19. Digitalna vremenska skala
Ono što je grafički korisnički interfejs za personalne računare, to je EditDroid za uređivanje filmova.
Prvobitno razvijen u Lucasfilm-u, EditDroid uveo je ideju o digitalnoj vremenskoj skali ili “liniji”, ikone za skraćivanje klipova i novi pristup rada koji je pokazao kako može da izgleda editovanje zvuka u nelinearnom digitalnom filmu. Iako je išao ispred svog vremena, sistem digitalnog uređivanja je postao standard za amatere i profesionalne filmske stvaraoce čim je cena skladištenja pala. I taj jednostavan, intuitivan vremenski rok je to učinio mogućim.
20. Sedmodelni displej
Ništa nije bilo toliko “digitalno” po svom izgledu kao što su to bili LED ekrani na prvim digitalnim satovima i kalkulatorima. Ipak, dok su diode bile važne za određivanje veličine kao i pojeftinjenje troškova za proizvodnju ekrana, to je stvarna rezultiralo monitorom, koji radi najteži posao.
Korišćenjem ne više od prostora za samo jedag znak, displej sa sedam segmenata mogao se kretati kroz svih deset brojeva likova i šest slova (A, B, C, D, E, F). Jednostavan, elegantan i moćan.
21. Veb pretraživač
Da bi internet uspeo da izađe iz svoje tehnološke niše i postane masovni tržišni fenomen, bila mu je potrebna aplikacija “ubica”. Ta aplikacija je bila prvi veb pretraživač koji je stvorio prvi standardizovan grafički korisnički interfejs pogodan za korisnike koji ne poseduju formalno tehničko obrazovanje.
NCSA Mozaik je po prvi put dao korisnicima URL bar, dugmad za nazad/napred/ osveži funkciju (tako da su tekstovi i slika mogli da se pojave u istom prozoru). Što znači da su milioni – a potom i milijarde – korisnika naučilo ono što će kasnije biti nazvano surfovanjem po webu.
22. Štapić za sladoled.
Sav sladoled je tu
Nimalo nereda.
OK. Nešto malo nereda.
+
+
+
+
+
23. WYSIWYG
Unos teksta u kompjuter bio je jedno vreme vrlo brljiv. Tekst se pojavio u standardnom fontu. Margine na ekranu bile su drugačije od onoga što se dobijalo kada se tekst štampa. Ako ste hteli nešto da podebljate, morali ste ispred i iza reči napisati “B”. A onda je tim Xerox PARC inženjera koji su radili na Alto-u kreirao program za pripremu dokumenta koji se zove Bravo i sa njim je “ono što vidiš je ono što ćeš dobiti (What you see is what you get)”, postavši paradigma za ono što znamo i dan-danas koristimo.
24. Kazaljka za minute
Najraniji satovi bili su toliko neprecizni da su imali samo jednu kazaljku – za označavanje časova. Sa otrićem klatna, časovnici su postali dovoljno tačni da bi mogli da konačno dobiju i kazaljku koja bi pokazivala “najsitnije minutne podeoke”, u periodu od sat vremena.
Otuda i potreba da se izmisli ‘kazaljka minutara’.
A uticaj ovog otkrića je uzdrmao tadašnji svet. Verski tekstovi počeli su da se odnose na “nepovratni protok vremena”. ‘Vremenska disciplina’ i preciznost povećali su produktivnost svih ekonomija tadašnjeg sveta. A nauka danas uzima kao sredstvo merenja.
25. Hamburger (pljeskavica) ikona
Pošto je izmišljen za jedan od prvih grafičkih korisničkih interfejsa, Kseroks Star – 1981., ikona Hamburger odmah je postala skraćenica za skrivene stavke menija.
Sada, sa pojavom mobilnih telefona i evolucijiom veb-dizajna i principima korisničkog iskustva, ikona “pljeska” možda će jednog dana biti ukinuta. Ali uvek će biti važan deo izgradnje menija jednostavnog za rukovanje i upravljanje mobinim telefonima.
26. E-čitači
Web je možda poremetio promet i kupovanje fizičkih knjiga, ali e-čitači su iz temelja promenili način na koji se knjige čitaju.
Podesiva veličina slova i svetlina, hiperveza koja vodi do rečnika pojmova, jednostavno označavanje i gotovo “beskonačan” prostor za skladištenje knjiga, a sve to u prenosnom uređaju koji stane u džep… volimo papir, ali e-knjigu je teško pobediti.
27. Hipertekst
Pojam hiperteksta – tekst koji upućuje na linkove sa drugim tekstom, – postoji još od Talmuda.
Ali tek kad je ova ideja jednom primenjena u računarstvu – prvo od strane Daglasa Engelbarta (Douglas Engelbart), a zatim i od strane ser Tima Bernersa Lija – on je postao osnova Svetske računarske mreže.
Jedan od načina za povezivanje sa svim informacijama na svetu.
28. Haštag
Ono što je počelo kao jednostavna korisnička skraćenica, brzo se pretvorilo u moćan nov način da se korisnici organizuju i angažuju u komunikaciji na najvećim svetskim društvenim mrežama.
Od važnih stvari – ujedinjenja demonstranata tokom Arapskog proleća – do smešnih – #popebars (koji referiše na papu koji drži bežični mikrofon) – teško je ignorisati koliko je haštag postigao.
29. Identitet pozivara (Caller ID)
Pre nego što je Ted Paraskevakos smislio način da šaljete i primate alfanumeričke informacije putem telefonskih linija, ko će se javiti pošto telefon zazvoni već je bila prava misterija.
Tako da, iako je to bio sporan potez u to vreme, rasprostranjeno raspoređivanje Caller ID je na kraju promenio naš odnos prema telefonu.
30. Kapacitivni ekran osetljiv na dodir
iPhone nije bio prvi ekran osetljiv na dodir telefon, ali je bio prvi koji je to radio na pravi način.
Za razliku od “otpornih” touchscreen ekrana na dodir koji su reagovali samo na pritisak, kapacitivni ekrani koriste električni naboj u našim prstima koji su pritiskanje, skrolovanje, svajpovanje, isecanje nekog teksta i zumiranje činili lakšim.
On je do mobilnog telefona napravio silu na koju treba računati. A današnje automobile je pretvorio u softverske ajpede na točkovima.
31. Satelitske navigacije i GPS
Nijedna karta koju koristimo. Ali karte koje danas koristimo đavolski su blizu očekivane preciznosti.
Montirane u ploče naših automobila, ugrađene u naše mobilne telefone i sa funkcionalnom pomoći u snalaženju, GPS i satelitska navigacija dali su nam takvu preciznost i globalnu pokrivenost kakva je nekada bila rezervisana samo za armiju.
Nikada nije postojao jednostavniji, praktičniji način za pojedince i kompanije da budu obavešteni o stalno promenljivim geografskim informacijama.
32. Prepoznavanje gestova
Danas je najraširenija upotreba prepoznavanja gestova u gejmerskoj industriji. Ipak, inovacije u softveru i hardveru koji ih podržavaju dovodi do sve uzbudljivije zbirke aplikacija.
Hirurzi ga koriste za pristup podacima o pacijentu usred operacije, trgovci ga koriste da prevedu znakovni jezik i shvate ga … NASA ga koristi za kontrolu robota.
Kad kompjuteri čitaju gestove, svet je vaš interfejs.
33. Komunikacija u polju bliskog opsega (Near Field Communications Protocol Interface, NFC)
Da bi ljudi bili u interakciji sa kompjuterima i drugim stvarima oko njih, ti kompjuteri i te stvari traže inteligenniji način za međusobnu komunikaciju.
NFC nadilazi najvažniji izazov komunikacije od mašine do mašine, ili od mašine do objekta, što je stvar sigurnosti njihovih karakteristika.
A i doveo je mobilne načine plaćanja iz zone “mogućeg” do “praktične” primene.
34. Primena programskog interfejsa (API-ja)
Softver zasigurno caruje svetom. Ali veb ne bi bio to što jeste bez širenja API mostova između svih tih softvera.
Korisnici ne bi mogli da koriste svoje fejsbuk naloge gde god da se nalaze. I programeri ne bi mogli da koriste softver koji stoji iza stvari kao što su Google mape, niti bi bili u stanju da kreiraju nove aplikacije.
API su značajno uvećali kreativnost programera da stvore eksponencijalno snažniji veb.
35. Virtuelna stvarnost
Vojne i medicinske obuke, terapija fobija, arhitektura i dizajn, arheologija, zabava …
Tek smo u ranim danima virtuelne stvarnosti (VR). Međutim, čak i sada je jasno da sveprisutnost opreme za virtuelnu realnost predstavlja ogroman korak napred u gotovo svakoj oblasti.
Pa, to je naša lista neverovatnih otkrića interfejsa.
Iako je to bila samo kratka tura, nadamo se da smo dotakli razloge zbog kojih volimo sjajne korisničke interfejse. Naravno, oni menjaju korisničko iskustvo i usvajanje tehnologije – ali i menjaju način na koji radimo i igramo se. A kada se to čini dobro, onda interfejsi mogu izmeniti svet.