Skriveno blago prodavnice ploča na kraju sveta

00

Stanovnici Mongolije su sve donedavno morali da putuju i više od 1,000km ne bi li, jezdeći preko pustinje Gobi, doprli do Pekinga gde se nalazi njima najbliža prodavnica ploča. Ali, ove godine, nova, specijalizovana prodavnica nosača zvuka otvorena je u glavnom gradu njihove zemlje, Ulan Batoru.

Batbold Bavuu je pre deset godina počeo da “slučajno”, sticajem okolnosti, prikuplja ploče, pokušavajući da ih spasi od kante za smeće odmah ispod muzičke škole u kojoj je studirao.

Ove ploče bile su dobar početak za pravljenje sopstvene kolekcije i inspiracija za otvaranje ove nove, prve prodavnice ploča u Mongoliji: Dund Gol Records. Započeo je posao na lokaciji u jednom uglu dečje biblioteke, ušuškan na maloj površini sa visokim, prašnjavim prozorima. Njegov cilj? Ponovo oživeti vinilne ploče u Mongoliji jer… pa, one su tako cool, zar ne?

“Nije u pitanju samo posao, prikupljanje ploča je deo mog identiteta, ključni razlog zbog kojeg ovo radim”, kaže Batbold, koji obično zovu po nadimku, Boldoo. “Najvažniji deo je muzika, ona čini veliki deo mog života, i zato ovo radim.”

01

Njegova majka, koja mu je kao klincu pevala mongolske narodne pesme, bila je prva osoba koja ga je pobliže upoznala s muzikom, a potom je početkom 1990-ih “uskočio” u vode hip hopa.

“Ono što najviše volim u hip hopu je kultura semplovanja. Volim i funk, soul, džez, a kasnije sam ušao u sve… Prilično sam netipičan kolekcionar jer sam osnovu za svoju kolekciju prikupio veoma brzo. Skupljam ih brzim tempom jer volim da “probam” svakovrsnu muziku, jer me interesuju svi žanrovi. ”

06Boldoo se preselio u London da studira, pohađajući kurseve za inženjera zvuka, da bi, napokon, počeo i da piše tekstove za rap pesme. Objavio je ploču jednog japanskog muzičara 2007. godine, uoči svog povratka u Ulan Bator, gde je otvorio noćni klub, Dund Gol Art Caffe, u kojem kao domaćin priređuje zabave na kojima se vrti underground muzika, uglavnom “alternativa”.

Sada je na prodaju stavio 3.000 ploča – eklektičan miks vinila koji uključuje kubanske numere, jevrejsku muziku iz Jemena, hip hop, Edith Piaf, pop-bendove iz Belorusije i egzotične mongolske bendove pod državnim pokroviteljstvom.

02

Sa verovatno najvećom kolekcijom ploča u svojoj zemlji, Boldoo poseduje veliki izbor albuma iz sovjetske ere – neki su zvanično objavljivani dok su drugi krijumčareni u zemlju, u nastojanju da se izbegnu stroge kontrole koje su nametale nekadašnje komunističke vlasti.

Ovo je, koliko je njemu poznato, prva specijalizovana prodavnica ploča u Mongoliji. Tokom 65 godina postojanja Mongolije kao sovjetskog satelita, onda kada je ova zemlja došla pod uticaj Moskve, nosači zvuka prodavali su se u knjižarama i robnih kućama.

19Dund Gol – što u prevodu znači Srednja Reka – sa nostalgijom se priseća kako je njegova prodavnica dobila ime po reci koja protiče kroz centar Ulan Batora. Boldoo je odrastao na njenim obalama, provodeći detinjstvo u ribolovu, iako je urbanizacijom i proširenjem mongolske prestonice nivo vode opao a riba iz nje nestala.

Razvoj je doneo i strane posetioce. Boldoo dočekuje svoje kupce koji dolaze iz Izraela, Južne Afrike, Sjedinjenih Država, Nemačke i Egipta, posećujući ga kako bi “iskopali” zaboravljena muzička blaga koja se u njegovoj prodavnici nalaze.

Bili Mekre (Billy Macrae), fotograf iz Londona čuo je za Dund Gol Records od svog norveškog prijatelja koji ga je uputio u Boldoovu radnju preko Facebook stranice.

17

Kada je Mekre prvi put ušao u prodavnicu, prvo što je uočio bili su albumi bendova Bee Gees i Bitlsa.

03“Ono što je zaista jedinstveno u vezi Dund Gola je što su se ove ploče prethodno nalazile i po 30 godina u nečijem geru tj. jurti (tradicionalnom mongolskom šatoru-kući), a neke od njih izgledaju zaista dobro očuvane”, kaže Mekre. “Mislim da je dosta ovih ploča izdato u doba postojanja SSSR-u, i ne verujem da bi se mogle pronaći u nekoj londonskoj prodavnici.”

Danas, umesto da pretresa kante ispod muzičke škole, kao što je to radio nekada, Boldoo je shvatio da mu ploče ulaze u radnju bez ikakvog napora – među posetiocima ima i onih koji bi da prodaju sopstvene kolekcije vinila.

Njegovi inostrani kupci često mu ostavljaju ploče pre svog povratka kući, a ponekad ga zovu i sami meštani, pitajući ga da li bi želeo da proda njihove ploče u svojoj radnji. “Praktično svaka mongolska porodica poseduje barem nekoliko vinila”, kaže on. “Bile su veoma trendi tokom 80-tih, iako je većina njih završila “na poljančetu”, gde su ploče služile kao sjajna zamena za frizbi.”

18

Tokom jednog od poslednjih letnjih dana, pre nego što vazduhom zamiriše gust dim naloženog uglja, Boldoo dobija poziv od mladića koji žive u jednom od sirotinjskih četvrti, gde je skoro 800.000 nomada postavilo svoje tradicionalne jurte.

09Između dva gutljaja mlečnog mongolskog čaja, Boldoo pregleda stotinjak novih ploča i pronalazi muziku Šarla Aznavura i Elvisa Prislija, retkog i skupog seta nemačkih flexy-vinila u boji iz 1978. godine u obliku razglednice, kao i jednu afroameričku ploču sa gospel muzikom izdatoj 1963. u Čehoslovačkoj.

Boldoo podozreva da je ova kolekcija u njegovim rukama nekada pripadala jednom mongolskom diplomati, koji stekao ploče tokom svojih putovanja u inostranstvo pre više od 25 godina – neko ko je, zapravo, bio u takvoj profesionalnoj i životnoj poziciji da je mogao da ih neprimećeno unese u Mongoliju.

I mada se njegova baza lojalnih klijenata sastoji uglavnom od evropskih i američkih posetilaca, i njegovi zemljaci počeli su da sve više zapažaju Dund Gol Records.

04

Baapii je došla u Dund Gol samo da bi videla – gramofon: dotad ga je viđala jedino u filmovima. “Razmišljala sam ovako: ‘A zašto ne bismo i ovo imali u Mongoliji? Hoću da ga vidim a možda i kupim'”, kaže ona dok pretražuje ploče s muzikom Betovena.

“Kako je lepo videti sve te ljude”, kaže Baapii. Planira da u narednim danima još jednom poseti radnju – kako bi kupila gramofon – jer je Boldoo baš nedavno uvezao deset komada, naručenih od strane svojih mušterija.

12Izgleda da prodavnici ide baš dobro, i već se preselila u veći prostor koji se nalazi na nekoliko blokova od dečje biblioteke. Boldoo sada deli taj prostor sa radnjom za suhomesnate proizvode; tu ima više mesta za prikazivanje svojih ploča, koje su sve donedavno bile izlagane u kartonskim kutijama. On je, takođe, sačinio katalog svoje kolekcije, u nadi da će mu krenuti i prodaja putem interneta.

“Dobra stvar u vezi moje radnje je to što sam stekao mnogo znanja o tome kako se posluje”, kaže on. “Takođe, učim nekoliko jezika, jer je toliko mnogo omota odštampano s inostranim natpisima. Svakodnevno se susrećem sa dosta interesantnih osoba, i tada pokušavamo da razmenimo zanimljive priče. Čujem od njih puno toga interesantnog, ali ne razumem ih baš uvek. Inače, shvatio sam da je veoma plodonosno susretati svoje istomišljenike iz celog sveta i sa njima razmenjivati znanja i kulturu.”

Video sa pričom Batbolda Bavuua možete videti na BBC vebsajtu

 

Liana Aghajanian, Ulan Bator (BBC Magazine, 9Feb 2015)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s