10 stvari koje su Španci radili leti a koje sada izgledaju nezamislivo

Od naručivanja piva “čisto da se malo počasti” i vaše dvanaestogodišnje dete, pa do vožnje duge 400 kilometara bez stavljanja sigurnosnog pojasa – na većinu onoga što se nekada smatralo za sasvim uobičajeno se u Španiji danas gleda sa čuđenjem.

1. Nakon ručka, čeka se tri sata do odlaska na kupanje

Za špansku (a i svu ostalu) decu bio je to najgori i najočajniji trenutak tokom dana. Uzbuđeni i nestrpljivi da se što pre vrate u bazen, more ili na dušek, deca bi slušala neumorna predavanja i „zvocanja“ svojih roditelja o misterioznim „crevnim grčevima” koji bi „mogli nastupiti prebrzo“, ako se ulazi u more odmah nakon jela. Nije važno šta bi se prethodno pojelo – deca su morala da čekaju između dva i tri sata pre nego što bi se vratila u vodu. Ovo je pomalo preterivanje, priznaje doktor Maria del Carmen Vidal s Univerziteta u Barseloni. “Ako pojedete salatu, varenje je veoma brzo; ako ste konzumirali teško jelo, može trajati do dva sata. Masnoća usporava varenje. “Slika: scena iz TV serije” Cuentame como paso “(Recite mi kako se desilo).

2. Naručiti pivo i za vašeg dragog 12-godišnjaka

Mnogi španski roditelji smatrali su da je normalno naručiti pivo i svojoj deci, koja još nisu ni u tinejdžerskim godinama. Neki su iskreno verovali da je ovakav vid „upoznavanja“ sa alkoholom dobar način za sprečavanje budućih ekscesa. Pa ipak, australijska studija iz 2016. godine kaže da bi ovako uvreženo mišljenje “moglo biti pogrešno”. Danas je prosečni Španac „uveden“ u alkohol već sa 13 godina, iako na drugi način. Prema podacima Opservatorije za detinjstvo (Childhood Opservatory), alkohol je u zapadnim zemljama najzastupljeniji faktor u uzroku smrti među tinejdžerima (saobraćajne nezgode, ubistvo, samoubistvo). Scena iz serije “Verano Azul” (Plavo leto).

3. Ostavljanje dece u letnjim kampovima

Bilo je uobičajeno da španski roditelji tokom ferija ostave decu u letnjem kampu i ne čuju se s njima čak po dve nedelje. Dete bi se tada obično preobražavalo u neku verziju Moglija – dok bi roditelji bili blaženo nesvesni u čemu je stvar. Ipak, u današnjoj eri, ovaj nedostatak komunikacije je nezamisliv uz, recimo, WhatsApp ili Instagram. Čak se i priroda letnjih kampova promenila. Umesto 15 dana u prirodi, kampovi se sada fokusiraju na doslovce sve oblasti: od učenja maternjeg i stranog jezika, preko pozorišta, sve do vežbanja sviranja trombona ili jahanja. Na slici: scena iz filma “La Llamada” (Poziv).

4. Preskakanje sijeste da bi se gledao  Miguel Induráin kako osvaja još jedan Tour de France

Španska deca nikada ne bi odustala od svakodnevne popodnevne dremke, osim ukoliko ne bi trebalo da gledaju Tour de France – ili, konkretnije, trijumf španskih biciklista Pedra Delgada i Miguela Induraina. Delgado je otišao kući sa žutim dresom 1988. godine, dok je Indurain ovu prestižnu biciklističku titulu osvajao pet godina zaredom, između 1991. i 1995. godine. Na gornjoj slici: Indurain koji 1995. osvaja drugu fazu „Tura“.

5. Provoditi jutro u čitanju štampe

Uz intenzivna sportska takmičenja tokom svakog leta, mnogi Španci su uživali u prelistavanju stranica „caklećih“ časopisa ne bi li saznali što više o svojim omiljenim poznatim ličnostima: ličnostima koji su kao glumica Ana Obregón ili Rocíito, kćer poznatog para Rosije Hurado (Rocio Jurado) i Pedra Karaska (Pedro Carrasco). Ali, digitalni mediji su sve ovo promenili. Mnogi ljudi sada vole da pregledaju fotografije svojih prijatelja na Instagramu. Sociolog Juan Carlos Barajas objašnjava da su se profili slavnih ličnosti takođe promenili. “Pojavila se nova ličnost, koja je srasla sa društvenim mrežama, ona koja postavlja trendove i formiranje ukusa u javnom mnjenju, diktirajući način ponašanja ili izbora pri kupovini: „Jutjuber”, objašnjava on. Iznad, scena iz serije ‘Blancanieves’ (Snow White).

6. Boravak na suncu bez sredstava za zaštitu

Bilo je doba kada se na muškarca koji nanosi sredstvo za sunčanje gledalo kao na neobičnu pojavu, baš kao i videti čoveka sa obrijanim nogama. Srećom, danas postoji veća svest o štetnim efektima ultraljubičastih zraka. Specijalista dermatologije Angel Pizarro preporučuje: “Potražite senku, zaštitite se šeširom i odećom i izbegavajte produženo izlaganje suncu u podne.” Iznad: scena iz filma “Krampack”.

7. Upotreba putne mape za pronalaženje sela u, recimo, Mursiji

Decenijama je u Španiji jedini način za dolazak do odredišta bio praćenjem auto-mape. Bio je to u ono doba pravi izazov. Putnik sa suvozačkog sedišta pokušao bi da dešifruje uputstva sa nepregledne karte, dok bi vreli vazduh ulazio kroz prozore. Danas, međutim, gotovo svaki vozač koristi GPS tehnologiju. Studija iz 2016. godine pokazala je da 46% vozača uvek koristi GPS, a njih još 27% ga gotovo uvek koristi.

8. Telefonirati hotelu kako bi se napravila rezervacija

Pre nego što je postojao Airbnb ili čak internet, španske porodice morale su da nazovu hotelsku službu za rezervacije. Štaviše, s obzirom da je prosečna španska familija brojčano narastala tokom godina uoči svetske finansijske krize iz 2008, bilo je normalno da se za jednu familiju rezervišu najmanje dve hotelske sobe. Iznad: glumica Adriana Ugarte u seriji ‘El tiempo entre costuras’ (Vreme između šavova).

9. Putovanje automobilom 400km bez vezivanja pojaseva

Iako je u Španiji obavezno vezivanje sigurnosnog pojasa još od 1974. godine, on se nije redovno koristio na dugim putovanjima, čak ni pri prelasku kroz uvek vetrovitu klisuru Despenjaperos (Despeñaperros). Prizor dece koja se bacakaju po zadnjem sedištu bio je čest, baš kao i peškir koji je leti korišćen kao blokada od prodora sunca kroz prozore… ili neumorno preslušavanje kasete sa šalama koje je prosipao španski komičar Euhenio (Eugenio). Prema podacima španskih saobraćajnih vlasti (DGT), sigurnosni pojasevi smanjuju rizik od smrtnih slučajeva za 50%, a čak do 90% u slučajevima udara glavom. Dok je Španija prešla dug put od svoje „bezbrižne“ prošlosti, 20% putnika sa pozadinskim sedištem još uvek putuje bez stavljanja sigurnosnog pojasa. Iznad: scena iz filma “Verano de 1993” (Leto 1993).

10. Opšte mišljenje da je „letenje avionom samo za bogate“

Bilo bi preterano reći da su nekadašnja putovanja avionom bila neuobičajena baš kao što je to bio, recimo, let u svemir. To je, međutim, važilo za mnoge španske porodice. Tek su u današnje vreme, zahvaljujući jeftinim avio-prevoznicima, letovi postali “dostupni gotovo svakome”, kaže sociolog Jose Antonio Barajas.

Miguel Ángel Bargueno, El Pais

This entry was posted in Travel.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.