I baš kad se činilo da negativni prinosi nisu mogli da se šire još dublje kroz globalni finansijski krvotok, upravo se to dogodilo. Tržišna vrednost korporativnih obveznica kojima se plaćaju negativne kamatne stope sada čine oko 512 milijardi dolara, čime je, globalno, dostignuto gotovo 10 trilliona dolara u vrednosnim papirima s prinosima ispod nule. Većina su državne obveznice.
Kratak osvrt na negativne kamatne stope
Brojna su objašnjenja za ovo čudno i neočekivano stanje. Neki u tome vide dokaz predstojećeg ekonomskog kolapsa. Drugi ga pripisuju centralnim bankama, koje se preterano oslanjaju na obimne kupovine obveznica namenjenih podsticaju svojih posrnulih ekonomija, pokušavajući da time ubrzaju spore stope rasta koje se ogledaju kroz prinos na obveznice.
Evo predloga za pozitivniju, alternativnu perspektivu. Ona računa s tim da bi negativni prinosi mogli u svetskoj ekonomiji biti prisutni još zadugo, ali i daje nove smernice o tome šta bi moglo dovesti do njihove neutralizacije.
Počnimo s dužim istorijskim prikazom. U proseku, prinosi na trezorske obveznice su u padu još od 1926. godine (!), uglavnom zbog njihove sigurnosti i likvidnosti. One su gotovo postale jedan oblik novca, nudeći likvidnost i sigurnost uporedivu s onom koje poseduje novac u gotovini. Ovo, dakle, ne bi trebalo da se ispostavi kao kompletno iznenađenje – to da su dugoročni američki državni vrednosni papiri i neke korporativne obveznice nedavno sledile sličnu putanju; jer, to naprosto predstavlja produžetak istorijskog trenda.
Investitori plaćaju da bi pozajmljivali u evrima: Prosečni kratkoročni procenat na prinos visoko kotiranih kompanijskih obveznica:
U tom pogledu, vrlo niski ili negativni prinosi ne moraju nužno odražavati glavni uzrok zabrinutosti. U dugogodišnji pad prinosa uključena su razdoblja kako uspona tako i pada ekonomskog rasta, tako da veći globalni rast u budućnosti možda ne bi preokrenuo opšti trend (opšteg i dugotrajnog pada). U stvari, veći rast i veće bogatstvo mogli bi čak i pre uvećati – a ne umanjiti – potražnju za osiguranjem i likvidnošću, a time indukovati i manje prinose.
Stvar koja se možda najviše previđa jeste da obezbeđenje vrednosnih hartija s negativnim prinosom nije tako veliko u odnosu na ukupno globalno bogatstvo. Nedavna procena banke Credit Suisse sugeriše da do 2019. globalno bogatstvo može dostići 369 triliona američkih dolara, odražavajući stope rasta od možda sedam posto godišnje. Takve su brojke obično netačne, jer – ko može da meriti vrednost svog zemljišta u Kini i zgrada u Uzbekistanu? Ipak, taj broj je zaista velik, a i dalje ubrzano raste. Poređenja radi, vrednosni papiri s negativnim prinosom izgledaju kao da nisu neka značajna stvar.
Možda je vreme da se porazmisli o negativnim vrednosnim hartijama kao ekvivalentu – kao jednu vrstu osiguranja od požara ili zemljotresa kojem ovo bogatstvo može podleći. Ako je globalno bogatstvo zaista vredno 300 triliona dolara, da li je tako suludo pomišljati da bi investitori plaćali premiju za kupovinu osiguranja u vrednosti od 10 triliona dolara?
Imajte na umu da – ukoliko kupite papire u prinosu od negativnog 1% godišnje, a deonice u proseku daju prinos od četiri odsto – vaši troškovi osiguranja na sigurnije vrednosne papire iznosiće otprilike pet odsto avansnog ulaganja. Dakle, na 10 triliona dolara vredne sigurne vrednosne hartije, premija od osiguranja iznosi oko 500 milijardi dolara – relativno mali deo u odnosu na 300 ili 400 triliona ukupnog svetskog bogatstva. Izraženo u procentima, ovo je jeftinija opcija od osiguranja sopstvenih nekretnina, koje mnogi od nas svakodnevno plaćaju.
Oni koji se bave ovom finansijskom prblemtikom se ponekad pitaju otkud i kako toliko negativnih prinosa u vreme kada indeksi volatilnosti još uvek nisu tako visoki. Ali, ključ u pravi uvid zaštite od rizika nije u tome što svet postaje sve nestabilniji – što može ali i ne mora biti slučaj u određenom trenutku – već to što je količina globalnog bogatstva – koje je, inače, teško osigurati – značajno veća nego u prošlim vremenima. Važno je napomenuti da u Kini i Indiji standardno osiguranje i dalje ostaje nerazvijen sektor.
Faktor obezbeđenja daje nam dalje razloge da verujemo da negativni ili niski prinosi na sigurne vrednosne papire mogu biti prisutni još dugo vremena. I, stoga, nema razloga iščekivati apokalipsu, iako postojanje bilo kakve vrste osiguranja znači da postoje izvesne šanse da bi se negativni rizici mogli dogoditi.
Kada bi negativni prinosi mogli nestati ili postati ne tako značajni?
Tu je sada jasan odgovor: kada Azija i još neka druga mesta na planeti postanu sigurnije mesto za bogatstvo. To bi zahtevalo manje geopolitičkih rizika, veću izvesnost u nastavak ekonomskog razvoja, bolje tradicionalno tržište osiguranja, i, što posebno važi za Kinu, lakšu diversifikaciju portfolija u stranim deonicama.
Teško da se takve tendencije mogu konkretizovati na kratak rok, ali je izgledna opcija da će se to pretočiti u realnost tokom narednih nekoliko decenija. Bolja tržišta osiguranja će napokon zavladati, zahtevi za super-sigurnim vrednosnim papirima mogu olabaviti, dok će prinos na sigurnije vrednosne hartije rasti. Samo još uvek neće.
Veće globalno bogatstvo predstavlja pozitivan razvoj stvari. Svet se suočava s nekim ozbiljnim rizicima, ali negativni prinosi samo mogu biti znak da treba biti manje, a ne više zaplašen razvojem situacije.