Kineski zvaničnici su prošlog oktobra proslavili otvaranje mosta Hong Kong-Makao-Džuhaj (Zhuhai), devetogodišnjeg projekta vrednog 20 milijardi dolara koji je postao najnoviji i najveći simbol razvojnih planova tzv. oblasti Većeg Zaliva (Greater Bay Area, GBA, ili, kraće, Zalivske oblasti) – čiji je cilj poboljšanje konkurentnosti u odnosu na slična inovativna čvorišta u San Francisku, Njujorku ili Tokiju.

Ali, baš kao i u slučaju sa izgradnjom arhitektonskog čuda –  zalivskog mosta – koji je izazvao i kritike usled kašnjenja, nezgoda i preglasavanja budžeta, kineske ambicije za daljim integrisanjem svog jekonomskog „motora“ u Kineskom moru nisu uvek uživale u glatkoj plovidbi. Uprkos svojoj proizvodnoj snazi, razlike u propisima i industrijskoj strukturi izdvajaju 11 Zalivskih gradova od ostalih urbanih centara u Kini. Kako bi se ovaj region podigao usred aktuelnih trgovinskih tenzija i usporavanja privrede, propisima će morati da se uklone te barijere, čime se Zalivski gradovi izdvajaju od ostalih u Kini.

Iako je 2016. godine GBA uvrštena u 13. kineski petogodišnji plan, a 2017. postala i predmet sporazuma potpisanog od strane regionalnih lidera, još uvek nije objavljen razvojni plan i okvir. Prošlog proleća je premijer Li Kećjang najavio da će plan biti detaljno formulisan i razrađen, ali je odgađanje potisnulo njegovu realizaciju sve do ovog februara, ili čak nešto kasnije, kažu izvori iz South China Morning Post-a. Razlog je, kako se pretpostavja, zabrinutost da će, baš kao i u slučaju nacrta za projekat „Made in China 2025“, konkretni planovi biti shvaćeni kao izazov američkoj tehnološkoj dominaciji.

Međutim, to takođe znači da vremenski raspored i uticaj ukupne politike razvoja Zalivske oblasti ne ostaju do kraja jasni.

Prikrivene snage

Područje Većeg zaliva ima neslućeni potencijal za privredni rast, i to ne samo zbog uključivanja finansijskih čvorišta poput Hong Konga, Guangdžua i Šenžena, često nazivanog hardverskom prestonicom Kine.

I drugi gradovi u Kini su takođe industrijski „teškaši“: zajedno uzev, 2016. je devet okruga činilo 80% proizvodnje Guangdonga.

Jedan na svakih pet pametnih telefona proizveden je u industrijskom gigantu, Donguanu. Procenjuje se da će BDP ovog grada, baš kao i onaj obližnjeg Fošana, do 2020. godine premašiti 1 bilion (hiljadu milijardi) renminbija (148 milijardi dolara), kao i pomak ka visokotehnološkoj proizvodnji. Zahvaljujući potezima kineske vlade, prošle godine su vlasti ove industrijske zone uspele da privuku 6.000 tehnoloških kompanija da započnu svoj biznis u Nanšuu, malo udaljenijem okrugu Guangdžoua, u kome se sada nalaze sjajne start-up kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom, Pony.ai i CloudWalk.

U kombinaciji sa Hong-Kongom i Makaoom, u 11 zalivskih gradova živi i radi oko 70 miliona ljudi koji učestvuju u ekonomiji vrednoj više od 1,8 biliona dolara – što je, otprilike, veličina brazilskog BDP-a, ili dvostruko veća od BDP-a koji ima Indonezija. U avgustu prošle godine, investiciona kompanija CBRE Group predvidela je porast “najveće svetske ekonomije, kineskog Većeg zaliva”, dok je prema anketi poslovnih ljudi iz 2017. godine koju je podržala Glavna trgovinska komora Hong Konga, 80% ispitanika podržalo je integrisani razvoj Zalivskog regiona (u poslovni sistem Hong-Konga, prim. prev).

Ubrzani razvoj tehnologija je već uveliko u toku, bez obzira na odlaganje zvaničnog master-plana.

Džuhaj je, na primer, specijalna ekonomska zona u kojoj se još od 1992. „ispotiha“ i bez mnogo medijske buke neguju i razvijaju nove, najnaprednije tehnologije; a onda je na nacionalnom nivou uspostavljena industrijska razvojna zona za visoke tehnologije. Prostrani kompleks sada uključuje četiri univerzitetska kampusa, uz poslovne prostorije softverske kompanije Kingsoft ali i Meizua, pekinškog giganta za mobilne tehnologije.

Pored toga, prema rečima zaposlenih u tehnološkom parku “Southern Software Park”, ovaj kompleks je utočište i „lansirna rampa“ za startup firme kao što je Oceanalpha – kompanija iz Džuhaja čija je specijalnost razvoj autonomnih plovnih objekata koji su 2018. bili uključeni u novogodišnji gala-spektakl proslave kineske Nove godine.

Razviti visoko-tehnološki kompleks tj čvorište (hub) nije nimalo lak zadatak. Pa ipak, živopisne i upečatljive softverske zone poput ove, koje podržava kineska vlada dobar su orijentir i za ostale (Foto: Bailey Hu/ TechNode)

Od tada su se pojavile i druge industrijske ili slobodne trgovinske zone koje privlače preduzeća iz susednog Makaoa, Hong Konga i inostranstva. Jao Jišeng, gradonačelnik Džuhaja je izjavio da je januara 2018. godine, visokotehnološka proizvodnja doprinela sa preko 30 milijardi renminbija ($4.43mlrd), što je gotovo 28% BDP-a ovog grada.

Džordan Čeng, generalni direktor startap firme Med gejz (Mad Gaze) za proizvodnju AR pametnih naočara bio je među onima koje je odmah privukla odlična poslovna politika gradske oblasti Džuhaj. Iako je sedište ove kompanije u Hong Kongu, njegov startap radi na razvoju opreme za javnu bezbednost zajedno sa sa policijskim snagama u provinciji Šanksi, Hefej u provinciji Anhuj, kao i u oblasti Luohu u Šendženu.

Čeng kaže da je gradska uprava Džuhaja ponudila Med gejzu finansijsku potporu, dajući osoblju ove firme prostor i svu potrebnu podršku za njihova istraživanja i razvoj. Ova kompanija planira da u Džuhaju osnuje svoju ekspozituru, a svoju proizvodnju već izmešta i u ostale zalivske gradove, Šenženu i Ujdžou (Huizhou).

Čeng je rekao da privredni planovi zalivske regije “u cilju razvoja proizvodnje, talenata i tržišta”, predstavljaju “dobru priliku za nas”. On očekuje da će njegovom rastućem startapu “i dalje biti potrebna podrška vlade” i u budućnosti, s obzirom na to da želi da svoje poslovanje proširi i na oblast razvojnih programa.

Nedaleko od železničke pruge, u udaljenom distriktu Nanša, nalazi se pilot-zona slobodne trgovine sa velikim ambicijama. Krajem 2018. godine, pored postojeće višegodišnje šeme za promovisanje razvoja veštačke inteligencije, lokalna vlada je objavila da će 30 milijardi renminbija ($4.43mlrd) investirati u sektore koji uključuju IT, biotehnologiju, kao i AI.

Ovo predstavlja oštar kontrast kada se uporedi s nekim ruralnijim delovima ovog okruga, koji još uvek obiluje pitoresknim kanalima i parcelama poljoprivrednog zemljišta. Ali, kako je istakao Hu Ven, operativni direktor startapa Pony.ai na CNBC konferenciji održanoj prošlog novembra, nedostatak saobraćajnih gužvi i lepo vreme pomažu da Nanši postane “stvarno idealno mesto” za testiranje autonomnih automobila.

Pošto je lane u februaru lansirao vozni park, Hu je rekao da Pony.ai razmišlja o skaliranju “do 1.000 vozila” u Nanšiju u nekom trenutku. A to nije samo zbog čistih puteva; Hu je rekao da je, u poređenju sa drugim oblastima u Kini, nacionalna vlada odobrila okrugu više “dozvola i moći” za eksperimentisanje.

Praznine u planu

Međutim, zapanjujuća statistika može prikriti sve veće razlike koje se isprečuju između gradova i regiona.

Čak i visokoprofilni infrastrukturni projekti, poput mosta na pravcu Hong Kong-Makao-Žuhai koji bi trebalo da zbliži saradnju među zalivskim gradovima, odražavaju se postojeće barijere među gradovima. Da bi to iskoristili, recimo, vozači moraju preskočiti razne birokratske prepreke: u zahteve za započinjanje biznisa uključuju tri različite dozvole, dve vrste osiguranja automobila i registraciju kod uprave gradske prefekture Džuhaja.

U intervjuu za TechNode novembra prošle godine, Toa Čarm iz hongkonške inicijative „Cyberport“pod vladinim pokroviteljstvom izjavio je da razvoj zalivske oblasti predstavlja „zlatni trenutak“ za inovacije, ali samo ukoliko zvaničnici mogu da sarađuju na prevazilaženju regulatornih barijera.

Ključna je podrška kineske vlade, ali i “implementacija, kako bismo mogli da rešimo sve razlike”, rekao je on. Prema Čarmu, ove razlike i dalje postoje: od oblasti razmene kripto-valute pa do usaglašavanja stavova o tome kako i usvajati nove tehnologije.

Osim toga, prekogranični privrednici suočavaju se sa različitim stopama poreza na dohodak i korporativnim porezima, kao i sa neprikladnim transferima između tri različite valute. Markos Čan, šef istraživačkog sektora CBRE-a za Kinu, rekao je za TechNode da klijenti firme “žele bolje mere” kako bi olakšali prekogranične tokove kapitala.

Postoje i značajne razlike kada je u pitanju industrijska struktura. U 2016. godini, Šenženski BDP po glavi stanovnika bio je najviši u Guangdongu, ali je činio samo 56% i 35% Hong Konga, odnosno Makaa. Prosečan BDP po stanovniku u regionu takođe je znatno zaostajao za svojim međunarodnim konkurentima – Njujork, San Francisko i Tokio – kao i procenat ekonomije koju podržava tercijarna industrija.

Ovim se vrši pritisak na kreatore politika da izjednače razvoj regiona, sela i gradova, posebno na mestima kao što su Žaoking, Đjangmen i Žongšan, koji se još uvek fokusiraju na proizvodnju niskog i srednjeg nivoa. Da bi poboljšali region, gradovi poput ovih “više se ne mogu fokusirati na proizvodnju”, kaže Markos Čan.

On priznaje da će faktori kao što su američko-kineski trgovinski rat i pad domaće ekonomije uticati na planove Zalivske oblasti u bliskoj budućnosti. Međutim, dalji razvoj regiona je “dugoročna ambicija” za Kinu, koja će uticati na to područje “još decenijama i decenijama”.

Neki koji imaju bliži uvid u razvoj kineske industrije uzimaju u obzir i tu činjenicu. Na konferenciji u Nanšuu prošlog novembra, međunarodna medijska korporacija CNBC objavila je da će osnovati lokalnu filijalu u Guangdžouu zbog potencijala za inovacije u ovoj oblasti. Rojters je naveo slične razloge nakon što je prošlog maja najavio svoju novu kancelariju – u Šenženu.

Ardžun Karpal, nedavno imenovani dopisnik CNBC-a iz Guandžoua je u Nanšau rekao da razvoj okruga zahteva još vremena. Ipak, imajući u vidu podršku vlade i kompanija visokog profila, on je optimista. Na kraju krajeva, Karpal je rekao: “Ni Silikonska dolina nije izgrađena preko noći.”

China Economic Review