Kineska ekonomija nastavlja snažnim zamahom – sa rastom od predviđenih 6,6 odsto za 2018. Četiri decenije reformi promenile su Kinu, učinivši da iz jedne od najsiromašnijih zemalja preraste u drugu po veličini ekonomiju, izjavio je MMF u svom poslednjem godišnjem pregledu svetske ekonomije.
Evo šest grafikona objavljenih u ovom izveštaju.
1. Jak snažni rast BDP-a se nastavlja.
Kina sada predstavlja čak jednu trećinu globalnog rasta. Preko 800 miliona ljudi izdiglo se iz siromaštva, a zemlja je dostigla viši nivo srednjeg dohotka. BDP po glavi stanovnika u Kini nastavlja da se približava onom u Sjedinjenim Državama, mada umerenijim tempom u odnosu na poslednjih nekoliko godina.
2. Fokusiranje na visokokvalitetni rast.
Kina doživljava istorijski trenutak. Nakon decenija brzog rasta, vlada se sada fokusira na visokokvalitetni rast. Vlasti će morati da nadograđuju postojeću reformsku agendu i iskoriste trenutni zamajac rasta kako bi “popravili krov dok još ima sunca”. Ključni elementi su: nastaviti smanjivanje rasta kredita, ubrzati napore u postizanju rebalansa, povećati ulogu tržišne snage, podsticati otvorenost i modernizaciju u političkom okviru. Čak i uz postepeno usporavanje rasta, Kina bi do 2030. mogla postati najveća svetska ekonomija.
3. Rast kreditnog rejtinga je usporen, ali je i dalje veoma brz.
Uprkos oštrom porastu nominalnog BDP-a i profitu u industrijskim oblastima, ukupni dug nefinansijskog sektora i dalje je rastao znatno brže od nominalnog rasta BDP-a u 2017. godini. I dok se odnos duga prema BDP-u stabilizuje, državni a posebno dugovi stanovništva rastu, podstaknuti budžetskom investicionom potrošnjom i brzim rastom hipotekarnih i potrošačkih kredita. Možda će biti potrebno preduzeti određene ekonomske poteze na duži vremenski period, kako bi se rešile osnovne tačke koje su najranjivije.
4. Kina je globalni digitalni lider.
Ova zemlja ima oko 700 miliona korisnika interneta i 282 miliona digitalnih domorodaca (tzv. „digital natives“,korisnici interneta mlađih od 25 godina) koji žele da usvoje nove tehnologije. Veličina kineskog tržišta i podržavajuća regulatorna i nadzorna sredina u ranim godinama digitalizacije učinili su Kinu globalnim liderom u graničnim industrijama kao što su e-trgovina i fintech (finansijske tehnologije). Digitalizacija će nastaviti sa preoblikovanjem kineske ekonomije poboljšanjem efikasnosti, ublažavanjem ali ne i usporavanjem rasta dok, istovremeno, ekonomija sazreva.
5. Ubrzati napore u rebalansu.
Povećanje zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih transfera – finansiranih porezima na dohodak, imovinu i emisije ugljenika – podstaklo bi potrošnju i smanjilo nejednakost dohotka i zagađenje. Sveobuhvatniji pristup strukturnim reformama, kao što je povećanje transfera u regione koji su najviše pogođeni smanjenjem kapaciteta ili kontrolom zagađenja, mogli bi pomoći u rešavanju tenzija sa aspekta rebalansa.
6. Koristi od bržih reformi.
Na početku, realni rast BDP-a projektovan je na 6.6 u 2018. godini, što odražava efekat zakasnelog regulatornog pooštravanja i ublažavanje spoljne potražnje. Rizici imaju tendenciju da skliznu u negativan trend, uz pooštravanje uslova globalnog finansijskog tržišta i rastuće tenzije u trgovini. Ako kineske vlasti budu sada odlučnije da reše tenzije u političkoj sferi i usredsrede se na rast visokog kvaliteta i veću ulogu na tržištu, kratkoročni rast bi mogao biti slabiji, ali bi zato dugoročniji rast bio jači i održiviji. Ilustrativni “proaktivni” scenario karakteriše brži napredak reformi, pre svega reforma državnih preduzeća (SOE) i rešavanje „zombi firmi“, što takođe ubrzava proces rebalansiranja od ulaganja ka potrošnji. Ukoliko postoji rizik od prevelikog usporavanja, privremeni fiskalni stimulativni paket sa resursima za podršku rebalansiranju mogu pomoći u ublažavanju kratkoročnih negativnih uticaja.
