planine Topt (Topped), kako bismo primili iole neki signal.”

Skandinavska iskustva

BBC donosi tekst u kojem se navodi da primer Norveške i Švedske izvrsno ilustruje ono što bi moglo biti odlično rešenje i za graničnu kontrolu koja će se – po stupanju Bregzita na snagu – u budućnosti uspostaviti između Severne Irske i Republike Irske. Ove dve skandinavske zemlje imaju jednu od tehnološki najnaprednijih granica u svetu, a samim tim i najbrži način kontrole i evidencije robe koja svakodnevno prelazi ovu najdužu granicu između dve zemlje u Evropi.

Norveška nije u Evropskoj uniji (iako pripada njenom jedinstvenom tržištu) i njena granica od preko hiljadu i po kilometara sa Švedskom (koja je njena članica) predstavlja najdužu kopnenu granicu u EU.

Pre svega, ono što sada nedostaje granici između Republike Irske i Severne Irske jeste napredni video-nadzor. Automobili na švedsko-norveškoj granici prolaze kroz potpuno automatizovane granične prelaze opremljene kamerama koje koriste automatski sistem prepoznavanja registarskih tablica, dok sofisticirani kompjuterski sistem omogućava da se roba koja se deklariše na ovoj skandinavskoj granici bude ocarinjena i pre nego što napusti skladišta.

Međutim, kamioni koji prevoze robu i dalje moraju da zastanu na carinskom prelazu gde postoji osoblje radi fizičke carinske provere. Na glavnom graničnom prelazu, u Svinesundu, kako kažu norveški carinari, svakodnevno se obrađuje oko 1.300 kamiona – a svaka obrada traje oko 20 minuta.

Lars Karlsson, koji je u Švedskoj nekada bio viši carinski službenik, podneo je Evropskom parlamentu izveštaj o tome kako se tehnologija može primeniti na irskoj granici. On je za BBC News izjavio da sama tehnologija neće eliminisati potrebu za konkretnim tj fizičkim proverama na irskoj granici i uspeh švedsko-norveške carinske granice zasnivao se na visokom nivou poverenja i veoma slične standarde proizvoda ove dve zemlje.

U svakom slučaju, iako najsavršenija, čak ni ova granica nije bez carinskih punktova na kojima se mora zastati i izvršiti pregled – a oba ova elementa bi bila veoma kontroverzna i problematična na granici između dve Irske.

Sabina Vejand (Sabine Veyand), zamenica Mišela Barnijea koji je glavni pregovarač za Bregzit u ime EU, već je odbacila upotrebu postojeće tehnologije.

“Pregledali smo sve granice na planeti Zemlji, kao i sve granice koje EU ima sa trećim zemljama – jednostavno ne postoji način na koji možete ukloniti provere i kontrole”, rekla je ona nakon glasanja u britanskom parlamentu.

Bloomberg

BBC